Američki stručnjak tvrdi: Ovo je recept za pobedu na Evroviziji, pomenuo i Srbiju

Treba li se odlučiti za emotivnu baladu koja će izazvati suze i doneti osećaj ljubavi i mira? Ili je bolja opcija zabavna, preterana izvedba, uz odvažne interpretacije tradicionalnih kostima i upečatljivu scenografiju?

Muzikolog sa muzičkog koledža Berkli u Bostonu, Đo Benet, analizirao je stotine finalista Evrovizije za Bi-Bi-Si i identifikovao dve dominantne vrste muzike.

Prvi je takozvani "euro-banger" – energične pesme sa brzim tempom, izraženim bubnjevima i produkcijom bogatom sintisajzerima, poput švedskih pobedničkih pesama Euphoria (Loreen, 2012) i Heroes (Mans Zelmerlov, 2015).

Druga je spora balada – poput portugalske pesme Amar Pelos Dois (Salvador Sobral, 2017) i holandske pesme Arcade (Duncan Laurence, 2019).

Postoji kliše da su pesme Evrovizije uvek o ljubavi i miru – što je dodatno naglašeno pesmom Love Love Peace Peace, izvedenom tokom revijalnog dela takmičenja 2016. Prema Benetu, u tome ima istine, jer većina pesama na Evroviziji spada u šest kategorija: "ljubav, jedinstvo, samopotvrđivanje, slavlje, istorija i pesme o muzici".

On dodaje da su "pesme o samopotvrđivanju i ličnom osnaživanju posebno uspešne", što pokazuje pobednička pesma Austrije "Rise Like a Phoenik" (Končita Vurst, 2014).

Jednostavna i efikasna faza

Iako je izvođačima često primamljivo da preteraju sa nastupom, stručnjaci upozoravaju da to nije nužno recept za pobedu.

Tekstopisac Tomas Stengard, koji je koautor danskog pobedničkog hita iz 2013. Only Teardrops, veruje da je jednostavnost scenskog izvođenja bila ključ uspeha. 

"Ako biste zamolili dete da nacrta tu predstavu, moglo bi to da uradi: bosonoga devojčica, dva bubnjara i flautista. Veoma jednostavno, ali efektno", rekao je on.

• Britanci svrstali Princa od Vranje u Top10: Moćna balada srpskog Isusa
• Hoće li Selin Dion nastupiti na Evroviziji? Detalj sa probe možda krije odgovor FOTO
• Biće napeto: Evrovizija uvela novo pravilo proglašenja finalista

Vokalni trener Keri Grant, koja je predvodila britansku žiriju 2014. i završila na šestom mestu 1983. kao članica grupe Sveet Dreams, se slaže. „Ne postoji ništa gore od izvođača koji ima raskošnu scenu i nastup to ne opravdava“, kaže Grant. "To čini učinak još lošijim." Njen lični favorit je Končita Vurst – prva izvođačica od 1970. koja je pobedila bez pratećih pevača ili plesača na sceni.

Ono po čemu se Conchita izdvaja je činjenica da je bila bradata drag kueen. Grant veruje da fanovi Evrovizije vole izvođače koji su drugačiji i koji „prihvataju LGBT zajednicu“. Dodaje da Končita nije bila samo zanimljiv vizuelni trik, već „sjajna pevačica koja je donela ono što u vokalni svet nazivamo 'trenucima zlata vrednim'”.

Ton pesme

Pesme u molu sve više dominiraju na Pesmi Evrovizije. Benet razbija konvencionalnu mudrost da je "dur srećan, a mol tužan", naglašavajući da "sporedan znak više ukazuje na emocionalnu dubinu".

Prema pres asocijaciji, 85 odsto finalista 2023. pevalo je pesme u molu. U poslednjih 20 godina pobedile su samo dve pesme u duru – Running Scared (Azerbejdžan, 2011) i Amar Pelos Dois (Portugal, 2017).

Iznenađenje je ključno

Ponavljanje je važno za učvršćivanje pesme u pamćenju, kaže američki muzikolog i profesor na Univerzitetu Prinston Elizabet Helmut Margulis, ali pesme ne bi trebalo da budu previše monotone.

Pesme koje se najviše pamte sadrže "neko iznenađenje ili neočekivani obrt". Klasičan primer je britanska pobednička pesma Making Your Mind Up Baksa Fiza iz 1981. – pesma prvo menja tonalitet, a zatim dolazi do čuvene promene kostima kada se pevačicama skinu suknje kako bi otkrile kraće.

Prethodni pobednici Evrovizije često su bili ismevani zbog svojih besmislenih tekstova, kao što je švedska pesma Diggi-Loo Diggi-Lei iz 1984. godine, ali Benet ističe da je naglasak na melodiji ono što Evroviziju čini posebnom.

"Na takmičenju za Pesmu Evrovizije su potrebni veliki melodični refreni. Želite da ljudi širom Evrope pevaju tu melodiju. Jednostavan, nezaboravan refren je ključan."

Promene tonova su nekada bile uobičajen trik za dodavanje uzbuđenja. Tokom 2000-ih, nekoliko pobedničkih pesama koristilo je ovu tehniku, kao što su Leti na krilima ljubavi (Braća Olsen, Norveška, 2000) i Molitva (Marija Šerifović, Srbija, 2007).

Ali Benet primećuje da, iako su još uvek prisutni u oko petini finalista, nijedna pesma sa ključnom promenom u finalnom refrenu nije pobedila od Molitve pre skoro 20 godina.