AI zna da li ćete dobiti rak u narednih 20 godina: Zastrašujuće je precizna FOTO

Naučnici su razvili revolucionarni alat veštačke inteligencije, koji može da predvidi rizik od više od 1.000 bolesti - uključujući rak, srčana oboljenja i dijabetes i to decenijama unapred.

Istraživači iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (EMBL), Nemačkog centra za istraživanje raka i Univerziteta u Kopenhagenu nadaju se da će tehnologija pomoći u ranom identifikovanju pacijenata sa visokim rizikom, kako bi se sprečile bolesti pre nego što se čak i pojave.
 

 

 

Delfi-2M generativni veštački model je obučen na milionima anonimizovanih medicinskih kartona. Analizira obrasce u medicinskoj istoriji i životnim navikama - kao što su pušenje, konzumiranje alkohola ili prekomerna težina - i predviđa šta bi se moglo dogoditi do 20 godina unapred.

Model je testiran na podacima 400.000 pacijenata iz projekta UK Biobank i 1,9 miliona ljudi iz danskog nacionalnog registra.

• Otkrivena nova, revolucionarna terapija koja deluje na sve vrste kancera
• Crne prognoze: Šest miliona novih slučajeva raka do 2040. godine VIDEO
• Ruski naučnici razvili novo jedinjenje za borbu protiv raka

 

"Medicinski događaji često prate predvidljive obrasce. Naš model uči te obrasce i može da predvidi buduće zdravstvene ishode", rekao je Tomas Ficdžerald, koautor studije objavljene u časopisu Nature.

Stručnjaci zamišljaju da će takav alat postati deo svakodnevnog rada lekara.

"Uđete u lekarsku ordinaciju i dobijete jasnu sliku: četiri najveća rizika i dve stvari koje možete učiniti da ih smanjite", objasnio je profesor Juan Birni, izvršni direktor EMBL-a.

Najveći potencijal Delphi-2M-a je kod bolesti sa jasnom progresijom, kao što su dijabetes tipa 2 ili srčani udar. Pored pojedinačnih slučajeva, mogao bi se koristiti i za planiranje zdravstvene zaštite u velikim gradovima, na primer predviđanjem koliko ljudi u Zagrebu će verovatno imati srčani udar u narednoj godini.

Uprkos uzbuđenju, stručnjaci upozoravaju na ograničenja.

"Model reprodukuje pristrasnosti iz podataka, uključujući starost, etničku pripadnost i zdravstvene ishode", upozorio je profesor Džastin Stebing, konsultant onkolog.

Profesor Piter Banister sa Instituta za inženjerstvo i tehnologiju dodao je da je glavni izazov za zdravstveni sistem osigurati da digitalna infrastruktura i jednak pristup budu dostupni svima, ne samo bogatima. Postoji i skepticizam da su trenutni podaci pristrasni jer uglavnom dolaze od volontera.

Međutim, mnogi veruju da je ovo samo početak. Profesor Gustavo Sudre sa Kings koledža u Londonu veruje da će buduće verzije uključivati još širi spektar podataka - od biomarkera i snimanja do genetike - što bi Delfi moglo da pretvori u pravi alat za preciznu medicinu.

Otkriće dolazi u trenutku kada organizacija "One Cancer Voice" upozorava da će slučajevi raka dostići rekordne nivoe do 2040. godine. Procenjuje se da će jednoj osobi biti dijagnostikovan rak svaka dva minuta, a najčešći karcinomi - dojke, prostate i pluća - porastu do neviđenih nivoa, preneo je Dejli mejl.