Ovi mali plodovi čine čuda za srce: Bogati su zdravim sastojcima koji utiču na ceo organizam

Zbog toga su važan deo mediteranske ishrane, koja se povezuje sa brojnim koristima za zdravlje.

Šta se nalazi u maslinama?

Masline sadrže oko 11 do 15 odsto masti, a više od 70 odsto čini jednostruko nezasićena oleinska kiselina. Osim zdravih masti, sadrže vlakna, vitamin E, gvožđe, bakar i kalcijum.

Posebno su zanimljivi polifenoli i druga biljna jedinjenja, među kojima su oleuropein, hidroksitirosol, tirozol i flavonoidi. Oni deluju kao antioksidansi i mogu da pomognu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Nezrele masline veoma su gorke zbog oleuropeina, pa pre jela moraju da se obrade, najčešće potapanjem, fermentacijom ili konzerviranjem. Ovi postupci utiču na njihov ukus, boju i sastav.

Dobrobiti maslina za srce

Jedna od važnih koristi maslina povezuje se sa zdravljem srca i krvnih sudova.

Oleinska kiselina deo je načina ishrane koji se povezuje sa boljim zdravljem srca, dok polifenoli iz maslina mogu da pomognu u zaštiti LDL holesterola od oksidacije. Oksidisani LDL učestvuje u procesima koji mogu da dovedu do razvoja ateroskleroze.

Erhan Inga/Shutterstock

Zato se masline, zajedno sa maslinovim uljem, povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribom i orašastim plodovima, smatraju vrednim delom ishrane koja pogoduje zdravlju srca.

Antioksidativno delovanje

Vitamin E, oleinska kiselina i polifenoli poput hidroksitirosola i oleuropeina povezuju se sa antioksidativnim i protivupalnim delovanjem.

Hronična upala i oksidativni stres učestvuju u razvoju brojnih hroničnih bolesti. Ipak, masline nisu lek za upalne bolesti, a njihov učinak treba posmatrati kao deo ukupne ishrane i zdravih životnih navika.

Mogu da pomognu probavi

Masline sadrže i prehrambena vlakna, oko četiri grama na 100 grama jestivog dela ploda. Vlakna su važna za normalan rad sistema za varenje i urednu stolicu, a ishrana bogata vlaknima povezuje se i sa boljim dugoročnim zdravljem creva.

Zanimljive su i fermentisane masline. Tokom fermentacije na njihovoj površini razvijaju se mikroorganizmi, među kojima mogu biti i bakterije mlečne kiseline.

Shutterstock/nadianb

Istraživanja su ispitivala i moguće delovanje pojedinih bakterijskih sojeva povezanih sa fermentisanim maslinama na crevnu mikrobiotu. Rezultati su zanimljivi, ali potrebno je još istraživanja kako bi se utvrdio njihov stvarni značaj za zdravlje ljudi.

Mogu li masline da štite od raka?

Masline sadrže bioaktivna jedinjenja poput hidroksitirosola, tirozola, skvalena i određenih triterpenoida. Neka od njih su u laboratorijskim istraživanjima pokazala potencijalna zaštitna svojstva.

Ipak, takvi rezultati ne znače da masline leče ili sprečavaju rak kod ljudi. Za takve zaključke potrebna su kvalitetna klinička istraživanja.

Da li su zdravije zelene ili crne masline?

Boja maslina zavisi od sorte, stepena zrelosti i načina obrade. Mogu da budu zelene, ljubičaste, smeđe ili crne, a razlikuju se po ukusu, teksturi i količini pojedinih jedinjenja.

Nema potrebe da tražite jednu "najzdraviju" boju. Mnogo je važnije uključiti masline u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Treba obratiti pažnju na količinu soli jer se masline često čuvaju u slanoj vodi ili soli. Neke vrste zbog toga mogu da sadrže dosta natrijuma. Ako želite da smanjite unos soli, masline možete da isperete pre konzumiranja.

Male, ali vredne, masline mogu da budu dobar dodatak svakodnevnoj ishrani. Zdrave masti, vlakna, vitamin E i biljna jedinjenja čine ih namirnicom koja se dobro uklapa u uravnoteženu ishranu bogatu povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribom i orašastim plodovima.