Objavljene zabrinjavajuće analize o pandemiji koronavirusa

Naučnici su rekli da je pritisak kojem su ljudi bili izloženi tokom koronavirusa, od dugotrajne izolacije do neizvesnosti koja je pratila krizu, uticao na njihove mozgove.

Ustanovili su da je starenje mozga u pandemiji bilo "izraženije" među muškarcima, starijima i onima iz siromašnijih društvenih slojeva. Modeli starenja mozga bili su uvežbani na više od 15.000 zdravih ispitanika.

Zatim su bili primenjeni na gotovo hiljadu ljudi koji su učestvovali u dugoročnom britanskom istraživanju pod nazivom Biobank koje je pratilo zdravlje odraslih srednje dobi i starijih. Polovina grupe snimila je mozak pre pandemije, a ostali pre i posle globalne zdravstvene krize.

• Nova analiza otkrila: Vakcine protiv koronavirusa spasile manje života nego što se mislilo
• Odbačene optužbe protiv lekara koji je uništavao vakcine protiv koronavirusa
• Novi soj koronavirusa preti da izazove haos?

Proučivši snimke, naučnici su zaključili da je pandemija "značajno" ubrzala starenje mozga. Do zaključka su došli na osnovu starosti njihovog mozga po snimcima u odnosu prema njihovim pravim godinama.

Naučnici su ustanovili da su snimci mozgova ispitanika nakon što su proživeli krizu u proseku imali "5,5 meseci veće odstupanje u starosti mozga".

"Ustanovili smo da je pandemijakoronavirusa bila štetna za zdravlje mozga i da je izazvala ubrzano starenje mozga (...) nezavisno od zaraze virusom SARS-CoV-2", napisali su stručnjaci Univerziteta u Notinghemu u časopisu Nature Communications.

Lekar Ali-Reza Muhamadi-Nedžad, koji je vodio istraživanje, rekao je: "Najviše me iznenadilo to što su čak i ljudi koji nisu imali koronavirus imali značajno veće stope starenja mozga."

"To zaista pokazuje koliko se samo iskustvo pandemije, sve od izolacije do neizvesnosti, moglo odraziti na zdravlje našeg mozga."

Naučnici su takođe istražili da li je oboljevanje od koronavirusa imalo uticaja na kognitivne sposobnosti ispitanika proučivši rezultate testova provedenih u vreme snimanja mozga. Ustanovili su da izgleda da su oni koji su bili zaraženi imali slabije rezultate na kognitivnim testovima nakon pandemije.

Profesorka radiologije Dorotea Aue, viša autorka istraživanja, rekla je:

"Ovo istraživanje podseća nas da zdravlje mozga oblikuju ne samo bolesti nego naše svakodnevno okruženje. Pandemija je izvršila pritisak na ljude, posebno one koji su već imali neke probleme. Ne možemo još testirati hoće li promene koje smo videli nestati, ali to je sigurno moguće i to ohrabruje."