Ovi simptomi mogu da ukazuju na multiplu sklerozu: Javljaju se i 15 godina pre dijagnoze

Među tim ranim simptomima multiple skleroze nalaze se umor, bol i anksioznost, koji često prolaze nezapaženo jer se ne povezuju odmah s ovom ozbiljnom bolešću, prenosi Daily Mail.

• Naizgled bezazleni simptomi poput konstantnog umora, mogu ukazivati na ozbiljno oboljenje
• Hitno obaveštenje lekarima u Srbiji: Ovaj lek može da dovede do smrtnog ishoda
• Uzimanje ovih lekova može dovesti do fatalnog ishoda: Hitno se oglasile farmaceutske kompanije

Multipla skleroza je autoimuna bolest koja oštećuje mozak i kičmenu moždinu, a među uobičajenim simptomima su problemi s hodanjem, vidom, utrnulost i grčevi u mišićima.

Rani znakovi često se pogrešno tumače

Naučnici su analizirali zdravstvene podatke 12.000 osoba, prateći njihove posete lekarima tokom čak 25 godina pre pojave poznatih simptoma MS-a.

Rezultati pokazuju da su se već 15 godina pre dijagnoze češće javljali lekarima zbog simptoma poput:

• umora
• bola 
• vrtoglavice 
• anksioznosti
• depresije

Takođe su zabeležene češće posete psihijatrima 12 godina pre dijagnoze, a odlazak kod neurologa i oftalmologa zbog problema s vidom učestao je 8 do 9 godina ranije. Tri do pet godina pre dijagnoze primećen je i veći broj odlazaka u hitnu pomoć i radiološke pretrage. Neposredno pre same dijagnoze, znatno se povećava broj specijalističkih pregleda.

"Nešto se definitivno događa puno ranije nego što smo dosad mislili", istakla je dr Marta Ruiz-Alguero, glavna autorka studije.

Profesorka neurologije dr Helen Tremlet upozorila je da ovi rani simptomi lako mogu da se zamene s drugim bolestima. Međutim, veruje da njihovi nalazi mogu da pomognu u ranijem prepoznavanju bolesti i pravovremenom lečenju.

Šta je multipla skleroza?

Multipla skleroza jehronična i trenutno neizlečiva bolest koja oštećuje nervni sistem. Može da uzrokuje teške grčeve mišića, probleme s hodanjem, koordinacijom, govorom i gutanjem. Iako sama bolest ne uzrokuje smrt, može dovesti do komplikacija koje jesu opasne po život.

Neki podaci pokazuju da osobe s MS-om imaju do 75 odsto veći rizik da će umreti u mlađoj dobi. Najčešće se dijagnostikuje u dobi od 30 do 50 godina, ali prvi znakovi mogu da se jave i godinama pre.

Rano prepoznavanje može da uspori bolest

Stručnjaci još uvek ne znaju tačan uzrok sve većeg broja obolelih. Među mogućim faktorima spominju se virusne infekcije, manjak vitamina D, pušenje, gojaznost i stres. Iako lek za MS ne postoji, rana dijagnoza omogućava početak terapije koja može da uspori napredovanje bolesti.

Vrsta lečenja zavisi od oblika bolesti:

• Relapsno-remitentna - simptomi se menjuju s razdobljima poboljšanja
• Sekundarno progresivna - simptomi se stalno pogoršavaju
• Primarno progresivna - simptomi se pogoršavaju bez poboljšanja

Terapija može da uključuje imunomodulatorne lekove, steroide, lekove protiv bolova i grčeva, fizioterapiju te rehabilitaciju misaonih funkcija.

.