Kreme za sunčanje nisu bezbedne? Naučnici razjasnili najveću dilemu pred leto

Pretpostavimo da ste među milionima ljudi koji slušaju savete dermatologa i redovno štite kožu od štetnog UV zračenja i svaki put kada izlazite napolje nanosite kremu sa zaštitnim faktorom. A onda naiđete na tekst u kojem se tvrdi da sastojci u kremama za sunčanje možda upravo oni koji mogu da izazovu rak. Sasvim je razumljivo da se tada zapitate da li je proizvod koji koristite za zaštitu zapravo bezbedan.

Dobro je preispitivati ovakve tvrdnje i oslanjati se na naučne dokaze kada je reč o proizvodima koje svakodnevno koristite. Evo šta dosadašnja istraživanja govore o mogućoj vezi između krema za sunčanje i raka.

Postoji li veza između krema za sunčanje i raka?

Za sada ne postoje naučni dokazi da korišćenje krema za sunčanje izaziva rak.

Američka akademija za dermatologiju i Kanadsko dermatološko udruženje preporučuju njihovu redovnu upotrebu jer štite od UV zračenja, koje je odgovorno za između 80 i 90 odsto slučajeva raka kože.

Zašto su se pojavile sumnje?

Jedan od razloga zbog kojih su potrošačke organizacije izrazile zabrinutost jeste činjenica da se aktivni sastojci hemijskih krema za sunčanje mogu pronaći u krvi, urinu i majčinom mleku već nakon jedne upotrebe. To znači da se određene supstance apsorbuju kroz kožu i dospevaju u organizam.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) objavila je 2019. i 2020. godine izveštaje u kojima je zatražila dodatna istraživanja šest hemijskih sastojaka koji se često koriste u kremama za sunčanje u SAD. To su avobenzon, oksibenzon, oktokrilen, homosalat, oktisalat i oktinoksat.

Shutterstock/verona studio

Kod svih ovih supstanci utvrđeno je da se u krvotoku pojavljuju u koncentracijama većim od praga koji FDA smatra dovoljnim za dodatna bezbednosna ispitivanja.

FDA je zatražila dodatne podatke i za druge sastojke koji se ređe koriste u SAD, među kojima su cinoksat, dioksibenzon, meradimat, padimat O i sulisobenzon.

Važno je naglasiti da FDA nije zaključila da su ove kreme opasne. Agencija je samo navela da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeli mogući dugoročni efekti ovih supstanci.

Koje su koristi od krema za sunčanje?

Zaštita od opekotina

Ako se koristi dovoljna količina kreme sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim, redovno obnavlja i ne provodi previše vremena na suncu, ona efikasno štiti kožu od opekotina.

Dermatolozi ističu da losioni i kreme uglavnom pružaju bolju zaštitu od sprejeva.

Zaštita od raka kože

Najvažnija korist jeste zaštita od UV zraka koji mogu izazvati rak kože. Rak kože jedan je od najčešćih oblika raka, ali se uspešno leči kada se otkrije u ranoj fazi.

Zaštita od preranog starenja kože

Stručnjaci procenjuju da je oko 80 odsto starenja kože lica posledica izlaganja UV zračenju.

Sunce može izazvati tamne fleke, bore, gubitak elastičnosti, opuštenu i grubu kožu. Kreme sa širokim spektrom zaštite pomažu da se ovakve promene spreče i uspore proces starenja.

Koji su mogući rizici?

Iako nema dokaza da izazivaju rak, pojedina istraživanja ukazala su na moguće rizike povezane sa određenim sastojcima.

Hormonski poremećaji

Oksibenzon, jedan od sastojaka koji je bio predmet FDA analiza, smatra se supstancom koja može da utiče na rad endokrinog sistema.

Ispitivanja na životinjama pokazala su određene hormonske efekte, dok rezultati istraživanja na ljudima nisu jednoznačni.

Neke studije povezale su ovu supstancu sa nižim nivoom testosterona kod mlađih muškaraca, ali nema dokaza da to utiče na plodnost.

Važno je napomenuti da se oksibenzon ne nalazi samo u kremama za sunčanje, već i u brojnim kozmetičkim proizvodima.

Oštećenje bubrega

Jedno istraživanje pokazalo je da su osobe koje su imale znake oštećenja bubrega imale i više koncentracije oksibenzona u urinu.

Uticaj na porođajnu težinu

Rezultati istraživanja o tome da li oksibenzon utiče na porođajnu težinu novorođenčadi nisu usaglašeni. Dok pojedine studije ukazuju na moguću povezanost, druge nisu pronašle nikakvu vezu.

Alergijske reakcije

Neki sastojci krema za sunčanje mogu izazvati alergijske reakcije.

Simptomi uključuju:

• crvenilo,
• osip,
• koprivnjaču,
• bol,
• otok,
• ljuštenje kože,
• pojavu kvržica.

Najčešće se sa alergijama povezuju oksibenzon, benzofenoni, cinamati i dibenzoilmetani, dok i mirisi u kozmetičkim proizvodima mogu izazvati iritaciju.

Uticaj na koralne grebene

Oksibenzon i oktinoksat zabranjeni su u pojedinim zemljama zbog moguće štete po morski svet, naročito koralne grebene.

U Evropskoj uniji oksibenzon (Benzophenone-3) i oktinoksat (Ethylhexyl Methoxycinnamate) nisu potpuno zabranjeni, ali su njihove dozvoljene koncentracije strogo ograničene zbog sumnje da mogu uticati na hormone i morski ekosistem.

Jedno istraživanje pokazalo je da svega 52 odsto proizvoda označenih kao "reef safe" zaista ne sadrži sastojke koji mogu biti štetni za morski svet.

Simptomi raka kože

Izgled raka kože zavisi od vrste tumora, ali posebnu pažnju treba obratiti na:

• crvene promene koje svrbe ili krvare,
• ranice koje ne zarastaju,
• sjajne kvržice,
• izrasline sa uzdignutim ivicama i udubljenjem u sredini,
• bradavičaste promene koje krvare ili stvaraju kraste.

Sumnjive su i promene koje imaju nepravilne ivice, asimetričan oblik, menjaju boju ili veličinu, kao i mladeži veći od šest milimetara koji se vremenom menjaju.

Nanotehnologija u kremama za sunčanje

Pojedini mineralni filteri danas koriste nanočestice kako bi kreme bile lakše za nanošenje i prijatnije na koži.

Proizvođači navode da takve čestice obezbeđuju i efikasniju zaštitu od UV zračenja.

Za sada nema dokaza da nanočestice izazivaju rak, ali postoji zabrinutost da udisanje velikih količina može biti štetno za pluća. Zbog toga se ne preporučuje upotreba pudera i sprejeva koji ih sadrže.

Losioni i kreme sa nanočesticama mogu se apsorbovati kroz kožu, ali trenutno nema dokaza da to predstavlja zdravstveni rizik.

Pošto je primena nanotehnologije u kremama za sunčanje relativno nova, još nije u potpunosti poznato kakve bi dugoročne posledice mogla imati po ljude i životnu sredinu. Stručnjaci zato smatraju da su potrebna dodatna istraživanja.