Sve više mladih zloupotrebljava lekove za smirenje

Psihijatar Lela Trninić objašnjava da su lekovi za smirenje preparati koji se prepisuju za umirenje unutrašnje napetosti, straha i uznemirenosti i da su to najčešće lekovi iz grupe benzodiazepina (bensedin, lorazepam, bromazepam).

"To su lekovi koji deluju na nivou centralnog nervnog sistema, delujući i potencirajući inhibitorni neurotransmiterski sistem, koji onda deluje na određene strukture koje generišu emocije i to je put efekta kada pacijent uzme terapiju, da se oseća smirenije i opuštenije", navela je ona za Tanjug.

Dodaje da postoji više indikacija za prepisivanje ovakvih lekova, da se prepisuju za anksiozna stanja, kod raznih afektivnih i drugih psihijatrijskih poremećaja i ističe da nije svaka anksioznost i napetost razlog da se odmah uzme lek za smirenje.

"Potrebno je da tegobe traju izvesno vreme, da utiču na funkcionalnost pacijenta, da ne prolaze.Da se osoba oseća stalno uznemirena, teže obavlja svoje radne ili porodične aktivnosti. I tada je potrebno da se ta osoba javi stručnjacima, koji bi procenili koji je lek potreban da ona uzima. Mi danas imamo iskustvo da ljudi uzimaju po preporuci prijatelja, komšije, ali to nije najbolji način da započnemo neku terapiju", rekla je Trninić.

Kada je o dozi lekova koje daju lekari reč, ona navodi da uglavnom savetuju najmanju dozu koja može da izazove određeno poboljšanje i da se za neke somatske bolesti savetuje da se lekovi uzimaju u kraćem vremenskom periodu.

"Zato što su to lekovi koji, kada se uzimaju duže, pogotovo visoke doze, izazivaju psihičku i fizičku zavisnost, javljaju se tolerancije. Lek više nije efikasan u onoj meri koliko je pacijentu koristilo, on povećava doze i kod naglog prekida terapije javljaju se apstinencijalne smetnje. Vrlo je opasno da sam pacijent određuje šta pije, koliko pije, u kom vremenskom periodu", rekla je Trninić.

Upozorava da se istovremeno ne konzumiraju lekovi za smirenje i alkohol, koji takođe ima inhibitorne efekte, pa je moguće da u zavisnosti od doze uzetih preparata dođe do zdravstvenih stanja koja mogu biti ugrožavajuća za život pacijenta. Ukazala je da je primetan trend porasta kod mladih osoba mentalnih oboljenja, anksioznosti, depresivnosti, pogotovo posle pandemije koronavirusa.

"Mladi žive u jednom izazovnom vremenu. Oni vrlo često u nekim istraživanjima opisuju da osećaju strah, da osećaju uznemirnost, da teško odgovaraju zadacima u edukativnoj sferi, da postoje emocionalni problemi, da postoje problemi u socijalnom funkcionisanju, a nekada i porodični problemi. Beleži se da vrlo rano počinju da uzimaju lek za smirenje, jer oni to vide kao način da te tegobe koje oni imaju znatno umanje", rekla je Trninić.

Savetuje osobama koje duže vremena imaju određene smetnje da se jave stručnjacima, koji mogu proceniti i napraviti individualni plan tretmana, dodajući da se danas za lečenje anksioznosti psihijatri ne ograničavaju samo na upotrebu lekova za smirenje.

"Postoje drugi lekovi koji su u tom smislu efikasniji, da nemamo rizike koji postoje kod ovih preparata i koji mogu dovesti do značajne redukcije simptoma kod pacijenata i boljeg kvaliteta života", rekla je Trninić.

Dodaje da lekari za anksiozne smetnje savetuju psihoterapiju i navodi da postoje i nefarmakološke metode lečenja, kao što su fizička aktivnost, druženje, metode mišićne relaksacije i druge. Nina Šašić iz NVO Re Generacija kaže da su lekovi za smirenje lekovi koji se dobijaju na recept, da su to kod nas najčešće bensedin, bromazepam i rivotril i navodi da je reč o kontrolisanim supstancama koje se prepisiju najčešće za poremćaje koji sadrže anksioznost.

"Naša istraživanja i naš rad sa mladima su pokazala da je upotreba ovih supstanci relativno rasprostranjena i da je u porastu tokom poslednjih godina, naročito nakon kovida. Mislim da je razlog tome i povećana količina anksioznosti, psihoemotivnih smetnji sa kojima se mladi susreću sve više", rekla je Šašić za Tanjug.

Navodi da je upotreba ovih lekova, benzodiazepina, donekle zastupljena i u noćnom životu, osnosno na žurkama, festivalima, u klubovima, barovima i slično. Šašić kaže da mladima nije teško da dobiju farmakoterapiju i da je potpuno prihvatljivo i smisleno da mladoj osobi iz nekog razloga ta terapija bude prepisana.

"Problem nastaje onda kada se te supstance uzimaju ili sa drugim supstancama u kombinaciji ili kada se uzimaju u dozama većim od preporučene, kada se uzimaju bez preporuke, odnosno bez recepta", rekla je Šašić.

Pošto se lekovi daju na recept, dodaje ona, postoji propisana terapija, koja uključuje uputstva kako i u kojoj količini se piju, pa problem nastaje kada se piju u dozama većim od preporučene, odjednom ili u kombinaciji sa alkoholom, naročito u kontekstu noćnog života, odnosno rekreativne upotrebe.

"To je problem zato što su i benzodiazepini i alkohol depresori centralnog nervnog sistema, što znači da usporavaju njegov rad i u njihovom sadejvstvu može doći, naročito u većim dozama ili količinama, do pojava kao što je gubitak pamćenja, gubitak svesti, respiratorna depresija. To je potencijalno vrlo opasna situacija", ukazuje Šašić.

Dodaje i da je zastupljeno korišćenje lekova nakon uzimanja supstanci koje imaju suprotan efekat na centralni nervni sistem, odnosno supstanci koje su stimulansi centralnog nervnog sistema, kao što su kokain, amfetamin (spid) i MDMA (ekstazi), kako bi uzimanjem lekova bio poništen efekat tih supstanci.

Šašić ukazuje da je potencijalno opasno i mešanje lekova za smirenje sa kanabisom i ističe da je bitno zapamtiti da svako mešanje različitih psihoaktivnih supstanci nosi određene rizike koji nisu mali.

"Čak i ako imate lično pređašnje iskustvo koje kaže da se nije ništa tragično desilo, to ne znači da se sledeći put neće desiti, jer postoji veliki broj faktor koji utiču na to", ističe Šašić.

Govoreći o dozama lekova koje mladi uzimaju, ona navodi da se u noćnom životu dešava se da uzme po nekoliko tableta, što je pogotovo problematično kada se uradi u sprezi sa upotrebom alkohola. Šašić kaže da je odluka o upotrebi ove vrste lekova na stručnjacima za mentalno zdravlje i da je bitno znati da farmakoterapija nije jedini element terapije i da bi uvek trebalo da ide u sprezi sa psihoterapijom.

"Da li postoji alternativa, to zavisi od slučaja do slučaja. Ako vaš lekar smatra da vam je potrebna ta vrsta terapije, on će umeti da odredi dozu i on će vam dati još neki element terapije. Farmakoterapija bi trebalo da u većini slučajeva bude podrška psihoterapiji, podrška oporavku", zaključila je ona.

Poručuje svima koji uzimaju lekove mimo preporuke lekara da se obrate nekome za pomoć i podršku.