"Svi misle da će proći, ali neće": Branko Vasić godinama ne ustaje zbog multiple skleroze VIDEO

ja sam jedan od tih 9000.U Srbiji je sve politika, netransparentno, nebriga drzave za svoje građane. Leči se twk 1200 ljudi, a po nqjnovijem prosirenju terapijsle liste, lecice se oko 2500, dakle svega 25-27% obolelih. Ostali su prepusteni sami sebi, drzavu nije briga,niti se brine o onima.koji su u kolicima (kao ovaj covek iz priloga npr.). Sa dryge srrane,.Srbija trosi.novac na manje bitne stvari....
Tuzna prica, uzasna.

Mene zanima kako to da od 9000 ljudi s MS-om u Srbiji, njih 6500 ne prima nikakav lijek?
A pak s druge strane, ovi koji primaju lijekove od drzave dobivaju zastarjele metode lijecenja koje se prakticki u EU vise ni ne koriste.

Imam MS, zivim u Zagrebu i svako toliko dolaze po desetine novih lijekova. Svi preko drzave.

Svi lijekovi su apsolutno isti koji se koriste u svim zemljama EU (znam jer mi prijateljica iz Pariza isto ima MS) i oboje se lijecimo u najboljim bolnicama, svatko u svojoj zemlji, ona u Parizu, a ja KBC Zagreb (Rebro).

Ima netko od komentatora s MS-om da mi malo poblize objasni o cemu se radi, zasto ih vecina ne dobiva nikakav lijek? I koji su lijekovi sad u opticaju?
Zahvaljujem

Daj Bože da se pronadje lek!

obolelih od MS-a ima u Srbiji dosta vise od ovog broja, a samo njih 9000 ima pravo na lekove o trosku fonda. Mesecno, lekovi za ovu bolest kostaju oko 3000€. Nek me ispravi neko bolje upućen ako grešim. Ako nisi na listi možeš da se slikas. Tj da sedis u kuci i da places nad svojom sudbinom.

Kakva sramota za drustvo, drzavu, lekare, udruzenja pacijenata. Tesko oboleo covek koji ne zna da postoje ili ne smatra da ima pravo na lekove koji bi kontrolisali njegovu bolest i tako poboljsali njegov zivot i zivot njegove porodice.
Koja je svrha ovog priloga, ako se ne istakne da ovako ne mora i ne sme biti? Ako se ne kaze da postoje lekovi koji uspesno drze bolest pod kontrolom. Ako se mladim ljudima, kojima je bolest dijagnostifikovana ne ukaze da ovo nece biti njihova sudbina, ukoliko ustanu i izbore se za svoje pravo na lecenje, koje im pripada.
Koliko obolelih nikada nije culo za terapiju, dok nije oformljeno udruzenje MS Platforma? Koliko lekara je odbilo da pomirljivo prihvati situaciju i prepisuje vitamine svojim pacijentima, i resilo da ih edukuje i prezentuje sve mogucnosti lecenja, a zatim se sa pacijentima zajedno bori na ostvarivanju ovog prava?
Zakazali smo kao citavo drustvo kada je u pitanju lecenje multiple skleroze, bolesti sa kojom se vec godinama - uz adekvatnu terapiju - moze normalno ziveti i privredjivati. Dosta stigmatizacije, sazaljenja i beznadja. Ustanimo i izborimo se za pravu terapiju za bolest koja pogadja sve veci broj mladih. Dok razmisljamo o tome, neko nama drag ili mi sami, bez najave, bi mogli biti sledeci.

Samo mi koji imamo MS znamo kako se osećaju ljudi sa MS i kakav je svaki momenat,minut,dan, Život sa MS. Jednostavno borimo se sa MS demonom i na žalost uvek nas stiže
cak i kad pomislite da ste pobedili demona

Nažalost u našoj Srbiji medicinske ustanove vam daju samo dijagnozu i posalju vas kuci; kazu leka nema i u otpusnoj listi dobijete "terapiju" - fiziklna terapija u banjskim uslovima (naravno ako imate novca za to). Imam primarno progresivi MS od marta 2016. Jos uvek hodam bez pomagala ali me MS svakodnevno u hodu podseti da je tu. Nikakve liste cekanja ne postoje; na kontrolama neurolozi samo slezu ramenima; a vi morate dalje. Ja sam je dobio u 37. godini; imao ucenika kojem sam predavo u srednjoj skoli- pred tim detetom je zivot i terapije nema.

Betaferon, najpoznatiji i najtestiraniji lek, košta oko 540€ za mesec dana, bar u EU. Ostali su skuplji i imaju vece nusefekte. Uglavnom se daju kada betaferon ne radi. To je ukratko o lečenju sto ja znam.

