Tihi srčani udar je izuzetno opasan: Ove dve grupe ljudi su posebno izložene riziku

Kardiolog Tim Čiko objašnjava da su oni "česti" i čine otprilike trećinu svih srčanih udara.

"Dok se neki pacijenti ne sećaju nikakvih simptoma, drugi posete lekara zbog zubobolje, bola u leđima ili opšteg lošeg stanja, a testovi poput EKG-a i krvnih analiza otkrivaju da su pretrpeli tihi srčani udar", navodi Čiko za "Dejli ekspres" (Daily Express).

• Mladi na udaru: Ovo je vodeći uzrok smrti u Srbiji VIDEO
• "Svaki dan se dešava": Može li srčani udar da se spreči? VIDEO
• Ovo nikako nemojte da radite ako mislite da imate srčani udar

Najveća opasnost tihog srčanog udara jeste odloženo lečenje, što povećava rizik od ozbiljnih komplikacija. 

"To znači da propuštate terapije koje smanjuju oštećenje srca i smanjuju rizik od ponovnog srčanog udara. Što ranije započnete s lečenjem, to su veće šanse za oporavak", upozorava Čiko.

Shutterstock/Kitinut Jinapuck

Mnogi pacijenti saznaju da su imali tihi srčani udar tek nakon što dožive novi, potencijalno opasniji srčani udar.

"Ključ prevencije srčanog udara leži u zdravoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti i kontroli faktora rizika poput visokog holesterola."

Dve grupe posebno izložene riziku

Dve grupe su posebno izložene riziku: starije osobe i osobe s dijabetesom. Starije osobe često žive s različitim zdravstvenim tegobama i simptome mogu da pripišu drugim problemima, dok osobe s dijabetesom zbog oštećenja nerava možda neće osetiti klasičan bol u grudima.

Stručnjaci iz Klinike u Klivlendu navode da simptomi tihog srčanog udara mogu da uključuju osećaj kao da imate grip, bol u vilici, rukama ili gornjem delu leđa, umor i probavne smetnje.

Kako bi se smanjio rizik od srčanog udara, Čiko naglašava važnost zdravog načina života.

"Ključne za prevenciju srčanog udara jesu zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola faktora rizika poput visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i dijabetesa", savetuje.

Ako osetite bilo koji simptom srčanog udara, preporučuje se da odmah pozovete hitnu pomoć. Za dugoročne brige o zdravlju srca, najbolje je konsultovati se sa lekarom.