11 efikasnih načina da se izborite sa paničnim napadom

Ako imate problem sa panicnim napadima i citate ovaj komentar, hocu da znate samo jedno. ONI CE NESTATI. Od njih se ne umire, od njih srce ne stane, necete poludeti... sve sto vam se sad mota po glavi, produkt je anksioznosti. Verujte mi, ja sam se izborio, i vi cete!

Nakon gubitka oca,zadesio me taj osećaj.Ko to nije doživeo nemože da shvati koji je to pakao. Primer kojim sam to pobedio:

Vozim kombi iz Austrije i usred noći negde u Madjarskoj mene drmne panični napad,a ja sam.Osećaj kao da umirete,gušenje,stezanje svih mišića,srce lupa na 200,celo telo se trese...ma pakao.Verovatno bi većina tada zaustavila kombi i upala u još veću muka,ali ne ja sam tada nakon prethodnih četvorogodišnjih muka rekao sebi u tom momentu: E, dosta je bilo,sada ćeš pobediti,drao sam se kao lud,NIJE MI NIŠTA,MORAM ZBOG DECE (imam dva mala sina) da prebrodim ovo.Ponavljao sam NIJE MI NIŠTA.Pojačao muziku i pevao kao lud i neprestano mislio NIJE MI NIŠTA...i nakon par minuta ili sekunde,neznam ni sam ,telo se smirilo,osetio sam olakšanje.Pomislio sam u sebi,pa ja sam pobedio,prvi put sam osetio da me ne plaši da ce mi se opet to desiti.Tada sam shvatio i rekao sebi da me više NIKAD ali NIKAD to nemože poremetiti,jel znam da ce PROĆI i da mi NIJE NIŠTA.Da je to sve plod mog straha i da takvo stanje ja sam i stvaram.
Zato ljudi svi koji prolazite kroz ovaj pakao shvatite: VAMA NIJE NIŠTA,NE MOŽETE UMRETI,NE MOŽETE POLUDETI,izborite se sami sa sobom,budite u takvim trenucima besni,ljuti,sigurni u sebe ,da shvatite da ste vi zdrava osoba koja je upala u neki loš period u svom životu.I NAJBITNIJE DA IMATE NA UMU DA ĆE SVE TO PROĆI I DA STE JEDINO VI ODGOVORNI DO KADA ĆE TO TRAJATI...Srećno svima,vi ste zdravi ljudi i uživajte u životu.

12 Ne gledajte tv i jednog notornog lažova koji se vrti 24 sta na istom !!!! Utiče na živce

Najužasniji osećaj koji možete da iskusite

slušao sam na radiju ispovesti ljudi koji pate od napada panike. to je zaista jezivo.

Godinama posle bolesti ih imam. Jedno vreme su bili baš užasni, u sred noći, u autu, bilo gde. Najgori su ti noćni bili. Joga mi je dosta pomogla. Sve je u glavi, i zato tamo treba rešavati problem. Bromazepam je pomagao ranije, ali ne želim to da konzumiram, jer otupi sva osećanja. Vežbanje mnogo pomaže, kao i tehnike opuštanja i navikavanja da usmerim misli gde ja želim, pošto, kada krene prema panici, nije odjednom, nego postepeno, i u određenom trenutku se misli uspeju usmeriti gde treba.

"Otežano disanje, znojenje, tremor i osećaj da će srce da vam iskoči iz grudi su klasični simptomi paničnog napada."

Ja imam sve ove simptome pred svaki kolokvijum ili ispit i bilo.

Jesam. Na koncertu Police. Iz čista mira. Bilo je strašno.

Usled PTS-a izazvanog autoimunim oboljenjem, imao sam gomilu napada panike. Jednostavno, izludeli su me lekari i izgubio sam poverenje u sopstveno telo. Prošao sam pakao. Stalni strah od smrti, napadi panike, ma užas. Danas sam to naučio da kontrolišem i mnogo su ređi napadi. Jednostavno, prihvatio sam da se loše stvari dešavaju, da niko nije kriv zbog toga i da se ne treba miriti sa nevoljom, ali je treba prihvatiti kao sastavni deo života. To je dugoročna strategija za izbavljenje koja traži puno rada na sebi i vremena. Naravno, podrška okoline i najvoljenijih je izuzetno važna.
Postoji jedna metoda koja je meni jako pomogla kako da brzo pobedim napade. To se zove banalizacija. Kada se napad desi, počnite da ga ocenjujete. I dok traje dajte mu ocene. Primetićete da postepeno će početi da slabi i vi mu dajte sve niže i niže ocene. Cilj je da počnete da se sprdate sa njima tipa " uuuuu evo je 9-ka, alat kida:)". Tako ćete sebi na podsvesnom nivou, uz humor, objasniti koliko je to nepotrebno. Nadam se da sam nekom pomogao. Srećno.

