Kuga u Srbiji? "To ne plaši infektologe"

"Slabo znamo o smrti naučnice u Sibiru, ne znamo skoro ništa. Ona je radila s kugom, umrla je od plućne bolesti koja daje oblik kuge, ali su ruske vlasti demantovale da se radi o kugi. Ostaje samo sumnja", naveo je on.

Nožić je rekao da su antibiotici rešili izlečenje od kuge, istakavši da nema razloga za strah od pandemije jer kuge ima svake godine po nekoliko stotina do hiljada slučajeva u svetu.

Kako je naveo, najnoviji događaj u Rusiji je bespotrebno podigao prašinu imajući u vidu da godišnje postoji nekoliko slučajeva u Americi, Africi i drugim delovima sveta.

Napomenuo je da strah od plućne kuge nije realan, pogotovo u Srbiji s obzirom da nekoliko stotina godina nije bilo slučajeva kuge kod nas, i dodao da postoji samo psihološki istorijski strah od kuge koja je ranije odnela veliki broj života.

Nožić je istakao da su domaće i regionalne bolnice danas asplutno obučene i opremljene da prepoznaju i izoluju pacijenta sa ovako retkom i opasnom visokozaraznom bolešću pre nego što dođe do širenja, i naglasio da postoje antibiotici koji vrlo jednostavno rešavaju taj problem.

"Kada je reč o transmisiji plućnog oblika kuge, to ne plaši infektologe jer se on mnogo teže prenosi nego korona i grip. Potreban je mnogo duži kontakt i zbog toga ne treba dizati temperaturu i paniku, to neće predstavljati problem za zdravstvo", poručio je on.

Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu dr Milanko Šekler takođe je ocenio da je slučaj smrti 28-godišnje ruske naučnice koja je radila u Irkutskom institutu za borbu protiv kuge, dobio preveliki medijski prostor i da nema razloga za paniku imajući u vidu se slučajevi kuge i danas registruju u različitim delovima sveta.

Tanjug/The Irkutsk Anti-Plague Research Institute of Siberia and Far East via AP

"Prosečan broj zaraženih kugom u Americi je oko sedam godišnje. Sjedinjene Države svake godine imaju od nekoliko do desetak slučajeva. Imali smo i situaciju na Madagaskaru sa više hiljada obolelih i nije došlo do pandemije", naveo je on za K1 televiziju.

Šekler je rekao da pojedini delovi Rusije predstavljaju prirodna žarišta uzročnika kuge i da zbog toga postoje specijalizovane ustanove koje prate bolest, i dodao da se ljudi najčešće zaraze ujedom buve.

Kako je naveo, Rusija ima mrežu institucija koje se bave suzbijanjem kuge upravo zato što znaju da u prirodi postoji prisustvo tog uzročnika.

Prema njegovim rečima, kuga jeste opasna bolest, ali je prenos sa čoveka na čoveka znatno teži nego kod brojnih respiratornih virusnih infekcija, zbog čega nema razloga za brigu.

Na pitanje zbog čega je 200 ljudi koji su bili u kontaktu sa naučnicom, u karantinu ako bolest nije opasna, Šekler je rekao da veliki broj ljudi u karantinu ne znači da se očekuje masovno obolevanje, već predstavlja meru predostrožnosti.

"To se radi po pravilu. Svi koji su bili u kontaktu sa tom osobom prethodnih sedam dana stavljaju se pod nadzor. Ako je neko išao na posao, u restoran ili bio u kontaktu sa komšijama, lako dođete do velikog broja ljudi. Šanse da se među ljudima u karantinu pojavi neko oboleo, veoma su male", ocenio je on.

Govoreći o zaštiti od kuge, Šekler je naveo da nema potrebe da se stanovništvo preventivno vakciniše, i dodao da ae posebne mere zaštite pre svega odnose na ljude koji u laboratorijama direktno rade sa uzročnikom bolesti.