Naučnica veruje da hleb izaziva šizofreniju FOTO

Dina L. Keli je profesorka psihijatrije za istraživanje mentalnih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Merilendu, koja je poslednjih 17 godina vodila klinička ispitivanja šizofrenije i teških mentalnih bolesti, kao i aktivna u psihofarmakološkim istraživanjima.

"Bila bih skeptična da ste mi rekli da ću na kraju proučavati ovu vezu", rekla je Kelijeva. "Moje razmišljanje je bilo terapija i lekovi; nisam znala da hrana i ishrana zapravo mogu biti dobri lekovi".

Njeno naučno putovanje je počelo analizom podataka o vojnicima tokom Drugog svetskog rata. Pokazalo se da je tokom nestašice pšenice došlo do smanjenja broja hospitalizacija.

• Posle 30 godina novi lek za lečenje šizofrenije?
• Prenosi li se gluten poljupcem?
• Hrana koju svi jedemo, Novak Đoković je ne bi takao: Evo šta je strogo izbacio iz jelovnika

Kelijeva i njene kolege su zatim proučile rad Kertisa Dohana, psihijatra, iz 1970-ih, koji je objavljivao slučajeve ljudi sa šizofrenijom koji su se oporavili na ishrani bez pšenice. Dohan je takođe posetio udaljena ostrva u Papui Novoj Gvineji, gde pšenica nije bila deo ishrane, i otkrio da nema registrovanih slučajeva obolelih od šizofrenije- za razliku od njenog prisustva kod populacija koje jedu pšenicu.

Kelijeva je potom imala priliku da sprovede veliko kliničko ispitivanje koje je ispitalo antitela koja telo proizvodi kao reakciju na gluten. Ono što je otkrila bile su veoma visoke stope antitela na gluten u telima ljudi sa šizofrenijom. Njeni nalazi su je sada naveli na verovanje da postoji jaka veza između funkcije mozga i ljudi koji imaju osetljivost na gluten. I u tom verovanju nije usamljena.
 

Dokazi pokazuju da konzumiranje hrane koja sadrži gluten može biti povezano sa mnoštvom psihijatrijskih simptoma, putem imunog odgovora, kod čak jedne od 17 osoba.

"Oslobodite se žitarica", knjiga čiji je koautor, objedinjuje najnovija istraživanja na ovu temu.

"Zaista postoji jaz između gastroenterologije i psihijatrije. Ne znamo sve. Ali ovo je još jedan korak bliže povezivanju tačaka o ovim bolestima".

Šta je osetljivost na gluten?

Gluten je grupa proteina koji se nalaze u pšenici, ječmu i raži. To su ključne žitarice koje se nalaze u hlebu, testeninama, pecivima i mnogim drugim mnogima omiljenim namirnicama. Neki ljudi su osetljivi na gluten. To znači da se njihov imuni sistem "bori" protiv glutena kao stranog uljeza u telu.

• Mogu li psi da pate od celijakije: Koje rase su osetljive na gluten i koja hrana je idealna za njih
• Tri manje poznata simptoma koja pokazuju da osoba boluje od šizofrenije
• Šizofrenija: Pošast savremenog doba VIDEO

Celijakija je najpoznatiji tip autoimune bolesti povezane sa glutenom. Ona uzrokuje oštećenje digestivnog trakta što dovodi do niza gastrointestinalnih simptoma kao što su dijareja, nadimanje i bol u stomaku, kao i umor, gubitak težine i osip na koži.

Celijakija se javlja u porodicama i dijagnostikuje se putem analize krvi ili biopsije creva. Povezana je sa drugom vrstom osetljivosti na gluten, često nazvanom necelijakijska osetljivost na gluten (NCGS), koja je oko 10 puta češća od celijakije.

Međutim, testovi na celijakiju su često negativni kod osoba sa NCGS-om.

"Teško je za nekoga da mu se dijagnostikuje necelijačna osetljivost na gluten", istakla je Kelijeva.

Gluten i upala

Gluten je uveden u našu ishranu tek pre oko 6.000 godina. "Ideja o njegovom razlaganju je zaista izazovna za naše telo i nikada se ne razgradi u potpunosti", navela je Kelijeva.

Kada osoba sa osetljivošću na gluten pojede nešto što sadrži gluten - čak i "zdravu" smeđu pastu ili hleb - njeno telo proizvodi antitela za borbu protiv glutena.