(Mare, 08. septembar 2020 19:30)

Mare, a koji lijek dobivas? Koliko dugo?

obolelih od MS-a ima u Srbiji dosta vise od ovog broja, a samo njih 9000 ima pravo na lekove o trosku fonda. Mesecno, lekovi za ovu bolest kostaju oko 3000€. Nek me ispravi neko bolje upućen ako grešim. Ako nisi na listi možeš da se slikas. Tj da sedis u kuci i da places nad svojom sudbinom.

Betaferon, najpoznatiji i najtestiraniji lek, košta oko 540€ za mesec dana, bar u EU. Ostali su skuplji i imaju vece nusefekte. Uglavnom se daju kada betaferon ne radi. To je ukratko o lečenju sto ja znam.

Daj Bože da se pronadje lek!

(Mare, 08. septembar 2020 19:30)

Mare, a koji lijek dobivas? Koliko dugo?

Mene zanima kako to da od 9000 ljudi s MS-om u Srbiji, njih 6500 ne prima nikakav lijek?
A pak s druge strane, ovi koji primaju lijekove od drzave dobivaju zastarjele metode lijecenja koje se prakticki u EU vise ni ne koriste.

Imam MS, zivim u Zagrebu i svako toliko dolaze po desetine novih lijekova. Svi preko drzave.

Svi lijekovi su apsolutno isti koji se koriste u svim zemljama EU (znam jer mi prijateljica iz Pariza isto ima MS) i oboje se lijecimo u najboljim bolnicama, svatko u svojoj zemlji, ona u Parizu, a ja KBC Zagreb (Rebro).

Ima netko od komentatora s MS-om da mi malo poblize objasni o cemu se radi, zasto ih vecina ne dobiva nikakav lijek? I koji su lijekovi sad u opticaju?
Zahvaljujem

ja sam jedan od tih 9000.U Srbiji je sve politika, netransparentno, nebriga drzave za svoje građane. Leči se twk 1200 ljudi, a po nqjnovijem prosirenju terapijsle liste, lecice se oko 2500, dakle svega 25-27% obolelih. Ostali su prepusteni sami sebi, drzavu nije briga,niti se brine o onima.koji su u kolicima (kao ovaj covek iz priloga npr.). Sa dryge srrane,.Srbija trosi.novac na manje bitne stvari....
Tuzna prica, uzasna.

Nažalost u našoj Srbiji medicinske ustanove vam daju samo dijagnozu i posalju vas kuci; kazu leka nema i u otpusnoj listi dobijete "terapiju" - fiziklna terapija u banjskim uslovima (naravno ako imate novca za to). Imam primarno progresivi MS od marta 2016. Jos uvek hodam bez pomagala ali me MS svakodnevno u hodu podseti da je tu. Nikakve liste cekanja ne postoje; na kontrolama neurolozi samo slezu ramenima; a vi morate dalje. Ja sam je dobio u 37. godini; imao ucenika kojem sam predavo u srednjoj skoli- pred tim detetom je zivot i terapije nema.

Samo mi koji imamo MS znamo kako se osećaju ljudi sa MS i kakav je svaki momenat,minut,dan, Život sa MS. Jednostavno borimo se sa MS demonom i na žalost uvek nas stiže
cak i kad pomislite da ste pobedili demona

Kakva sramota za drustvo, drzavu, lekare, udruzenja pacijenata. Tesko oboleo covek koji ne zna da postoje ili ne smatra da ima pravo na lekove koji bi kontrolisali njegovu bolest i tako poboljsali njegov zivot i zivot njegove porodice.
Koja je svrha ovog priloga, ako se ne istakne da ovako ne mora i ne sme biti? Ako se ne kaze da postoje lekovi koji uspesno drze bolest pod kontrolom. Ako se mladim ljudima, kojima je bolest dijagnostifikovana ne ukaze da ovo nece biti njihova sudbina, ukoliko ustanu i izbore se za svoje pravo na lecenje, koje im pripada.
Koliko obolelih nikada nije culo za terapiju, dok nije oformljeno udruzenje MS Platforma? Koliko lekara je odbilo da pomirljivo prihvati situaciju i prepisuje vitamine svojim pacijentima, i resilo da ih edukuje i prezentuje sve mogucnosti lecenja, a zatim se sa pacijentima zajedno bori na ostvarivanju ovog prava?
Zakazali smo kao citavo drustvo kada je u pitanju lecenje multiple skleroze, bolesti sa kojom se vec godinama - uz adekvatnu terapiju - moze normalno ziveti i privredjivati. Dosta stigmatizacije, sazaljenja i beznadja. Ustanimo i izborimo se za pravu terapiju za bolest koja pogadja sve veci broj mladih. Dok razmisljamo o tome, neko nama drag ili mi sami, bez najave, bi mogli biti sledeci.