Noćas smo pomerili kazaljke: Kako zimsko računanje vremena utiče na telo i raspoloženje?

Tačno u tri časa ujutru, kazaljke su pomerene jedan sat unazad, pa je vreme vraćeno na 2:00. Na taj način smo "dobili jedan sat sna više", ali i ušli u period kada će danju svetlost brže nestajati, a noći postajati duže.

Zimsko računanje vremena trajaće do poslednje nedelje u martu 2026. godine, kada će sat ponovo biti vraćen unapred. Iako se o ukidanju pomeranja sata u Evropi govori već godinama, konačna odluka još nije doneta, pa većina evropskih zemalja, uključujući i Srbiju, i dalje sprovodi ovu praksu.

Uticaj na organizam i svakodnevnicu

Stručnjaci podsećaju da prelazak na zimsko računanje vremena, iako deluje kao mala promena, može imati privremeni uticaj na biološki ritam čoveka. Promene u svetlosnom ciklusu utiču na lučenje hormona melatonina i mogu izazvati osećaj umora, pospanosti ili nervoze tokom prvih nekoliko dana.

Promena sata privremeno remeti prirodni cirkadijalni ritam, što može uticati na kvalitet sna i koncentraciju. Stručnjaci savetuju da se ljudi postepeno prilagođavaju novom rasporedu spavanja i da tokom dana provode više vremena na dnevnom svetlu.

Promena sata, iako naizgled mala i neznatna promena, može uticati na naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam. Organizam je naviknut na određeni ritam spavanja, buđenja i izlaganja svetlu, pa pomeranje kazaljki unazad može privremeno izazvati osećaj umora, pospanosti, razdražljivosti ili blage depresije.

Mnogi primećuju da su im koncentracija i raspoloženje slabiji tokom prvih dana nakon prelaska, a kod osoba osetljivijih na promene svetlosnog ritma može se javiti i sezonski pad energije. Stručnjaci savetuju da se telo postepeno prilagodi ranijem mraku i kraćem danu — boravkom na dnevnom svetlu, laganom fizičkom aktivnošću i održavanjem redovnog ritma spavanja.

Svetlija jutra, tamnija popodneva

Zimsko računanje vremena donosi ranije svitanje, što olakšava jutarnje ustajanje, ali i raniji mrak, pa će već oko 17 časova u Srbiji počinjati sumrak. To posebno utiče na vozače i pešake, jer se povećava broj saobraćajnih nezgoda u periodu neposredno nakon prelaska na novo vreme.

Zbog toga nadležni apeluju na učesnike u saobraćaju da budu oprezniji u ranim večernjim satima, dok se ne prilagode novim uslovima vidljivosti.

Tradicija koja traje više od četiri decenije

Pomeranje kazaljki uvedeno je u Srbiji još krajem sedamdesetih godina prošlog veka, s ciljem da se bolje iskoristi dnevna svetlost i uštedi energija tokom letnjih meseci. Iako su danas efekti te uštede znatno manji nego nekada, sistem letnjeg i zimskog vremena opstaje pre svega zbog usklađenosti sa ostatkom Evrope.

Bez obzira na razlike u mišljenjima o njegovoj korisnosti, prelazak na zimsko računanje vremena i dalje ostaje jedan od onih trenutaka u godini kada svi nakratko zastanemo, pogledamo u sat i setimo se koliko vreme zapravo brzo prolazi.