Ko je skloniji depresiji - ranoranioci ili noćne ptice

Ako ustanete u 5 ujutro, u 21:00 možete samo da se bacite u krevet. Nema vremena za depresiju.

Ranoranioci ili noćne ptice? Pa to mu kod mene dođe isto. Noću ne mogu da spavam do kasno od misli, a ujutro se rano probudim, ponovo od misli i brige.

genijalni zakljucci...pa ima li boljeg posla na svetu od rada na ovakvim "naucnim" istrazivanjima...

Tačno, ranoranioci ne pate od depresije već od anksioznosti :)

jbote kakva istrazivanja

dokaz da su ljudinsve gluplji i gluplji,napravili su od vas upravo ono sto su planirali.

Lečenje depresije jeste nauka, ali sami sebe dovodimo u tu situaciju. Jednom je neko stručan lepo objasnio: odemo često na "negativnu stranu misli, pa se vratimo nazad, nakon nekog vremena i čestog negativnog razmišljanja um više nije sposoban da se vrati u normalu. Stvari se dešavaju bez obzira da li se mi sekiramo ili ne. Ode život...

Ne verujte da je depresija samo odgovornost onog koji od nje pati. Naravno da ima tehnika koje stanje mogu da poboljsaju, ali ima i situacionih depresija, odnosno kad se nadjete u teskim situacijama koje traju jako JAKO dugo, a da nema nacina da bilo sta resite.
Sami, stari ljudi koji su siromasni su najbolji primer. Sta oni sami mogu da urade?! Secam se jedne bake koja mi je prisla da me pita da li imam nesto da joj dam... sama je, jedva ostaje a bila je nastavnik... nema tog antidepresiva, meditacije, sportske aktivnosti, cak i kontakta koji njen problem moe da resi. Njoj je na prvom mestu potrebna materijalna pomoc. Neko ko bi sa njom mogao da konkretno podeli to breme. Ali naravno da lepa rec makar na kratko dobro cini.

Ceo zivot sam zbog necega morala da ustajem rano vecinu dana i uvek mi je to tesko padalo, koliko god ranije da legnem. I kad spavam 9h osecam se umorno i pospano. Otkad je pocela epidemija radim od kuce, lezem oko 1-2h i ustajem oko 9-10h i nikad se nisam bolje osecala. Konacno se osecam odmorno!

@neko iz gomile
Ehh, bilo bi lepo da je resenje tako jednostavno...
Ali kad te nesto kljuca po ceo dan, od jutra do mraka. Negativne misli, uzas. i tako godinama, a zivot prolazi. Da ne pozelis nikome...

Znam dosta onih koji boluju od depresije, neki od njih i od drugih poremecaja, i svi oni su ranoranioci. Cak i oni koji su hospitalizovani.

Kod nas u zemlji sve izaziva stres. Imao sam nesanicu kad sam uzimao kredit za stan. Aj što taj proces, koji u našoj zemlji traje i traje, nego što i sam taj osećaj da si nekome dužan ogroman novac, izaziva to stanje uma u kojem je teško zaspati. Posle 2-3 meseca sam se vratio u normalu. Sad spavam kao beba.

Ako ustanete u 5 ujutro, u 21:00 možete samo da se bacite u krevet. Nema vremena za depresiju.

jbote kakva istrazivanja

dokaz da su ljudinsve gluplji i gluplji,napravili su od vas upravo ono sto su planirali.

genijalni zakljucci...pa ima li boljeg posla na svetu od rada na ovakvim "naucnim" istrazivanjima...

Ranoranioci ili noćne ptice? Pa to mu kod mene dođe isto. Noću ne mogu da spavam do kasno od misli, a ujutro se rano probudim, ponovo od misli i brige.

Tačno, ranoranioci ne pate od depresije već od anksioznosti :)

Lečenje depresije jeste nauka, ali sami sebe dovodimo u tu situaciju. Jednom je neko stručan lepo objasnio: odemo često na "negativnu stranu misli, pa se vratimo nazad, nakon nekog vremena i čestog negativnog razmišljanja um više nije sposoban da se vrati u normalu. Stvari se dešavaju bez obzira da li se mi sekiramo ili ne. Ode život...

Ceo zivot sam zbog necega morala da ustajem rano vecinu dana i uvek mi je to tesko padalo, koliko god ranije da legnem. I kad spavam 9h osecam se umorno i pospano. Otkad je pocela epidemija radim od kuce, lezem oko 1-2h i ustajem oko 9-10h i nikad se nisam bolje osecala. Konacno se osecam odmorno!

@neko iz gomile
Ehh, bilo bi lepo da je resenje tako jednostavno...
Ali kad te nesto kljuca po ceo dan, od jutra do mraka. Negativne misli, uzas. i tako godinama, a zivot prolazi. Da ne pozelis nikome...

Znam dosta onih koji boluju od depresije, neki od njih i od drugih poremecaja, i svi oni su ranoranioci. Cak i oni koji su hospitalizovani.

Ne verujte da je depresija samo odgovornost onog koji od nje pati. Naravno da ima tehnika koje stanje mogu da poboljsaju, ali ima i situacionih depresija, odnosno kad se nadjete u teskim situacijama koje traju jako JAKO dugo, a da nema nacina da bilo sta resite.
Sami, stari ljudi koji su siromasni su najbolji primer. Sta oni sami mogu da urade?! Secam se jedne bake koja mi je prisla da me pita da li imam nesto da joj dam... sama je, jedva ostaje a bila je nastavnik... nema tog antidepresiva, meditacije, sportske aktivnosti, cak i kontakta koji njen problem moe da resi. Njoj je na prvom mestu potrebna materijalna pomoc. Neko ko bi sa njom mogao da konkretno podeli to breme. Ali naravno da lepa rec makar na kratko dobro cini.

Kod nas u zemlji sve izaziva stres. Imao sam nesanicu kad sam uzimao kredit za stan. Aj što taj proces, koji u našoj zemlji traje i traje, nego što i sam taj osećaj da si nekome dužan ogroman novac, izaziva to stanje uma u kojem je teško zaspati. Posle 2-3 meseca sam se vratio u normalu. Sad spavam kao beba.