Ja imam neku kako da kazem blagu ankcioznost i dobijam tako neke napade panike, nelagodnosti, nemira, napetosti. Sve to zato sto razmisljam o svemu kako bi bilo i gde sam pogresio i dali je moglo drugacije sve to zbog bivse, problemi na poslu, problemi u porodici i td. Misli se roje 24 sata i ne znam kako se opustiti i smiriti.

Zar kod autosugestije nije najbitnije izbaciti negaciju iz tvrdnje koju ponavljate?

Neke poluvarijante, ne bih znao, mozda velika nelagoda anksioZnost i pola stvari od ovih sam vec sam radio, tipa zagledam se u nesto, analiziram, molitve, meditacija, brojanje, duboko disanje (a kad sam sam sa izdisajem uz neki kretak zvuk poput om, sa alcentom na grudni kos) opustanje nekih djelova tjela npr vilice i sl.. pozdrav!

Gomila mladih ljudi ih iskusi u periodu od 18.-30. samo je pitanje ko otvoreno priča o tome.Sa ove distance ih posmatram kao nužan put odrastanja.Glavna stvar je objasniti sebi da je sve iz glave i pogledati strahu u oči,sećam se da sam u sebi govorio ajde više umri(sa psovkama),baš da vidim!Naravno,ukoliko se nastave i pri realno koliko toliko sređenom životu,obratite se stručnom licu.Nije sramota!Svako dobro

Verujte Gospodu Bogu i nema paničnih napada.

Psihoterapijom postajete jaci. Spoznajete sebe i uzdizete se iznad problema. Potrebno je strpljenje. Pomaze sigurno.

Moja žena ima napad panike svako jutro kada shvati da je pod pritiskom. Jednom joj je učiteljica rekla da dete ne sme da kasni u školu sada je vriska i psovanje deteta svako jutro kada ovaj kasni (a kasni stalno) samo zato što se boji da joj učiteljica ponovo nešto ne kaže.
Anksioznost nam utiče na sve sfere života, bukvalno ne smem da joj pročitam bilo šta iz novina ili kažem bilo šta što ima bilo kakvu "lošu" konotaciju. Sve mora da bude perfektno, od veša do higijene. I seks je naravno pod totalnim stresom odnosno bez opuštenosti jer naravno mora sve da bude tačno u milimetar, a sutra se žuri na posao, a šef će da kaže da je opet kasnila ili da se nije naspavala ili šta ti ja već znam.
Šta da radim?

Kad god vidim moju platu uvek panika, nemože to ništa da spreči, mogu dišem do ujutru ispred bankomata,ovi zlotvori već sve skinuli!!!

Jedan i JEDINI NACIN da prestanu napadi panike je da shvatite sta vam nedostaje u zivotu ili sta smeta i DA TO PROMENITE. Mozda kod nas u ovim uslovima ta promenane moze preko noci, ali moze, mora, jer vam to mozak i telo porucuju da nisu zadovoljni necim.
I 100 psihologa i psihijatara noze da vam prica price, dok se ta ptomena ne desi, nista.
Kad se sve zavrsi, izadjete iz toga 2 puta psihicki jaci nego ikada pre i kao covek koji bolje razume i sebe i druge.

Meni je najviše pomogao odlazak kod specijalista (kardiolog, pulmolog, endokrinolog...). Kad sam se uverio da je fiziološki sve ok, nestao je strah a ostala samo neprijatnost. Sve je završilo nakon par godina, uz malu pomoć psihijatra. Ostalo mi je samo pitanje da li je veći strah od života ili od smrti.

Ovo je sve učinkovito.

Aha... to sigurno pomaze... Kao kada bi coveku u epilepticnom napadu rekao daj ne tresi se vise...

