Nije do nas! Zašto ne možemo da odolimo ugljenim hidratima?

Otkrili rupu na saksiji. Poznato je da stres podize kortizol, kortizol dalje povecava insulin, a insulin obara secer te nastaje glad za secerom. Biologija za osmi razred osnovne skole.

Organizam trazi ugljene hidrate jer se lako na njih navikne i stvaraju zavisnost. Konkretno, problem sa zudnjom za slatkisima se efikasno resava kada se izbaci secer iz ishrane na mesec dana. Ko to uspe i izdrzi, posle toga mu je svaki industrijski slatkis presladak, jer se organizam ocisti i odvikne od slatkog. Probala sam licno i deluje. Pitanje je samo ko je koliko resen :)

Glodari izloženi društvenom stresu???

Bilo bi dobro da je objašnjeno šta podrazumeva "društveni stres" kod miševa, i kako do njega dolazi...

Potpuna je besmislica svoditi slatkise na ugljene hidrate i krivit ih jedine. Stvar je jednostavna: Probaj da uzmes secer i da ga pojedes 300 grama pa ces videti da ne ide. Jer mozak nece odavati nikakav signal za srecu i zadovoljstvo. Hajde sad probaj da pojedes 300 grama cokolade gde je izbalansiran sa mastima. Ici ce lako za vecinu ljudi, a sreca ce biti neopisiva. Isto vazi i u obrnutom smeru (za ljude koji misle da su masti uzrok). Ako uzmes kasiku masti nece bas biti najbolja stvar koju si probao u zivotu.

Ok neurologija, ali društveni stres kod miševa?

ostavite mi se cokoladnog neurona! jedem slatko jer mi se jede i !

Samodisciplina. Mentalna snaga, odlučnost. Ketoza. Nesalomiv duh. Nije lako ali jača organizam u celosti. A počastim se za praznike ;-)

Kod mene ti neuroni ne rade kao kod normalnih ljudi. Uopste ne jedem slatkise, skoro nikad, samo kada je nekulturno da odbijem nekog. A kada sam pod stresom ne jedem nista i za par dana mogu da smrsam i po pet kg.

Тврдим за себе да сам гурман.Али слаткише уопште не једем.Не баш уопште,кад
одем на славу или неки рођендан,узмем парче торте,реда ради.Али не могу да се
сетим кад сам купио неки слаткиш.Као мали сам волео чололаду,и то "Галеб".Али
одавно више ни то.Сећам се,у војсци смо за маренду добијали Еурокрем блок.Ја
сам се мењао за воћни сок.Чак ни сладолед нешто не волим.Ако ми дају узећу,али
сам никад нећу купити.Знам да је мало чудно,али тако је.

Danas mogu da pojedem celu tortu i da slatkiše ne pipnem narednih 6 meseci. Nije to do stresa, karaktera, zavisnosti ili ne znam čega već do toga što mi je danas baš bilo do toga da izjedem tortu. Sutra mogu i jabuke ili samo voda. Tako mi se hoće u tom momentu i to je to.

Volem mas'!

артиљерац, 20. januar 2018 15:16
Sve isto kod mene, osim što je čokolada bila „najlepše želje“ i nisam išla u vojsku :)
Ljudi se čude kad im kažeš da ne voliš slatkiše, naročito ne shvataju da neko ne želi sladoled, a ja posle sladoleda tačno moram da prilegnem da bih ga svarila.

Samodisciplina. Mentalna snaga, odlučnost. Ketoza. Nesalomiv duh. Nije lako ali jača organizam u celosti. A počastim se za praznike ;-)

Danas mogu da pojedem celu tortu i da slatkiše ne pipnem narednih 6 meseci. Nije to do stresa, karaktera, zavisnosti ili ne znam čega već do toga što mi je danas baš bilo do toga da izjedem tortu. Sutra mogu i jabuke ili samo voda. Tako mi se hoće u tom momentu i to je to.

Organizam trazi ugljene hidrate jer se lako na njih navikne i stvaraju zavisnost. Konkretno, problem sa zudnjom za slatkisima se efikasno resava kada se izbaci secer iz ishrane na mesec dana. Ko to uspe i izdrzi, posle toga mu je svaki industrijski slatkis presladak, jer se organizam ocisti i odvikne od slatkog. Probala sam licno i deluje. Pitanje je samo ko je koliko resen :)

Otkrili rupu na saksiji. Poznato je da stres podize kortizol, kortizol dalje povecava insulin, a insulin obara secer te nastaje glad za secerom. Biologija za osmi razred osnovne skole.

Kod mene ti neuroni ne rade kao kod normalnih ljudi. Uopste ne jedem slatkise, skoro nikad, samo kada je nekulturno da odbijem nekog. A kada sam pod stresom ne jedem nista i za par dana mogu da smrsam i po pet kg.

Ok neurologija, ali društveni stres kod miševa?

Тврдим за себе да сам гурман.Али слаткише уопште не једем.Не баш уопште,кад
одем на славу или неки рођендан,узмем парче торте,реда ради.Али не могу да се
сетим кад сам купио неки слаткиш.Као мали сам волео чололаду,и то "Галеб".Али
одавно више ни то.Сећам се,у војсци смо за маренду добијали Еурокрем блок.Ја
сам се мењао за воћни сок.Чак ни сладолед нешто не волим.Ако ми дају узећу,али
сам никад нећу купити.Знам да је мало чудно,али тако је.

ostavite mi se cokoladnog neurona! jedem slatko jer mi se jede i !

Bilo bi dobro da je objašnjeno šta podrazumeva "društveni stres" kod miševa, i kako do njega dolazi...

Glodari izloženi društvenom stresu???

артиљерац, 20. januar 2018 15:16
Sve isto kod mene, osim što je čokolada bila „najlepše želje“ i nisam išla u vojsku :)
Ljudi se čude kad im kažeš da ne voliš slatkiše, naročito ne shvataju da neko ne želi sladoled, a ja posle sladoleda tačno moram da prilegnem da bih ga svarila.

Potpuna je besmislica svoditi slatkise na ugljene hidrate i krivit ih jedine. Stvar je jednostavna: Probaj da uzmes secer i da ga pojedes 300 grama pa ces videti da ne ide. Jer mozak nece odavati nikakav signal za srecu i zadovoljstvo. Hajde sad probaj da pojedes 300 grama cokolade gde je izbalansiran sa mastima. Ici ce lako za vecinu ljudi, a sreca ce biti neopisiva. Isto vazi i u obrnutom smeru (za ljude koji misle da su masti uzrok). Ako uzmes kasiku masti nece bas biti najbolja stvar koju si probao u zivotu.

Volem mas'!