Misteriozni plod iz "Belog lotosa": Otrovno voće pong-ponga zaista je smrtonosno FOTO

U premijeri treće sezone "Belog lotosa", vesela službenica hotela Pem upozorava porodicu Ratlif da ne jedu plod "moćnog drveta pong-ponga", jer je njegovo seme otrovno - toliko otrovno da može da ubije.

Potom glava porodice, Tim ponovo pita Pem za drvo, a ona objašnjava da ga meštani Tajlanda zovu "drvo samoubistva".

• U ovoj hrani se krije opasan otrov, a mnogi od nas je svakodnevno konzumiraju
• Žabljim otrovom protiv depresije?
• Ovaj deo jabuke ni slučajno nemojte jesti, sadrži opasan otrov

Šta je pong-pong drvo?

Pong-pong drvo (Cerbera odollam) je otrovna biljka koja pripada porodici dogbane, koje su cvetne biljke poznate po proizvodnji otrova. Raste u jugoistočnoj Aziji, na pacifičkim ostrvima i u severnoj Australiji, ali se može naći i u drugim zemljama širom sveta kao ukrasno drvo.

Otrov u biljci, cerberin, najviše je koncentrisan u dve semenke (ili zrna), koja se nalaze u svakom plodu, a koje su otprilike veličine koštice breskve.

Istorijski gledano, ljudi su koristili otrovno voće na različite načine: za ubistvo, samoubistvo, pa čak i, u slučaju suđenja vešticama na Madagaskaru 1.800-ih, za dokaz krivice ili nevinosti.

Šta bi se dogodilo ako biste pojeli semenke pong- ponga?

"Cerberin je opasan jer utiče na rad srca", istakla je vanredna profesorka forenzičkih nauka na Univerzitetu Linkoln u Velikoj Britaniji i autorka knjige "Otrovne priče: Forenzičko ispitivanje otrova u fikciji" Hilari Hamnet.

"Ometa signale srcu izazivajući neravnotežu elektrolita. Bez lečenja, srce postepeno usporava dok ne prestane da kuca", objasnila je Hamnetov.

"Rani simptomi trovanja pong pongom uključuju mučninu, povraćanje i dijareju dok telo pokušava da izbaci otrov", precizirala je ona.

"Takođe, osoba može da doživi konfuziju, uznemirenost, bolove u grudima i lupanje srca. Otkucaji srca mogu pasti na 30-40 otkucaja u minuti, a norma za odrasle je između 60 i 100. Može doći do pada krvnog pritiska što dovodi do vrtoglavice", navela je Hamnetova.

Koliko je često trovanje pong-pongom?

Nejasno je koliko se tačno ljudi otruje pong-pong voćem svake godine.

"Što se tiče trovanja koja su prijavljena u naučnoj literaturi, to nije tako uobičajeno - nekoliko slučajeva godišnje u SAD", rekla je Hamnetova.

Dr Oven Mekdugal, profesor hemije i biohemije na Državnom univerzitetu Boise u Ajdahu, saglasan je sa njom i istakao je da je trovanje pong pongom retko. 

"Neko mora biti prilično nameran da se otruje. Košpica mora da se samelje u prah i pojede da bi otrov bio efikasan", pojasnio je on.

"Tamo gde se smrti od pong-ponga dešavaju izvan njegovog prirodnog staništa, seme se obično kupuje na mreži", istakla je Hamnetova.

"Ljudi bi trebalo da budu oprezni", dodala je ona.

"Zabeleženi su smrtni slučajevi od suplemenata za mršavljenje koji sadrže semenke pong- ponga.

Koliko bi semena trebalo da se izazove smrt?

"Jedno seme iz pong- pong voća može biti fatalno, a pokazalo se da pola semenke čini ljude veoma bolesnim i izaziva abnormalne srčane ritmove. Različitim ljudima su potrebne različite količine, ali je verovatno da bi dve semenke ili jedan ceo plod, uključujući semenke vrlo verovatno mogle da ubiju osobu", objsnio je internista, dr Metju Bedžet.

Koji je tretman za trovanje pong-pongom?

"Ne postoji protivotrov za cerberin, ali simptomi trovanja mogu da se leče", navela je Hamnetova.

"Jedan od tretmana je atropin, koji je još jedan otrov i koji se nalazi u smrtonosnom velebilju, a koji utiče na srce na način suprotan od cerberina. Pored toga, protivotrov za veoma sličan otrov, digoksin, koji se nalazi u lisičarkama, često se daje u bolnici za trovanje pong- pongom", istakla je ona.

"Zdravstveni radnici, takođe, mogu da preduzmu mere za stabilizaciju srca", dodao je dr Bedžet.

Inače od šest slučajeva namernog gutanja semena pong-ponga koji su prijavljeni američkim centrima za kontrolu trovanja, svi su lečeni u bolnici, ali su samo tri preživela.

Trovanja u "Belom lotosu" verno prikazana

"U 'Belom lotosu', Loklan je povraćao u bazenu, a zatim se srušio, naizgled mrtav. To je realističan prikaz", naveo je dr Džošua King, medicinski direktor Marilend Centra za trovanja.

"Mnogi različiti toksini izazivaju povraćanje. Možete gotovo da zamislite povraćanje kao naš odbrambeni sistem protiv toksina", pojasnio je dr King, pa dodao:

"Pacovi, na primer, nisu sposobni da povraćaju, zbog čega otrov za štakore tako dobro funkcioniše. Ljudi će, s druge strane, početi da povraćaju kada progutaju nešto otrovno. Ipak, povraćanje ne znači nužno da ste izbacili toksin iz svog sistema".