Euforija nije rešenje: Kako da pobedite pretprazničnu tugu?

Organizujte vreme i za novogodišnje praznike! Bavite se svojim hobijem, šetajte, posetite muzeje, izložbe....bavite se manje introspektivnim glavolomkama i "bilansima", a više ciljevima ispred sebe. Očistite mozak od dokolice, dokolica je đavolje igralište!

Da se razumemo, euforiju pred praznike i terminologiju poput "najludja noc", "najduza noc" i sl. namerno stvara potrosacko drustvo. Ono ima interesa da te natera da trosis, na poklone, na praznicna putovanja, na doceke NG, na "reprize" na "Srpske Nove Godine" i sl. A i cene su tada 100 na 100. Zato vecina ljudi januar zove najduzi mesec....jer su troskovi takvi da se ljudi drasticno istrose oko praznika i onda nikako docekati kraj meseca i platu.
Naravno, oni koji imaju sve, i porodicu i novac i vreme lako se uhvate u to kolo i zatruju one koji nemaju nesto ili nista od toga cime uticu na to da se ta euforija potpiruje i da se ovi drugi lose osecaju. Medjutim....ja koliko sam primetio, toga je sve manje, odnosno sve vise i vise ljudi nama novca i vremena da se hvata u kostac sa novogodisnjom euforijom i neracionalno trosi. I na poslu se oseti, nema vise novogodisnjih reprezentacija kao nekad, niko nista ne donosi, ne salju cak ni cestitke, salju mailovima neke elektronske i to je to, a nekada proslave citave pa te zovu partneri pa ti njih...

Ma to je lako izbjeci! Budi svoj! Ne daj se povuci u bujicu! Kazes lijepo kao Anci (iz "Mrtav ladan"):
"E sad bas necu!"
Ignorisi.
I ovi sto slave veze nemaju ni zasto slave, ni sta hoce da poruce svijetu!
Sutradan su ionako svi kao da ih je poplava izbacila - podbuhli, blijedi, prezderani i ispovracani.
I razocarani u ljubav. :)
Obuci pidzamu, naoruzaj se dobrom knjigom i kokicama.
Sutra je novi dan.

Težnja ka boljitku, uspehu, ljubavi u porodici, familiji, među prijateljima i mnoge pozitivne stvari, ispravne vrednosti su ono što bih čoveka trebalo da ispunjava pred kraj godine i ulaskom u novu... Čitav život veruješ da će nešto biti bolje a konstantno si spinovan na svakom koraku, svaki dan se budiš u Srbiji zemlji, koju voliš svim srcem i od koje za uzvrat očekuješ samo poštovanje i dostojanstven život, posao i budućnost za svoje dete... A onda svatiš da je sistem vrednosti suprotan svemu gore navedenom, da nikada neće biti bolje i da je davno prošlo vreme kada se ulagalo u obrazovane, vredne i pametne ljude....

Ja, koji inace patim od depresije , se nesto losije osecam poslednjih dana. Kada sam procitao ovaj tekst, shvatio sam i zasto.

Ma to je lako izbjeci! Budi svoj! Ne daj se povuci u bujicu! Kazes lijepo kao Anci (iz "Mrtav ladan"):
"E sad bas necu!"
Ignorisi.
I ovi sto slave veze nemaju ni zasto slave, ni sta hoce da poruce svijetu!
Sutradan su ionako svi kao da ih je poplava izbacila - podbuhli, blijedi, prezderani i ispovracani.
I razocarani u ljubav. :)
Obuci pidzamu, naoruzaj se dobrom knjigom i kokicama.
Sutra je novi dan.

Organizujte vreme i za novogodišnje praznike! Bavite se svojim hobijem, šetajte, posetite muzeje, izložbe....bavite se manje introspektivnim glavolomkama i "bilansima", a više ciljevima ispred sebe. Očistite mozak od dokolice, dokolica je đavolje igralište!

Da se razumemo, euforiju pred praznike i terminologiju poput "najludja noc", "najduza noc" i sl. namerno stvara potrosacko drustvo. Ono ima interesa da te natera da trosis, na poklone, na praznicna putovanja, na doceke NG, na "reprize" na "Srpske Nove Godine" i sl. A i cene su tada 100 na 100. Zato vecina ljudi januar zove najduzi mesec....jer su troskovi takvi da se ljudi drasticno istrose oko praznika i onda nikako docekati kraj meseca i platu.
Naravno, oni koji imaju sve, i porodicu i novac i vreme lako se uhvate u to kolo i zatruju one koji nemaju nesto ili nista od toga cime uticu na to da se ta euforija potpiruje i da se ovi drugi lose osecaju. Medjutim....ja koliko sam primetio, toga je sve manje, odnosno sve vise i vise ljudi nama novca i vremena da se hvata u kostac sa novogodisnjom euforijom i neracionalno trosi. I na poslu se oseti, nema vise novogodisnjih reprezentacija kao nekad, niko nista ne donosi, ne salju cak ni cestitke, salju mailovima neke elektronske i to je to, a nekada proslave citave pa te zovu partneri pa ti njih...

Težnja ka boljitku, uspehu, ljubavi u porodici, familiji, među prijateljima i mnoge pozitivne stvari, ispravne vrednosti su ono što bih čoveka trebalo da ispunjava pred kraj godine i ulaskom u novu... Čitav život veruješ da će nešto biti bolje a konstantno si spinovan na svakom koraku, svaki dan se budiš u Srbiji zemlji, koju voliš svim srcem i od koje za uzvrat očekuješ samo poštovanje i dostojanstven život, posao i budućnost za svoje dete... A onda svatiš da je sistem vrednosti suprotan svemu gore navedenom, da nikada neće biti bolje i da je davno prošlo vreme kada se ulagalo u obrazovane, vredne i pametne ljude....

Ja, koji inace patim od depresije , se nesto losije osecam poslednjih dana. Kada sam procitao ovaj tekst, shvatio sam i zasto.