Moj prvi panicni napad je bio najgori, isao sam do grada bio je neki festival.Onda nista jedno vreme drugi put je bilo uzasno nisam znao gde sam a nikog pored mene,tad sam odlucio da odem kod lekara,koj me uputio u psihijatrijsku bolnicu.Ono sto ocu da kazem nije sramota ako se ode do psihijatra i oni su doktori ko i ostali ne ignorisite ovo vremenom ce se svesti na minimum pa i nestati,dosta vezbanja manje televije i racunara,i da meni dosta pomaze da drzim svoje kjuceva ako osetim da se priblizava napad ,kao sto su spomenili neki sve je u glavi.I jos jednom da ponovim ne ignorisiti ovo poricajte sa nekim.

svi saveti su ok, a najvaznije je znati da panicni napad traje samo nekoliko minuta iako deluje kao vecnost. takodje, ne pomaze nikakav lek za smirenje u takvom stanju! psihoterapija, dolazak u kontakt sa osecanjima koja su nesvesna i koja ih izazivaju su jedini trajni lek!

zar zaista nijedna vest ne moze bez politike da prodje?! inace, ovo uopste nije naivno i jako utice na kvalitet zivota. ja imam bas intenzivne panicne napade gde mi se celo telo trese, gusim se, povraca mi se, vrti u glavi itd. mora se potraziti strucna pomoc i intenzivno raditi na tome. znam ja kad to krene i sta je i da ce proci i da se ne umire od toga, al dzaba. posle rada sa holistickim psihologom, naucila sam da ih predupredim.

Pocelo je kada sam shvatila da ostajem u ovoj zemlji a nadala sam se da ce biti bolje. Glavni problem treba resavati, onaj koji vucete stalno sa sobom. Anksioznost i stres su okidaci!

Protiv panicnih napada se ne bori, samo se prepustite i napad ce proci.

"Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu do prođe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da osmotrim tragove koje je ostavio. Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja."

Meni se par puta desilo i svaki put sam mislio da umirem. Užasno iskustvo, a sada imam i dodatni strah od napada jer mi je svaki put kao poslednji. Prvi napad mi je bio ubedljivo najgori, desio se kada sam imao 28 godina i to dok sam se vozio od Slavije ka Krstu. Zvao sam i hitnu pomoć i oni su mi dosta pomogli. Savetovali su mi da prekrijem nos i usta sa majicom koju sam imao na sebi tako da mi smanjeni protok kiseonika ublaži otkucaje srca. I delovalo je. Od tada to stalno praktikujem.

8. Popijte valerijanu ili neki drugi lek za opuštanje

Hahahahahahaha...
Valerijanu, dobro nisu rekli toplu cokoladu za smirenje zivaca :)))

doziveo sam klinicku smrt pre godinu dana, i od tada povremeno imam takve napade i to uglavnom u prevozu kad ke zagusljivo. Duboko disanje, i ponavljanje u sebi da mi nije nista, i fokusiranje na neku stvar...

Bilo koji psihički (=duševni) poremećaj, moguće je izlečiti samo na 1 način, a to je obratiti se davaocu i vlasniku te duše – Bogu. Obraćanje psiholozima ili psihijatrima, samo je gubljenje vremena, pošto njih na studijama uče da duša ne postoji. Zamislite taj stepen ... (ne znam koju reč upotrebiti...): da predmet njihove struke... ne postoji. Evo pitajte nekog od njih da vam kaže da li je tako ili nije.

Rekao bih po simptomima da sam panični napad imao tokom zemljotresa u Kraljevu.

Da ,kratkotrajne s pvodom koji mi remeti tok misli,koji vise lice na tremu pa i nisu napadi i intezivnije koji su se ispoljavali nemirom ,u disanju nisam imala promene ,u podrhtavanju da ,Konfuzija opsta u glavi.

@Фрфљави

kod autosugestije bitno je, kao sto sam rekla, da nema negacije...
znaci ako dodje do napada panike ne treba reci "nije mi nista" vec nesto tipa:
sve je uredu, osecam se dobro, ja sam dobro...
samo afirmativne tvrdnje zavrsavaju posao ?
ne vazi to samo za napade panike. autosugestiju mozete koristiti u razlicitim situacijama, kod bolesti, u stresnim situacijama...
pozitivno razmisljanje je osnova svega!
jer "kakve su ti misli - takav ti je zivot"

pozdrav

samo Rescue, kako mu i ime kaže, spasilac u svakoj situaciji za nekoliko minuta. Uvek ga nosim u tašni za svaki slučaj.

Desava mi se taj osecaju u avioni i kad duvam a duvam retko...Pre sam imao napade u bioskopu ali to sam ispeglao.

4-7-8

@маслачак, објасни ово мало детаљније плиз

Jesam, mnogo puta dozivela Sam, a I pre pola sata. Napila se Diazepam i lezim, cekam da prodje

Verujte Gospodu Bogu i nema paničnih napada.

