Novi udar na zdravlje: Ranije procvetao najjači alergen

Svaka biljka ambrozije godišnje proizvodi 100 miliona polenovih čestica, pa ne čudi što se preporučuje poseban oprez i uzimanje terapije osobama koje su osetljive na polen ove biljke.

"Cvetanje najagresivnije korovske biljke - ambrozije, je počelo, tako da svi oni koji su alergični na nju treba da počnu sa terapijom, ako to do sada već nisu učinili", rekla je Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za polen Agencija za zaštitu životne sredine, nosilac Državnog monitoringa alergenog polena na teritoriji Srbije.

• Simptomi su slični: Evo kako da razlikujete prehladu od alergije
• Nije ono što ste misili: Zbog ovoga se Srbi guše i kijaju
• Šta jesti a šta ne ukoliko vas muče prolećne alergije?
• Stiglo proleće, a sa njim i neprijatelj: Kako da ublažite simptome alergije

Prema njenim rečima, cvetanje ambrozije je počelo na pojedinim mestima, sa po par prisutnih zrna u vazduhu, što je dovoljno da se skrene pažnja na ono što predstoji.

"Njena koncentracija je za sada niska, ali nakon što se spuste visoke temperature, ona će se povećavati", istakla je Mitrović.

Šta je ambrozija?

Ambrozija je, da podsetimo, jednogodišnja korovska biljka. Niče polovinom aprila, cveta tokom leta i jeseni. Svaka biljka svake godine stvori oko 100 miliona čestica polena.

Pretpostavlja se da svaki deseti stanovnik naše zemlje ima neke od alergijskih tegoba zbog polena ove biljke.

Granične vrednosti alergena polena

Granične vrednosti za sve alergene polene je 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, dok je za ambroziju, zbog velike alergenosti, ta vrednost 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. 

• Ove namirnice mogu da ublaže simptome alergije na ambroziju
• Koncentracija ambrozije preko 10 puta veća od dozvoljene: Ovo ne smete da preskočite
• Ljudi u problemu, cvetanje ambrozije počelo ranije nego inače: Ova grupa je najugroženija VIDEO

"Ambrozija ima udeo od 50 odsto svih alergija na polen i ujedno je zrno sa najjačim alergenim potencijalom. Trave zauzimaju oko 20 odsto alergijskih reakcija, dok je u periodu emitovanja polena drveća najveći alergen polen breze - 30 odsto", objasnila je za "Bli zdravlje" Mirjana Mitrović.

Koji su još alergeni poleni trenutno prisutni?

Kako je istakla, trenutno su prisutni i ovi alergeni:

•     štirevi
•     pelin
•     konoplja.

Simptomi alergije na ambroziju

Polen ambrozije izgleda kao kuglica koja ima kukice kojima se zakači za sluznicu gornjih disajnih puteva, nakon čega stvara velike alergijske probleme:

•     svrab u nosu
•     curenje iz nosa
•     uporno, ponavljano kijanje
•     crvenilo, svrab, intenzivno suzenje očiju
•     kašalj
•     osećaj nedostatka vazduha
•     otežano disanje.

Pored alergijske reakcije i simptoma alergijske upale sluznica nosa, sinusa i oka, hronična izloženost ovom polenu može dovesti i do razvoja bronhijalne astme. 

Alergijski rinitis, konjunktivitis i astma su bolesti za čija pogoršanja je ambrozija direktno odgovorna.

Kako polenova zrna izazivaju alergijsku reakciju?

Antigeni polenovih zrna, potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini (egzini) i unutar (intini) samog zrna, i rastvaraju se na sluznicama sa kojima dolaze u kontakt.

"Tako pokreću imuni sistem osetljivih osoba, izazivajući alergijske reakcije - inhalatorni alergeni. Mnoga ispitivanja i studije su dokazala da zrna polena sadrže proteaze koje u 30 do 90 odsto slučajeva direktno oštećuju epitel disajnih puteva", objasnila je Mitrović.

Saveti za smanjenje burne reakcije organizma na alergeni polen

Pored informisanosti kakva je situacija o alergenom polenu, i nizom drugih aktivnosti može da se smanje burne reakcije organizma na alergeni polen: 

•     ne provetravati prostorije u jutarnjim časovima jer je tada najveća koncentracije polena u vazduhu - u poslepodnevnim časovima su manje vrednosti, i posle kiša
•     koristiti klimatizovane prostorije i automobile jer filteri smanjuju količine polena
•     ne sušiti veš u spoljašnjim uslovima jer se zrna lepe za vlažne tkanine, češće menjati odeću, posteljinu, oprati kosu po povratku iz prirode
•     pratiti izveštaje, jer u nekom momentu možemo otputovati u mesto gde se beleži manja vrednost polena na koji smo senzibilni.