Naučnici upozorili: Milijarde čestica mikroplastike vreba iz samo jedne kesice čaja FOTO

Nova studija koju su vodili istraživači sa Autonomnog univerziteta u Barseloni (UAB) u Španiji otkrila je da iz samo jedne kesice čaja vreba mikroplastika u jezivim kolilinama, odnosno da u svakom milimetru vode u koji si umoči filter, može da se oslobodi milijarde mikro i nanoplastičnih (MNPL) čestica.

"Ove brojke možda deluju iznenađujuće visoke, ali su u skladu sa prethodnim istraživanjima, koja su proučavala kombinaciju plastike i visoke temeprature, kao što su posude za hranu stavljene u mikrotalasnu. To je otrežnjujući podsetnik na rasprostranjenost MNPL-a", naveli su autori studije.
 

"Uspeli smo da inovativno okarakterišemo ove zagađivače skupom najsavremenijih tehnika, što je veoma važno sredstvo za unapređenje istraživanja o njihovom mogućem uticaju na zdravlje ljudi", rekao je mikrobiolog Alba Garsija-Rodriges iz UAB.

Ranije studije su izazvale zabrinutost u vezi sa količinom i potencijalnim uticajem na zdravlje sintetičkih čestica iz kesica čaja, a ovde su istraživači želeli da budu što je moguće detaljniji, koristeći izbor kesica čaja koje se prodaju komercijalno.

• Potvrđene sumnje: Mikroplastika izaziva ove bolesti
• Voda iz plastičnih flaša povećava krvni ptitisak
• Mikroplastika u telu može uzrokovati razne bolesti, od Alchajmera do kancera
• Otkriven novi uzrok Alchajmerove bolesti: Ovo je nemoguće izbeći

Korišćenje laserskih tehnika za merenje brzine i rasejanja svetlosti dalo je veoma tačnu sliku hemijskih i fizičkih svojstava čestica oslobođenih iz kesica čaja.

Testirane su tri vrste kesica čaja. One napravljene prvenstveno od polipropilena oslobađale su oko 1,2 milijarde čestica po mililitru, u proseku veličine 136,7 nanometara. Celulozne kese oslobađaju u proseku 135 miliona čestica po mililitru, veličine oko 244 nanometra. Najlon-6 vrećice čaja obično su ispuštale 8,18 miliona čestica po mililitru, u proseku veličine 138,4 nanometra.

• Mikroplastika prvi put pronađena u ljudskoj krvi

• Smanjite rizik od Alchajmerove bolesti: Najbolji načini za detoksikaciju mikroplastike iz mozga

• "Odrasli dnevno pojedu po 800 komadića mikroplastike": Imamo je u krvi zbog jedne greške VIDEO

Istraživači su takođe testirali kako čestice MNPL stupaju u interakciju sa ljudskim crevnim ćelijama, otkrivši da su u ćelijama koje proizvode sluz nivoi apsorpcije dovoljni da plastika stigne do ćelijskog jezgra - korisno otkriće u smislu procene uticaja plastike na zdravlje.

"Polimerni sastav MNPL-a značajno utiče na njihove biološke interakcije, što dovodi do različitog ciljanja i efekata na organe, tkiva i ćelije", istakli su istraživači, a preneo je sciencealert.com.

"Ove razlike mogu rezultirati specifičnim obrascima akumulacije, profilima toksičnosti, imunološkim odgovorima i dugoročnim zdravstvenim efektima kao što su genotoksičnost i kancerogenost".

Plastika, mikroplastika i zdravlje

Upotreba plastičnih materijala u savremenom društvu je sveprisutna, u svakom proizvodnom sektoru, zbog niza ključnih prednosti uključujući ekonomičnost, svestranost i jednostavnost, između ostalog.

Čak i u sektoru ambalaže za hranu, upotreba plastike je još uvek slabo regulisana. Pritom, kako su naveli autori studije, zagađenje mikroplastikom je podjednako rasprostranjeno, kako u vazduhu, tako i u vodi i hrani.

Zabrinutost oko mogućih uticaja na ljudsko zdravlje počela je da se potvrđuje poslednjih godina, kada je i utvrđeno da su zdravstveni rizici povezani sa izlaganjem plastici, odnosno toksičnim hemikalijama koje se koriste kao njihovi aditivi i za njihovu razgradnju u mikro- (5 mm - 1 mm) i nanoplastiku (<1 mm).

Tim pozvao na dalja istraživanja

Istraživački tim poziva da se uradi više na standardizaciji upotrebe plastike u ambalaži za hranu kako bi se zaštitilo javno zdravlje. Iako ostaje mnoga pitanja o uticajima, sve više dokaza pokazuje da bi sve veće prisustvo sićušnih plastičnih čestica moglo da ugrozi ekosisteme i naše zdravlje.
 

"Eksperimenti s fokusom na biološke interakcije pokazali su da su ćelije creva, koje proizvode sluz imale najveći unos mikro i nanoplastike, pri čemu su čestice čak ušle u jezgro ćelije u kojoj se nalazi genetski materijal", objasnili su istraživači, ističući očiglednu, ključnu ulogu koju ima crevna sluz u "nošenju" plastike dublje u ljudsko tijelo.

"Potencijalne zdravstvene implikacije mikro/nanoplastike (MNPL) sve su više zabrinjavajuće", naveli su autori studije, pozivajući na "dalja istraživanja rezultata koje može da ima na ljudsko zdrvalje hronična izloženost mikroplastici".

Istraživanje je pokazalo i da čestice plastike mogu ući u mozak i testise, preneti se s trudne majke na nerođeno dete, kao i da mogu da spreče delovanje antibiotika.