Aha... to sigurno pomaze... Kao kada bi coveku u epilepticnom napadu rekao daj ne tresi se vise...

Kad god vidim moju platu uvek panika, nemože to ništa da spreči, mogu dišem do ujutru ispred bankomata,ovi zlotvori već sve skinuli!!!

Bilo koji psihički (=duševni) poremećaj, moguće je izlečiti samo na 1 način, a to je obratiti se davaocu i vlasniku te duše – Bogu. Obraćanje psiholozima ili psihijatrima, samo je gubljenje vremena, pošto njih na studijama uče da duša ne postoji. Zamislite taj stepen ... (ne znam koju reč upotrebiti...): da predmet njihove struke... ne postoji. Evo pitajte nekog od njih da vam kaže da li je tako ili nije.

12 Ne gledajte tv i jednog notornog lažova koji se vrti 24 sta na istom !!!! Utiče na živce

samo Rescue, kako mu i ime kaže, spasilac u svakoj situaciji za nekoliko minuta. Uvek ga nosim u tašni za svaki slučaj.

"Otežano disanje, znojenje, tremor i osećaj da će srce da vam iskoči iz grudi su klasični simptomi paničnog napada."

Ja imam sve ove simptome pred svaki kolokvijum ili ispit i bilo.

Najužasniji osećaj koji možete da iskusite

Psihoterapijom postajete jaci. Spoznajete sebe i uzdizete se iznad problema. Potrebno je strpljenje. Pomaze sigurno.

8. Popijte valerijanu ili neki drugi lek za opuštanje

Hahahahahahaha...
Valerijanu, dobro nisu rekli toplu cokoladu za smirenje zivaca :)))

Ako imate problem sa panicnim napadima i citate ovaj komentar, hocu da znate samo jedno. ONI CE NESTATI. Od njih se ne umire, od njih srce ne stane, necete poludeti... sve sto vam se sad mota po glavi, produkt je anksioznosti. Verujte mi, ja sam se izborio, i vi cete!

Zar kod autosugestije nije najbitnije izbaciti negaciju iz tvrdnje koju ponavljate?

zar zaista nijedna vest ne moze bez politike da prodje?! inace, ovo uopste nije naivno i jako utice na kvalitet zivota. ja imam bas intenzivne panicne napade gde mi se celo telo trese, gusim se, povraca mi se, vrti u glavi itd. mora se potraziti strucna pomoc i intenzivno raditi na tome. znam ja kad to krene i sta je i da ce proci i da se ne umire od toga, al dzaba. posle rada sa holistickim psihologom, naucila sam da ih predupredim.

Jesam. Na koncertu Police. Iz čista mira. Bilo je strašno.

Pocelo je kada sam shvatila da ostajem u ovoj zemlji a nadala sam se da ce biti bolje. Glavni problem treba resavati, onaj koji vucete stalno sa sobom. Anksioznost i stres su okidaci!

svi saveti su ok, a najvaznije je znati da panicni napad traje samo nekoliko minuta iako deluje kao vecnost. takodje, ne pomaze nikakav lek za smirenje u takvom stanju! psihoterapija, dolazak u kontakt sa osecanjima koja su nesvesna i koja ih izazivaju su jedini trajni lek!

Jedan i JEDINI NACIN da prestanu napadi panike je da shvatite sta vam nedostaje u zivotu ili sta smeta i DA TO PROMENITE. Mozda kod nas u ovim uslovima ta promenane moze preko noci, ali moze, mora, jer vam to mozak i telo porucuju da nisu zadovoljni necim.
I 100 psihologa i psihijatara noze da vam prica price, dok se ta ptomena ne desi, nista.
Kad se sve zavrsi, izadjete iz toga 2 puta psihicki jaci nego ikada pre i kao covek koji bolje razume i sebe i druge.

Moja žena ima napad panike svako jutro kada shvati da je pod pritiskom. Jednom joj je učiteljica rekla da dete ne sme da kasni u školu sada je vriska i psovanje deteta svako jutro kada ovaj kasni (a kasni stalno) samo zato što se boji da joj učiteljica ponovo nešto ne kaže.
Anksioznost nam utiče na sve sfere života, bukvalno ne smem da joj pročitam bilo šta iz novina ili kažem bilo šta što ima bilo kakvu "lošu" konotaciju. Sve mora da bude perfektno, od veša do higijene. I seks je naravno pod totalnim stresom odnosno bez opuštenosti jer naravno mora sve da bude tačno u milimetar, a sutra se žuri na posao, a šef će da kaže da je opet kasnila ili da se nije naspavala ili šta ti ja već znam.
Šta da radim?

