Wikipedia puna skrivenih reklama i neistina?

Vikipedija je za banalne stvari. Koji glumac u kojem filmu glumi i slučno. Ozbiljno znanje se stiče u enciklipedijama. To vam je ko Politika i Kurir ili Alo. Postoje tu slova, rečenice, ali raspoređivanje nije baš isto. Ali, koga to zanima.

Efendija i ti ga pretera 70%.

Hvala..Nismo znali..

ne znam, ne bih da vas lazem, ali nisam siguran da je tacno sve sto lise za katarinu radivojevic. mozda samo ja tako mislim

Čitajte hrvatsku wikipediu ali delove o njihovoj "povjesti" i sledi vrištanje od smeha koliko fabrikovanih laži sadrži , najveće ustaše rade na uređivanju njihove istorije , ja sam morao da odgledam tu smehoteku celu jer sam studirao arheologiju na našem filozofskom i trebala mi je gomila podataka i verujte mi ljudi šok za šokom, oni su maltene kompletnu istoriju do 2sv rata prepravili u svakom smislu (o ovoj modernoj neću da pričam jer nam je svima bolna), to su bre sve izmišljotine i laži , veoma sramotna nacija ti naši susedi, ja nisam nacionalista (čak i prezirem te gasere) ali ovi ga preteraše onako baš...

Čove poziva šefove Wikipedia da saopšte svoje interese, pa što nije on saopštio svoje? Vikipedija je mesto na kome se mogu izneti istinite činjenice koje narušavaju interese mnogih korporacija, a takve ne mogu biti iznete u medijima kao što su B92, Blic i mnogi drugi.

Zaista je jako čudno da tamo svako može da piše i briše šta, kad, i kako hoće, a da podatak o njemu ostaje sakriven. Da li razumete ovo? Dobijate informacije o nečemu, a nemate pojma - šta više, zabranjeno vam je da saznate (stav vlasnika Vikipedije) - ko je tu informaciju postavio! Prva stvar koju svako mora da se zapita jeste zašto je to tako određeno? Šta bi se to tako strašno desilo da se zna ko je postavio neku informaciju? Odnosno, zašto je vlasniku Vikipedije toliko bitno da se ovi podaci sakriju? I zanimljivo je da se ljudi ljute kad na društvenim mrežama neko krije identitet, a kad im servira ovakve informacije, onda im to skoro ni ne pada na pamet. Pa, ne idete na Vikipediju da saznate o režimu u Kini, ili skrivenim podacima iz tajnih postrojenja u SAD! Informacija vredi onoliko koliko je proverljiva, a onaj koji je koristi onoliko koliko slobodno misli, tj. zauzima stav o nečemu nakon što je to proverio (mora bar da misli). Za neke stvari nije nužno da znate ko ih je objavio, ali za mnoge jeste. Štaviše, nešto kao enciklopedija svakako mora da ima naveden izvor (a ni da li klasične enciklopedije nemaju tu obavezu). I onda u nemačkim sudovima Vikipediju koriste kao izvor činjenica! Lako je izdresirati ljude koji neće da misle. Slična je podvala i sa Vikiliksom i isfabrikovanim Asanžom. Oni daju dokumente u elektronskoj formi, ali šta sve stoji iza toga to je druga priča, a jako puno ljudi prihvata sve 100% kako im je servirano. I naravno da citiraju i Vikiliks! ;))

Za ovog dole teoretičara zavere koji bi da sazna autore tekstova:
A da prvo malo detaljnije pogledaš kako izgledaju članci na Wikipediji pre nego što počneš sa teorijama zavere. Apsolutno je nebitno ko piše, jer pored svega rečenog mora da se navede izvor, a posebno ako je to što je rečeno problematično. Članci bez adekvatne opremljenosti (navođenje izvora, povezivanje teksta sa drugim hiperlinkovanjem itd.) smatraju se nedovršenim i na vrhu njihove stranice stoji jasno upozorenje o nezavršenosti.
A ako smatraš da je bilo koji članak nedovršen, sa netačnim, namerno pogrešnim informacijama, možeš slobodno da se uključiš u diskusiju, samo moraš da priložiš i izvore za svoje tvrdnje. Nije ti to pisanje po formumima i ostavljanje komentara na sajtovima.

Wiki je druga Biblija.

Samo ću reći hrvatska verzija Vikipedije...istorija naročito.... :')

Oko 70% podataka na Vikipediji je netačno. To je podatak od pre par godina, sumnjam da se bitno promenilo bilo šta.

