Da li treba preventivno uklanjati mladeže? Dermatolog otkriva pet znakova koji mogu da ukazuju na rak kože

Melanom, najopasniji oblik raka kože, u velikom broju slučajeva može uspešno da se izleči ako se otkrije na vreme. Stopa petogodišnjeg preživljavanja kod melanoma koji se leči pre nego što se proširi na limfne čvorove iznosi čak 99 odsto. Zato je informisanost o mladežima i drugim promenama na koži od ključnog značaja za rano otkrivanje bolesti, piše Mayo Clinic Press.

Kako nastaju mladeži?

Koža se sastoji od više vrsta ćelija, među kojima su i melanociti, koji proizvode melanin – pigment zaslužan za boju kože. Melanociti su obično ravnomerno raspoređeni, ali kada se grupišu na jednom mestu nastaje mladež. Melanom nastaje kada dođe do mutacija u genetskom materijalu melanocita, što izaziva njihov nekontrolisani rast.

Kada treba otići na pregled?

"Osobe koje su već imale rak kože ili ga imaju u porodičnoj istoriji trebalo bi da odlaze na redovne preglede. Isto važi i za one koji imaju faktore rizika, poput dugotrajnog izlaganja suncu, opekotina sa plikovima ili korišćenja solarijuma, kao i za sve koji primete sumnjive promene", preporučuje dr Ketrin A. Džegesis, dermatološkinja i onkološkinja sa klinike Majo.

Ona naglašava da se na taj način sve vrste raka kože, uključujući i melanom, mogu otkriti u ranoj fazi.

"Pacijenti sa oslabljenim imunitetom takođe bi trebalo redovno da odlaze na kontrole, jer je kod njih rizik veći", dodaje.

Postoje dve glavne grupe raka kože – melanomski i nemelanomski. U grupi nemelanomskih karcinoma najčešći su bazocelularni karcinom, koji je ujedno i najčešći tip raka na svetu, kao i planocelularni karcinom kože.

Na šta treba obratiti pažnju kod mladeža?

Tipični mladeži su okruglog, a ne nepravilnog oblika.

"Ako biste postavili ogledalo tačno na sredinu mladeža, obe strane trebalo bi da izgledaju isto", objašnjava dr Džegesis.

Važna je i ivica mladeža. Njegova granica treba da bude jasno vidljiva.

"Poželjno je da mladež ima oštre i jasne ivice koje ga odvajaju od ostatka kože, a ne da budu neravne ili zamućene."

Bitna je i boja. Mladež bi trebalo da bude ujednačene boje.

"Želimo da mladeži budu iste boje, a ne da sadrže više nijansi poput plave, crne, crvene i braon", kaže dr Džegesis.

"Takođe, vaši mladeži trebalo bi da liče jedan na drugi. Ako imate jedan koji se po boji potpuno razlikuje od ostalih, to može biti znak da ga treba pregledati."

Potrebno je obratiti pažnju i na prečnik mladeža.

"Svaki mladež čiji je prečnik veći od gumice na vrhu olovke trebalo bi proveriti."

Promene na mladežu takođe su važan znak upozorenja.

"Treba pregledati svaki mladež koji raste ili se menja na bilo koji način – bilo da je reč o boji, veličini, obliku ili pojavi novih simptoma", ističe dr Džegesis.

Drugi tipovi raka kože

Prema rečima dr Džegesis, nemelanomski karcinomi često izgledaju kao bubuljice:

"Promene na koži za koje ljudi misle da su obične bubuljice koje nikako ne prolaze. Takve promene lako mogu da prokrvare ili jednostavno ne zarastaju. Mogu biti ljuspaste, bolne ili da rastu. I takve promene obavezno treba pregledati."

Kako izgleda dermatološki pregled?

Ako imate sumnjiv mladež, ne odlažite odlazak kod izabranog lekara ili dermatologa. Pregled je jednostavan i uglavnom bezbolan.

"Dermatolozi obično počinju pregledom cele kože kako bismo sumnjivu promenu mogli da uporedimo sa ostalima i steknemo početnu sliku", objašnjava dr Džegesis.

"Često koristimo dermatoskop – uređaj koji nam omogućava da uvećamo promenu i detaljno je pregledamo."

Ako je potrebna dodatna analiza, lekar će najverovatnije predložiti biopsiju.

