Procurio video o Epstajnovom "crnom adresaru": Pominju se maloletnice sa protezom

Ministarstvo je naknadno zatražilo od CNN-a da zamagli lice agenta na snimku tajne operacije FBI-ja, čiji je cilj bio da dođe do Epstajnove crne beležnice sa kontaktima, prenosi CNN.

Tajna operacija iz 2009. godine

Sporni snimak, nastao 2009. godine, prikazuje Epstajnovog bivšeg kućepazitelja sa imanja u Palm Biču, Alfreda Rodrigesa, kako pokušava da proda "mali crni adresar" tajnom agentu. Tvrdio je da se u njemu nalaze brojevi telefona uticajnih i moćnih osoba, ali i Epstajnovih žrtava.

"Ovde ima puno važnih ljudi", govori Rodrigez na snimku, dodajući da adresar sadrži i brojeve telefona maloletnih devojaka.

Tvrdnje o bazi podataka

Rodrigez je na snimku naveo i da je Gislejn Maksvel - Epstajnova dugogodišnja saradnica, koja je osuđena zbog svoje uloge u zločinima i trenutno služi zatvorsku kaznu, vodila bazu podataka o devojkama, uključujući i njihove nage fotografije.

"Radilo se o tinejdžerkama, imale su protezu", rekao je Rodrigez, ne nudeći dokaze za te tvrdnje.

Snimak se završava trenutkom kada tajni agent predaje Rodrigezu torbu sa gotovinom. Prema sudskim dokumentima, Rodrigez je pokušao da proda adresar za 50.000 dolara, i to dve godine nakon što je FBI od njega zatražio da preda svu dokumentaciju povezanu sa Epstajnom.

Hapšenje i presuda

Rodrigez je kasnije uhapšen jer nije predao beležnicu kao dokaz, tvrdeći da je ona njegovo vlasništvo i svojevrsna "polisa osiguranja", pošto se plašio da bi Epstajn mogao da ga "ukloni". Na kraju je priznao krivicu za ometanje pravde i osuđen je na 18 meseci zatvora. Preminuo je 2014. godine.

Kritike na račun Ministarstva

Nakon što je CNN objavio video, Ministarstvo pravde saopštilo je da je greškom propustilo da zamagli lice tajnog agenta. CNN je potom ažurirao objavu i zamaglio sporni deo snimka, dok originalni link na kojem se dokument nalazio više nije dostupan. Ovo nije prvi put da se Ministarstvo pravde suočava sa problemima u vezi sa cenzurisanjem informacija u milionima stranica dokumenata o Epstajnu.

Ministarstvo je i dalje pod oštrim kritikama zbog objave dokumenata u kojima su se našla imena žrtava, ali i zbog prekomernog zatamnjivanja podataka o osobama koje su možda pomagale Epstajnu u izvršenju zločina.

"Ako je nečije ime zatamnjeno, a nije trebalo da bude, mi ćemo tu oznaku, naravno, ukloniti", izjavila je državna tužiteljka Pem Bondi tokom saslušanja u Kongresu.

"Ako je objavljeno ime neke od žrtava, molim vas da nam to prijavite kako bismo ga mogli zatamniti. Imali smo 30 dana da pregledamo, cenzurišemo i objavimo milione stranica dokumenata. Naša stopa greške je veoma niska", dodala je.