Neke poluvarijante, ne bih znao, mozda velika nelagoda anksioZnost i pola stvari od ovih sam vec sam radio, tipa zagledam se u nesto, analiziram, molitve, meditacija, brojanje, duboko disanje (a kad sam sam sa izdisajem uz neki kretak zvuk poput om, sa alcentom na grudni kos) opustanje nekih djelova tjela npr vilice i sl.. pozdrav!

Protiv panicnih napada se ne bori, samo se prepustite i napad ce proci.

Ja imam neku kako da kazem blagu ankcioznost i dobijam tako neke napade panike, nelagodnosti, nemira, napetosti. Sve to zato sto razmisljam o svemu kako bi bilo i gde sam pogresio i dali je moglo drugacije sve to zbog bivse, problemi na poslu, problemi u porodici i td. Misli se roje 24 sata i ne znam kako se opustiti i smiriti.

Nakon gubitka oca,zadesio me taj osećaj.Ko to nije doživeo nemože da shvati koji je to pakao. Primer kojim sam to pobedio:

Vozim kombi iz Austrije i usred noći negde u Madjarskoj mene drmne panični napad,a ja sam.Osećaj kao da umirete,gušenje,stezanje svih mišića,srce lupa na 200,celo telo se trese...ma pakao.Verovatno bi većina tada zaustavila kombi i upala u još veću muka,ali ne ja sam tada nakon prethodnih četvorogodišnjih muka rekao sebi u tom momentu: E, dosta je bilo,sada ćeš pobediti,drao sam se kao lud,NIJE MI NIŠTA,MORAM ZBOG DECE (imam dva mala sina) da prebrodim ovo.Ponavljao sam NIJE MI NIŠTA.Pojačao muziku i pevao kao lud i neprestano mislio NIJE MI NIŠTA...i nakon par minuta ili sekunde,neznam ni sam ,telo se smirilo,osetio sam olakšanje.Pomislio sam u sebi,pa ja sam pobedio,prvi put sam osetio da me ne plaši da ce mi se opet to desiti.Tada sam shvatio i rekao sebi da me više NIKAD ali NIKAD to nemože poremetiti,jel znam da ce PROĆI i da mi NIJE NIŠTA.Da je to sve plod mog straha i da takvo stanje ja sam i stvaram.
Zato ljudi svi koji prolazite kroz ovaj pakao shvatite: VAMA NIJE NIŠTA,NE MOŽETE UMRETI,NE MOŽETE POLUDETI,izborite se sami sa sobom,budite u takvim trenucima besni,ljuti,sigurni u sebe ,da shvatite da ste vi zdrava osoba koja je upala u neki loš period u svom životu.I NAJBITNIJE DA IMATE NA UMU DA ĆE SVE TO PROĆI I DA STE JEDINO VI ODGOVORNI DO KADA ĆE TO TRAJATI...Srećno svima,vi ste zdravi ljudi i uživajte u životu.

"Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu do prođe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da osmotrim tragove koje je ostavio. Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja."

Godinama posle bolesti ih imam. Jedno vreme su bili baš užasni, u sred noći, u autu, bilo gde. Najgori su ti noćni bili. Joga mi je dosta pomogla. Sve je u glavi, i zato tamo treba rešavati problem. Bromazepam je pomagao ranije, ali ne želim to da konzumiram, jer otupi sva osećanja. Vežbanje mnogo pomaže, kao i tehnike opuštanja i navikavanja da usmerim misli gde ja želim, pošto, kada krene prema panici, nije odjednom, nego postepeno, i u određenom trenutku se misli uspeju usmeriti gde treba.

Ovo je sve učinkovito.

slušao sam na radiju ispovesti ljudi koji pate od napada panike. to je zaista jezivo.

Rekao bih po simptomima da sam panični napad imao tokom zemljotresa u Kraljevu.

