Vakcinisani protiv korone imali 50 odsto manji rizik od smrti

Štaviše, studija je otkrila da je stopa smrtnosti kod nevakcinisanih osoba bila za otprilike 50 procenata viša u poređenju sa onima koji su primili bar jednu dozu vakcine, piše RFI. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu JAMA Network Open koji je ugledan i relevantan časopis u medicinskoj i biomedicinskoj naučnoj zajednici.

Navodi se da ima vrlo nizak procenat prihvatanja naučnih radova, što znači da je selekcija rigorozna. Na primer, 2023. godine procenat prihvatanja radova bio je između 12 i 15 procenata, što je vrlo nisko.

Istraživanje na gotovo 30 miliona ljudi

Iza studije stoji francuska epidemiološka grupa Epi-Phare, koja okuplja stručnjake iz Nacionalne agencije za bezbednost lekova (ANSM) i sistema zdravstvenog osiguranja. Analizirali su podatke prikupljene u periodu od 2021. do 2025. godine od gotovo 30 miliona odraslih osoba u Francuskoj, u dobi od 18 do 59 godina.

Od tog broja, oko 23 miliona ljudi primilo je bar jednu dozu vakcine od sredine 2021. godine, kada je u Francuskoj započela masovna kampanja vakcinacije. Preostalih šest miliona ostalo je nevakcinisano. Velika većina primenjenih vakcina bila su mRNA vakcine, koje su razvile farmaceutske kompanije Pfizer/BioNTech i Moderna.

"Imali smo solidno razumevanje kratkoročnog profila koristi i rizika vakcina protiv kovida, ali njihova dugoročna korist nikada ranije nije bila proučavana", objasnio je Mahmoud Zureik, koji je nadgledao istraživanje.

Šta kažu brojke?

Rezultati su pokazali značajnu razliku između dve grupe. Tokom četvorogodišnjeg perioda praćenja, od bilo kog uzroka umrlo je 0,4 procenata vakcinisanih osoba. U grupi nevakcinisanih, taj procenat iznosio je 0,6 procenata. To znači da je ukupna smrtnost u grupi nevakcinisanih bila za otprilike 50 procenata viša.

Nakon dodatnih statističkih prilagođavanja, studija je utvrdila da su vakcinisane osobe imale 25 procenata manji rizik od smrtnosti zbog svih uzroka u poređenju sa nevakcinisanima.

"Sa visokim stepenom sigurnosti možemo reći da ne postoji povećan rizik od smrtnosti nakon vakcinacije protiv kovida", izjavio je Zureik za AFP.

Rušenje mitova o "turbo raku"

Istraživanje se direktno pozabavilo i lažnim tvrdnjama o takozvanom "turbo raku" koje su širili protivnici vakcinacije. Podaci su pokazali upravo suprotno. Incidencija tumora među vakcinisanim odraslim osobama iznosila je 769 na milion, dok je kod nevakcinisanih ta stopa bila 853 na milion. Drugim rečima, vakcinisane osobe imale su oko 15 procenata manju verovatnoću za dijagnozu raka.

"Ova studija pomaže stati na put dezinformacijama koje se šire o mRNA vakcinama. Pružanje podataka o nepostojanju dugoročnih rizika pomaže ojačati poverenje u ove vakcine, koje će se razvijati i za druge viruse i bolesti", rekao je Zureik za Le Monde.

Iako su brojke jasne, naučnici naglašavaju da sama studija ne može dokazati da je isključivo vakcinacija "uzrokovala" smanjenje ukupne smrtnosti. Razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih grupa može proizilaziti iz zaštitnih efekata vakcine, ali takođe može odražavati demografske i socijalne razlike, poput starosti ili socioekonomskog statusa.

• Vakcine protiv korone ipak nisu bile bezbedne?
• Na hiljade ljudi se kaje zbog primanja kovid vakcine: "I danas osećam posledice"
• Otkrivene hronične nuspojave vakcina protiv korone

Na primer, moguće je da su se vakcinaciji češće odazivale zdravije osobe. Međutim, istraživači su takođe primetili da su vakcinisane osobe u njihovoj studiji prosečno bile starije i češće su imale komorbiditete poput gojaznosti i hroničnih bolesti, što bi ih inače stavilo u rizičniju grupu. To čini otkriće o nižoj stopi smrtnosti još značajnijim.

Zaključak studije je nedvosmislen: vakcine protiv Covida nisu povećale smrtnost, a podaci snažno podržavaju njihovu sigurnost i efikasnost. Ozbiljne nuspojave, poput miokarditisa ili perikarditisa, i dalje se smatraju retkim i ne dovode u pitanje ukupnu korist vakcinacije za većinu starosnih grupa.