"Nije svako crvenilo atopijski dermatitis"; Doktorka otkrila najčešću grešku u lečenju

Crvenilo, osip i suva koža česti su razlozi zbog kojih roditelji decu dovode kod pedijatra, ali svaka promena na koži ne znači da dete ima atopijski dermatitis. Osipi kod dece mogu imati različite uzroke, a za pravilnu procenu važno je uzeti u obzir i uzrast deteta, odnosno bebe.

Atopijski dermatitis je hronično, imunološki posredovano oboljenje kože koje se najčešće javlja kod dece i mladih. Često mu prethodi izrazito suva koža koja ne prolazi uprkos redovnoj nezi.

"Nije svako crvenilo atopijski dermatitis. Postoji jako puno osipa na koži i važno je da znamo o kom uzrastu deteta ili bebe se radi", objašnjavaju dr Ivana Filipović, pedijatar alergolog, i Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja "Alergija i ja".

Pedijatar na osnovu izgleda i karakteristika promena na koži često može da prepozna ekcem ili atopijski dermatitis i preporuči odgovarajuću terapiju. Kada je potrebno, dete se dalje upućuje dermatologu ili alergologu.

Kortikosteroidi izazivaju strah kod roditelja

Jedan od problema sa kojima se lekari sve češće susreću jeste takozvana kortikofobija, odnosno strah roditelja od primene kortikosteroidnih preparata.

S druge strane, postoje i roditelji koji samoinicijativno preteruju sa terapijom, zbog čega stručnjaci upozoravaju da kortikosteroide treba koristiti upravo onako kako je lekar preporučio.

Shutterstock/Janeberry

"Informacije su danas svuda dostupne, ali mnoge od njih su pogrešne. Moramo verovati lekarima i savremenoj medicini", ističu stručnjaci.

Nepravilna i dugotrajna upotreba kortikosteroida može dovesti do neželjenih posledica, dok izbegavanje propisane terapije može da oteža kontrolu bolesti. Cilj lečenja atopijskog dermatitisa jeste da se bolest drži pod kontrolom i da se očuva kožna barijera.

Atopijski dermatitis nije isto što i alergija na hranu

Još jedna česta zabluda jeste automatsko povezivanje atopijskog dermatitisa sa alergijom na hranu.

Atopijski dermatitis i alergijske bolesti mogu biti povezani, posebno kod dece koja imaju izraženu atopijsku sklonost, ali to ne znači da je svako dete sa atopijskim dermatitisom alergično na određenu namirnicu.

Zbog toga se alergološki testovi ne rade nasumično niti bi roditelji trebalo sami da izbacuju čitave grupe namirnica iz detetove ishrane. Kada postoji sumnja na alergiju, procenu treba da uradi alergolog, dok dermatolog procenjuje stanje kože i određuje odgovarajuću terapiju.

Atopijski dermatitis često se javlja u najranijem uzrastu, a kod dela dece sa atopijskom konstitucijom kasnije se mogu javiti i druge alergijske bolesti, uključujući alergijski rinitis ili astmu. Upravo zbog toga je važno pratiti dete i reagovati na vreme.

Lečenje zahteva više od jedne kreme

Atopijski dermatitis je hronično oboljenje i zato nije dovoljno samo povremeno tretirati osip kada se pojavi. Potrebno je napraviti plan nege i terapije kojim će se bolest držati pod kontrolom.

U zavisnosti od težine bolesti, lečenje može da zahteva saradnju pedijatra, dermatologa i alergologa. Savremeni pristup lečenju poslednjih godina značajno se unapredio, pa deca sa atopijskim dermatitisom danas imaju više mogućnosti za kontrolu simptoma.

Posebno mesto ima svakodnevna nega kože. Kod dece sa atopijskim dermatitisom preporučuje se upotreba specijalizovanih preparata namenjenih osetljivoj i atopičnoj koži, uz redovno nanošenje emolijenasa prema preporuci lekara.

Najvažnije je, međutim, da roditelji ne pokušavaju da leče dete prema savetima sa društvenih mreža ili iskustvima drugih roditelja. Iako informacije nikada nisu bile dostupnije, sve je teže razlikovati koristan savet od potpuno pogrešne preporuke.

Šta roditelji najčešće rade pogrešno, kada su alergološki testovi zaista potrebni, kako pravilno koristiti kortikosteroide i kako izgleda savremeno lečenje atopijskog dermatitisa, pogledajte u ovde.