"Da li je ovo Putinov Černobilj?"; Amerika sve zabrinutija: "Molimo Rusiju da kaže šta se dešava"

Laborantkinja sibirskog instituta za istraživanje kuge razbolela se i u petak preminula pod još nerazjašnjenim okolnostima.

Vlasti su nakon toga stavile desetine ljudi u karantin, a na društvenim mrežama pojavila se zabrinutost za javno zdravlje.

Ruske vlasti poručile su da je situacija pod kontrolom.

"Mislim da je na Rusiji da, naravno, podeli više informacija sa svetom. Situaciju pratimo veoma pažljivo, iz sata u sat", rekao je Rubio novinarima na Islandu.

Rubio je rekao da SAD raspolažu merama kojima mogu da pomognu Rusiji ukoliko se pokaže da je situacija ozbiljnija nego što se zasad priznaje, ali da je za to potrebno prikupiti više informacija.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je u utorak novinarima da bi o tom slučaju uskoro trebalo telefonom da razgovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Na pitanje šta obaveštajne službe govore o situaciji u Rusiji, Tramp je odgovorio da se o situaciji vode "veoma opsežni razgovori" i da bi više informacija moglo biti objavljeno već sutra.

Šta se događa?

Dodatnu zabrinutost izazivaju protivrečne informacije koje poslednjih dana stižu iz Rusije. Kako u analizi za Newsweek piše Dejvid Aver, prema izveštajima ruskih medija, 28-godišnja laborantkinja Darija Šipilova navodno je 25. septembra u Irkutskom institutu za istraživanje kuge razbila epruvetu s bakterijom Yersinia pestis, uzročnikom kuge. Nekoliko dana kasnije razvila je simptome teške upale pluća, hospitalizovana je 29. septembra, a preminula je 2. oktobra.

Prema navodima ruskih medija, Darija Šipilova je prva žrtva za koju se sumnja da je preminula od kuge.

Ruska služba Rospotrebnadzor odbacuje tvrdnje da se u laboratoriji dogodio incident s opasnim patogenom. Tvrdi da je zaposlenoj dijagnostikovana "upala pluća neutvrđene etiologije" i da dve komisije nisu pronašle dokaze o incidentu.

Problem je, upozorava Aver, što ruske vlasti nisu objavile dijagnostičke podatke, izveštaj o mogućem incidentu ni potpune nalaze komisija kojima bi potkrepile te tvrdnje.

Pimen/ Shutterstock

Zbrku su dodatno povećali sami ruski zvaničnici. Guverner Irkutske oblasti Igor Kobzev govorio je o sumnji na "posebno opasnu infekciju", dok je čelnik susedne Burjatije Aleksej Cidenov najpre napisao da je žena preminula od kuge, a potom formulaciju promenio u "verovatno od kuge".

Lokalne vlasti u Bajkalsku čak su stanovnicima preporučile da, zbog izveštaja o kugi, ne putuju u Šelehov, gde je žena lečena, ali je upozorenje kasnije uklonjeno.

Aver upravo zbog takvog postupanja povlači paralelu s Černobiljom. Sovjetske vlasti su 1986. godine pokušavale da kontrolišu informacije o nuklearnoj katastrofi, a razmere incidenta ostatak sveta počeo je da otkriva tek kada je povišen nivo radijacije registrovan u Švedskoj.

Njegova poenta nije da je današnji slučaj zdravstveno uporediv s Černobiljom, već da Moskva ponovo traži od sveta da veruje zvaničnim uveravanjima bez dovoljno podataka koji bi omogućili njihovu nezavisnu proveru.

Zbog nejasne situacije, Kazahstan je pojačao sanitarne kontrole na granici i počeo da procenjuje rizik od unošenja zarazne bolesti, dok je Kirgistan podigao nivo pripravnosti na svojim graničnim prelazima. Nijedna od tih država nije saopštila da u Rusiji postoji epidemija kuge.

Aver pritom naglašava da zasad nema javno dostupnih dokaza da je Šipilova uopšte bila zaražena kugom, a još manje da je reč o početku epidemije.

Čak se i plućna kuga, koja može da se prenosi među ljudima, širi znatno teže od bolesti poput kovida.

Ključni problem zato vidi u nedostatku transparentnosti ruskih vlasti: ako je, kako tvrde, "sve pod kontrolom", trebalo bi da objave podatke koji to potvrđuju.