Velika britanska studija: Vakcina protiv kovida izaziva manje problema nego sam virus

Tokom pandemije pojavila se veza između vakcine protiv kovida i povećane verovatnoće od miokarditisa – upale srčanog mišića – i perikarditisa, koji pogađa srčanu ovojnicu. Većina osoba koje su razvile ove simptome imala ih je u roku od nedelju dana nakon primanja vakcine, a slučajevi su bili češći kod muškaraca mlađih od 25 godina.

Nova studija, koju su sproveli stručnjaci sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i univerziteta u Kembridžu i Edinburgu, uz podršku Centra za nauku o podacima BHF pri Health Data Research UK, obuhvatila je zdravstvene kartone 13,9 miliona dece mlađe od 18 godina od 1. januara 2020. do 31. decembra 2022.

Tokom tog perioda, oko 3,9 miliona mladih imalo je kovid, dok je 3,4 miliona primilo prvu dozu cepiva Fajzer-Bajontek, koje je bilo glavno cepivo za uzrast od pet do 18 godina. Tim je proučavao rizike od retkih komplikacija poput trombocitopenije (nizak broj trombocita u krvi), ugrušaka u krvnim sudovima – poznatih kao arterijska i venska tromboza – kao i miokarditisa i perikarditisa.

Istraživači su otkrili da mladi imaju veći rizik od ovih stanja do 12 meseci nakon što im je dijagnostikovan kovid. U međuvremenu, rizik od miokarditisa ili perikarditisa bio je veći četiri nedelje nakon vakcinacije, iako su istraživači istakli da je taj rizik "znatno niži" od rizika nakon infekcije virusom.

"Naša studija sprovedena na nivou cele populacije tokom pandemije pokazala je da, iako su ta stanja retka, deca i mladi imali su veću verovatnoću da iskuse srčane ili upalne probleme nakon infekcije kovidom nego nakon vakcinacije – a rizici nakon infekcije trajali su mnogo duže", rekla je za Independent doktorka Aleksija Sampri sa Univerziteta u Kembridžu.

Istraživači procenjuju da su tokom šest meseci kovid infekcije dovele do 2,24 dodatna slučaja miokarditisa ili perikarditisa na 100.000 dece i mladih, dok je taj broj bio 0,85 slučajeva na 100.000 vakcinisanih.

"Roditelji i staratelji suočili su se s teškim izborima tokom pandemije. Izgradnjom jače baze dokaza o ishodima infekcija i vakcinacije, nadamo se da ćemo pomoći porodicama i zdravstvenim radnicima da donose odluke zasnovane na najboljim dostupnim podacima", rekla je koautorka studije i profesorka Pija Hardelid sa UCL-a i Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege pri Biomedicinskom istraživačkom centru bolnice Grejt Ormond Strit.

Tim je takođe proučavao niz upalnih stanja, uključujući multisistemski inflamatorni sindrom kod dece, bolest koja se javlja nedeljama nakon što neko preleži kovid i uzrokuje oticanje po celom telu, kao i Kavasakijevu bolest, upalu krvnih sudova koja izaziva temperaturu, osip i oticanje.

"Nakon dijagnoze kovida, vidimo da je rizik od upalnih stanja bio oko 15 puta veći u tim prvim nedeljama, i to je trajalo mesecima – možda i do skoro godinu dana", istakla je koautorka i profesorka Anđela Vud sa Univerziteta u Kembridžu i zamenica direktora Centra za nauku o podacima BHF-a.

"Međutim, nakon vakcinacije, rizici su bili nešto niži od uobičajenih nivoa, što verovatno odražava zaštitni efekat cepiva", dodala je.

Koautor, profesor Vilijam Vajtli sa Univerziteta u Edinburgu, naglasio je da roditelji, mladi i deca moraju imati pouzdane informacije kako bi donosili ispravne odluke o zdravlju. "Podaci iz bolnica i ordinacija opšte prakse važan su deo slike jer nam govore šta se zaista dešava s pacijentima o kojima brine NHS", rekao je.

Stručnjaci su ocenili da su nalazi, objavljeni u časopisu The Lancet Child and Adolescent Health, "od velikog značaja za nacionalne kreatore politika i zdravstvene radnike koji razmatraju vakcinaciju dece".

Oni podržavaju strategiju javnog zdravlja koja uključuje vakcinaciju protiv kovida kod dece i mladih kako bi se smanjili češći i dugotrajniji rizici povezani sa samim virusom.

"Iako će rizici povezani sa vakcinom verovatno ostati retki i kratkotrajni, budući rizici nakon infekcije mogli bi se menjati kako se pojavljuju nove varijante i menja imunitet. Zato je praćenje zdravstvenih podataka cele populacije i dalje ključno za donošenje odluka o vakcinaciji i drugim važnim merama javnog zdravlja", zaključila je profesorka Vud.