Gomila mladih ljudi ih iskusi u periodu od 18.-30. samo je pitanje ko otvoreno priča o tome.Sa ove distance ih posmatram kao nužan put odrastanja.Glavna stvar je objasniti sebi da je sve iz glave i pogledati strahu u oči,sećam se da sam u sebi govorio ajde više umri(sa psovkama),baš da vidim!Naravno,ukoliko se nastave i pri realno koliko toliko sređenom životu,obratite se stručnom licu.Nije sramota!Svako dobro

@маслачак, објасни ово мало детаљније плиз

Meni je najviše pomogao odlazak kod specijalista (kardiolog, pulmolog, endokrinolog...). Kad sam se uverio da je fiziološki sve ok, nestao je strah a ostala samo neprijatnost. Sve je završilo nakon par godina, uz malu pomoć psihijatra. Ostalo mi je samo pitanje da li je veći strah od života ili od smrti.

@Фрфљави

kod autosugestije bitno je, kao sto sam rekla, da nema negacije...
znaci ako dodje do napada panike ne treba reci "nije mi nista" vec nesto tipa:
sve je uredu, osecam se dobro, ja sam dobro...
samo afirmativne tvrdnje zavrsavaju posao ?
ne vazi to samo za napade panike. autosugestiju mozete koristiti u razlicitim situacijama, kod bolesti, u stresnim situacijama...
pozitivno razmisljanje je osnova svega!
jer "kakve su ti misli - takav ti je zivot"

pozdrav

Desava mi se taj osecaju u avioni i kad duvam a duvam retko...Pre sam imao napade u bioskopu ali to sam ispeglao.

Meni se par puta desilo i svaki put sam mislio da umirem. Užasno iskustvo, a sada imam i dodatni strah od napada jer mi je svaki put kao poslednji. Prvi napad mi je bio ubedljivo najgori, desio se kada sam imao 28 godina i to dok sam se vozio od Slavije ka Krstu. Zvao sam i hitnu pomoć i oni su mi dosta pomogli. Savetovali su mi da prekrijem nos i usta sa majicom koju sam imao na sebi tako da mi smanjeni protok kiseonika ublaži otkucaje srca. I delovalo je. Od tada to stalno praktikujem.

Usled PTS-a izazvanog autoimunim oboljenjem, imao sam gomilu napada panike. Jednostavno, izludeli su me lekari i izgubio sam poverenje u sopstveno telo. Prošao sam pakao. Stalni strah od smrti, napadi panike, ma užas. Danas sam to naučio da kontrolišem i mnogo su ređi napadi. Jednostavno, prihvatio sam da se loše stvari dešavaju, da niko nije kriv zbog toga i da se ne treba miriti sa nevoljom, ali je treba prihvatiti kao sastavni deo života. To je dugoročna strategija za izbavljenje koja traži puno rada na sebi i vremena. Naravno, podrška okoline i najvoljenijih je izuzetno važna.
Postoji jedna metoda koja je meni jako pomogla kako da brzo pobedim napade. To se zove banalizacija. Kada se napad desi, počnite da ga ocenjujete. I dok traje dajte mu ocene. Primetićete da postepeno će početi da slabi i vi mu dajte sve niže i niže ocene. Cilj je da počnete da se sprdate sa njima tipa " uuuuu evo je 9-ka, alat kida:)". Tako ćete sebi na podsvesnom nivou, uz humor, objasniti koliko je to nepotrebno. Nadam se da sam nekom pomogao. Srećno.

Da ,kratkotrajne s pvodom koji mi remeti tok misli,koji vise lice na tremu pa i nisu napadi i intezivnije koji su se ispoljavali nemirom ,u disanju nisam imala promene ,u podrhtavanju da ,Konfuzija opsta u glavi.

doziveo sam klinicku smrt pre godinu dana, i od tada povremeno imam takve napade i to uglavnom u prevozu kad ke zagusljivo. Duboko disanje, i ponavljanje u sebi da mi nije nista, i fokusiranje na neku stvar...

4-7-8

Moj prvi panicni napad je bio najgori, isao sam do grada bio je neki festival.Onda nista jedno vreme drugi put je bilo uzasno nisam znao gde sam a nikog pored mene,tad sam odlucio da odem kod lekara,koj me uputio u psihijatrijsku bolnicu.Ono sto ocu da kazem nije sramota ako se ode do psihijatra i oni su doktori ko i ostali ne ignorisite ovo vremenom ce se svesti na minimum pa i nestati,dosta vezbanja manje televije i racunara,i da meni dosta pomaze da drzim svoje kjuceva ako osetim da se priblizava napad ,kao sto su spomenili neki sve je u glavi.I jos jednom da ponovim ne ignorisiti ovo poricajte sa nekim.

Jesam, mnogo puta dozivela Sam, a I pre pola sata. Napila se Diazepam i lezim, cekam da prodje