Dok se dve vrste proteina spajaju da bi se napravio gluten, gliadin i glutenin, upravo prvi izaziva imuni odgovor. Ovo može da izazove upalu i doprinese oštećenju creva, što dovodi do razvoja "sindroma propustljivog creva".

Oslabljeni crevni zid omogućava antitelima na gliadin da cure iz creva u krvotok. "Kada prođe kroz sluzokožu želuca, telo ga za neke ljude vidi kao stranu supstancu", objasnila je Kelijeva.

Upala i mozak

Shodno tome, upala može da se javi i u drugim delovima tela, uključujući i mozak. Kada antitela dospeju do mozga, simptomi koji se razvijaju mogu uključivati ne samo maglovito razmišljanje i nedostatak energije, već i lošu emocionalnu kontrolu, anksioznost, promene raspoloženja, halucinacije i/ili napade, koji su često otporni na lečenje lekovima.

"Postoji specifična peptidna sekvenca nazvana 33-mer koja se nalazi u pšenici i koja je u velikoj meri povezana sa imunološkim odgovorom", rekla je ona, pa dodala: "Ako pogledate strukturu toga, veoma je slična jednoj od struktura GRINA receptora, receptora u mozgu. Dakle, naša tela potencijalno ne mogu da uoče razliku".

Jedna od njenih teorija je da kod nekih ljudi njihov imuni sistem možda napada deo tkiva u mozgu jer izgleda kao gluten.

"Imamo rad koji pokazuje da su ova antitela na receptore u mozgu veća kod ljudi koji imaju antigliadinska antitela".

Šta uzrokuje depresiju i anksioznost?

Deo mozga koji se naziva amigdala funkcioniše tako što pomaže u smirivanju straha i anksioznosti. Pokazalo se da ljudi sa anksioznim poremećajima imaju preuveličan amigdalni odgovor kada su izloženi događajima koji izazivaju anksioznost.

Smatra se da je serotonin, hemijski glasnik u nervnom sistemu i deo komunikacionog sistema mozga, ključni neurotransmiter uključen u anksiozne poremećaje. Zanimljivo je da creva obezbeđuju približno 95 odsto ukupnog serotonina u telu, a na proizvodnju utiče poseban balans crevnih mikroba kod pojedinca.

Naravno, nisu svi sa psihijatrijskim i neurološkim problemima osetljivi na gluten.

Kelijeva je istakla da je zanimljivo sledeće: "Svi ovi poremećaji o kojima pišemo, literatura sada naginje ka tome da svi imaju upalu kao uzrok. Imuni sistem verovatno ne funkcioniše kako treba kod nekih ljudi. A to dovodi do inflamatornih markera i upale. Moj predlog je da je za neke ljude gluten jedan od krivaca za ovu imunološku inflamatornu reakciju".

Najčešći simptomi koje Kelijeva vidi kod svojih psihijatrijskih pacijenata su moždana magla, anksioznost ili depresivni simptomi.

"Ponekad imaju glavobolje i migrene. Bolovi u zglobovima su takođe česti".

Celijačna bolest i dijagnoze NCGS-a su češće kod osoba sa simptomima ADHD-a nego u opštoj populaciji.

Veza između celijakije i depresije je dobro utvrđena. Jedna velika studija sprovedena na više od 2.000 ljudi sa celijakijom pokazala je doživotnu prevalenciju depresivnih simptoma od 39 odsto.

"Jedna teorija je da depresija proizilazi iz teškoća života sa hroničnom bolešću", rekla je Kelijeva, pa pojasnila: "Ali postoje studije koje pokazuju direktniju fiziološku vezu između celijakije i depresije".

Postoje još jasniji klinički podaci da se osobama sa šizofrenijom može pomoći pridržavanjem dijete bez glutena.

Jedna Kelina pacijentkinja koja je patila od šizofrenije uvek je videla da joj se bolest pogoršava nakon što je konzumirala gluten.

"Dobro se snalazila u zajednici, ali kada je imala gluten, bila bi hospitalizovana. Kada bi stigla u bolnicu, davali bi joj gluten jer nisu verovali porodici da je to važno. Svaki put bi porodica morala da se bori oko toga u svakoj bolnici", navela je Kelijeva, a preneo britanski Telegraf.