"Tokom biopsije područje utrnemo lidokainom, slično kao kod zubara. Zatim uzmemo mali uzorak kože i pošaljemo ga u laboratoriju na analizu."

Koji su glavni faktori rizika?

Iako postoji više vrsta raka kože, melanom se smatra najopasnijim jer se najlakše širi na druge delove tela.

Dr Džegesis navodi glavne faktore rizika:

• ranije dijagnostikovan rak kože,
• melanom kod bliskih srodnika, poput roditelja, braće ili sestara,
• korišćenje solarijuma ili opekotine od sunca sa plikovima,
• svetao ten,
• oslabljen imunitet.

Novija istraživanja pokazuju da veći broj mladeža, kao i veći broj klinički atipičnih mladeža, takođe povećava rizik.

Albina Gavrilovic/Shutterstock

Uloga boje kože

Iako je svetla put značajan faktor rizika, melanom može da se javi i kod osoba tamnije puti.

Kod tamnoputih osoba melanom se ređe javlja, ali se najčešće otkriva u kasnijim fazama, kada je lečenje teže.

"Rak kože može da se razvije kod svih tipova kože, pa i osobe tamnije puti treba da štite kožu i da se jave lekaru ukoliko primete bilo kakve sumnjive promene", kaže dr Džegesis.

Da li preventivno uklanjati mladeže?

Dijagnoza raka je zastrašujuća, pa pacijenti koji su imali melanom često razmišljaju o uklanjanju svih preostalih mladeža.

Dr Džegesis objašnjava da za to nema potrebe.

"Ne postoje klinički dokazi da bi trebalo ukloniti svaku pigmentisanu promenu kod osobe koja je imala melanom."

"Zapravo, samo oko trećina melanoma se razvije iz već postojećih mladeža", objašnjava ona.

"To što ste imali melanom ili ga neko u vašoj porodici ima, ne znači da morate ukloniti sve mladeže. Iako je to relativno jednostavan zahvat, on uvek nosi određene rizike i koristi. U ovom slučaju rizici zahvata bili bi veći od koristi."

Prevencija je ključna

Ako želite da smanjite rizik od raka kože, najvažnije je da ograničite izlaganje ultraljubičastom (UV) zračenju.

Dr Džegesis savetuje standardne mere zaštite:

• izbegavajte sunce kada je najjače,
• nosite šešir tokom leta i sunčanja,
• koristite naočare za sunce,
• nosite odeću dugih rukava kada je to moguće.

Kremu za sunčanje treba nanositi često – otprilike na svakih 80 do 120 minuta, a i češće ako se kupate ili znojite.

Važno je koristiti i dovoljnu količinu kreme – pri svakom nanošenju otprilike onoliko koliko stane u čašicu za rakiju.

Iako su losioni i sprejevi podjednako efikasni, kod spreja je teže proceniti da li ste naneli dovoljnu količinu.

"Posebno obratite pažnju na delove tela koji su najviše izloženi suncu. Glava i vrat su očigledni, ali ljudi često zaboravljaju ruke, šake, usne i uši. Upravo na tim mestima često lečimo rak kože jer ljudi zaborave da nanesu zaštitu", savetuje dr Džegesis.

Koji zaštitni faktor izabrati?

SPF, odnosno zaštitni faktor, pokazuje koliko efikasno krema blokira štetno UV zračenje.

"Kada pređete SPF 30, razlika u zaštiti je svega nekoliko procenata. Na primer, SPF 30 blokira oko 97 odsto UV zraka, dok SPF 50 blokira oko 98 odsto", kaže dr Džegesis.

Ona dodaje i važnu napomenu:

"Treba zapamtiti da visina SPF-a ne određuje koliko dugo zaštita traje. Ljudi često misle da su zaštićeni ceo dan ako nanesu SPF 50, ali taj broj nema nikakve veze sa trajanjem zaštite."

Koliko često ići na kontrolu?

"Ako imate izraženu ličnu ili porodičnu istoriju raka kože, savetujem pregled najmanje jednom godišnje", kaže dr Džegesis.

"U pojedinim slučajevima pacijente pregledamo i češće, na primer ako su nedavno imali melanom ili imaju druge ozbiljne faktore rizika. Određene vrste raka krvi ili transplantacija organa takođe povećavaju rizik. Međutim, uopšteno govoreći, jedan pregled godišnje sasvim je dovoljan."