Koronavirus opet zakucao na vrata: Pet stvari koje morate znati ove jeseni i zime

Pandemija koronavirusa imala je užasan danak sa gotovo sedam miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Ali, zahvaljujući vakcinama, stečenom imunitetu i boljim metodama lečenja, virus se sada znatno lakše podnosi.

Izvor: vecernji.hr/Hina
Podeli
Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN
Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

Sa dolaskom hladnijeg vremena stope koronavirusne bolesti ponovo rastu u delu severne hemisfere, sa nekoliko novih varijanti na sceni. Evo šta morate znati.

Koronavirus u odnosu na druge sezonske bolesti

U Sjedinjenim Državama tzv. višak smrtnih slučajeva od proleća više ne odstupa od proseka.

"Da me pitate da biram između gripa i koronavirusa, odabrao bih koronavirus jer je u osnovi grip teži", rekao je Ašiš Jha, bivši koordinator za koronavirus u Beloj kući.

No, dok je koronavirus sada manje smrtonosan za pojedince, "čini se da ima i veće stope dugoročnih komplikacija". Takođe je manje sezonski od gripa, zarazniji je, a tokom poslednje tri američke zime dosegao je vrhunac od decembra do januara, dok vrhunac gripa dolazi kasnije. Ameš Adalja, specijalista za zarazne bolesti u Centru za zdravstvenu sigurnost Džons Hopkins, stavio je koronavirus u isti koš sa gripom i RSV-om, ali je naglasio da je ozbiljniji od obične prehlade.

Treba li se revakcinisati?

Fajzer, Moderna i Novavaks razvili su nove vakcine koje preciznije ciljaju trenutne varijante, sve ''potomke'' omikrona koji je postao dominantan krajem 2021. Postoji široki konsenzus da će godišnja revakcinacija koristiti najugroženijima. No, raspravlja se o tome donosi li svima dodatnu vrednost.

Studije pokazuju da su gotovo svi već bili zaraženi. A prethodne infekcije u kombinaciji sa vakcinama naučile su imuni sistem da zaustavi ozbiljne ishode čak i kada ne može da odbrani organizam od infekcije.

Jedinstvena preporuka za sve stanovništvo više nema smisla i mogla bi smanjiti poverenje u javno zdravstvo, rekla je Monika Gandi, autorka knjige "Endemic: A Post-Pandemic Playbook".

Na primer, mRNA vakcine Fajzera i Moderne nose male rizike od upale srca kod mlađih muškaraca.

Evropske zemlje savetuju godišnje revakcinacije samo za grupe s većim rizikom, ali neki stručnjaci ne vide nedostatke u sveobuhvatnijim preporukama.

"Ljudi sa niskim rizikom još uvek imaju koristi od revakcina", smatra Zijad Al-Ali, epidemiolog sa Univerziteta Vašington.

Sjedinjene Države preporučuju da se gotovo svi vakcinišu svake godine protiv kovida 19.

Jesu li maske još uvek korisne?

Stručnjaci se razilaze oko ove teme, jedne od najkontroverznijih u pandemiji. Pregled podataka kliničkih ispitivanja ugledne neprofitne organizacije Cochrane o tome pomaže li nošenje maski i može li usporiti respiratorne viruse pokazao je neuverljive rezultate. Nije, dakle, dokazano da široka primena ima znatan učinak.

Šta je sa testiranjem i odlaskom na posao?

Stručnjaci se slažu da ima smisla da se ljudi s većim rizicima, starije osobe i one sa stanjima kao što su rak, gojaznost i dijabetes testiraju kada imaju simptome. To je zato što bi te grupe "imale koristi od antivirusne terapije unutar petodnevnog razdoblja", rekao je Adaja.

Šta je sa dugim koronavirusom?

Istraživanje dugog koronavirusa, odnosno njegovih simptoma koji traju nedeljama ili mesecima ostavilo je nejasnoće. Sve je otežano nedostatkom standardizovanih definicija za to stanje, koje ima više uzroka, rekao je Adalja.

Al-Ali procenjuje da je prevalencija između 4 i 7 odsto ili 65 miliona ljudi širom sveta.

"Nažalost, nismo postigli nikakav napredak u lečenju dugog kovida. To bi trebalo da bude prioritet istraživanja", rekao je.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 27 idi na stranu