Zar su toliko spali da izmisljaju a i za neke stvari koje ne postoje imam mnogo a za pametne veoma malo

Wikipedia je slobodna knjiga da tako napisem,da ljudi pisu po njoj sta im padne na pamet,ne znam da li iko pismen daje neku tezinu pisanjima na njoj? Ako daje,onda ima problem.

Nadjite na engleskoj wikipediji spisak najvecih gradova u Evropi po povrsini i videcete da je prva PODGORICA. To jos uvek stoji i nikome nije cudno. Tu listu je sastavljao potpuni amater mesajuci sire gradske zone nekih gradova sa povrsinom uzih zona od drugih.

nije mi jasno zasto u srbiji ima toliko ljudi koji prosto mrze wiki? Je l to prosto tradicionalizam ili nesto drugo?
Pa onda dodju ovde i lupetaju kako je 70% stvari netacno, kako moze da pise i brise ko sta hoce... Pa ne moze! Tacno se zna ko je kad i sta napisao ili obrisao i to se uvek pamti. A kao sto kaze clanak, za one koji su ga procitali, zna se tacno i ip adresa autora, tj mesto sa kog se javlja.

Ko, npr, pročita na Wikipediji tekst o Krunoslavu Draganaviću, na srpkoj, a zatim na hrvatskoj stranici Wipipedije, teško da će zaključiti da se radi o istom čoveku

Wikipedija je krenula kao slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje, ali se ta sloboda u uređivanju se ponekad pretvara u ohlokratiju, vladavinu rulje koja radi svoje brojnosti i upornosti nameće svoje stavove.
Ja više verujem Britannici, mada se i tamo može potkrasti poneka greška, a sigurno je da postoji i doza subjektivnosti kod autora.

Ima i tu leka, ako znate nekoliko jezika.
Pročitate Wiki na srpskom, hrvatskom, engleskom i ruskom npr., pa ako se podaci uglavnom slažu, verovatno jeste tačno. Pomalo je gadno ako si zarobljen u jednom jeziku, koji god da je. Svašta ti uvaljuju.
Pokušaš da shvatiš šta to tačno čitaš (neko je pomenuo površinu grada - da li je to uže gradsko središte, grad sa predgrađima, metropolitenska zona...) Statistike pogotovo umeju biti neprijatne za tumačenje. Neko je izbacio ekstremne vrednosti, neko je koristio ovu ili onu raspodelu, neko je uzeo podatke za godinu, neko za tri, da li je opisano kako je podatak proizveden, da li se poziva na neki standard u obradi i prikazivanju podataka...
Ako te stvarno zanima ili ako ti stvarno treba taj podatak - istražuješ.
Takođe, pogledaš listu izvora, klikneš na link, pogledaš kako izgleda sajt koji je naveden kao izvor i šta na njemu piše (desi se da na "izvoru" ne pišu iste stvari kao na Wiki).
Da li je ažuran? Stvari se menjaju.
I naučiš da se SVE mora proveravati, čak i mnogo ozbiljniji izvori od Wiki, ako želiš da tvoji argumenti imaju težinu.
A za kafanske prepirke, odličan je i Wiki, tu ionako svi sve znaju.

...Informacija vredi onoliko koliko je proverljiva, a onaj koji je koristi onoliko koliko slobodno misli, tj. zauzima stav o nečemu nakon što je to proverio...

(Sve što ima uticaj na velikoj skali, u suštini se koristi za manipulaciju - neko iza vuče sve konce!, 2. februar 2014 21:09)

BRAVO!!!

Pogledajte to sa druge strane. Koliko netacnih podataka ima u zvanicnim enciklopedijama? Koliko netacnih (namjerno laznih) informacija imate u svakodnevnim vijestima na najpoznatijim svjetskim medijima?
Lazne informacije se plasiraju svuda. Ovdje je mozda interesantno vidjeti koja je razlika u nivou netacnosti i kako se sve to uklapa u sirinu tj kolikicnu dostupnih informacija.

Više o tome, možete pronaći na sajtu autora Marvin Oppong http://www.oppong.eu

Комшилук и аутошовинисти највише воле да користе ове "сигурне" изворе!:-))

@zoran
To je podatak koji sam našao prilikom istraživanja za jedan naučni rad iz vrlo pouzdanog izvora, nisam ga tražio na vikipediji ;) E sad što prosečni građanin ovde najviše veruje internetu i Kuriru to je već nešto drugo.

@amos
Ne radi se o mržnji nego o činjenicama. Potpuno je nebitno to što se zna ko je šta pisao, bitno je da svako može da napiše šta hoće.

Ja ne znam i ko nju uzima za ozbiljno...

Prosto se ježim kad mi na pitanje:Šta radiš? neko odgovori sa "Evo blejim nešto na Wikipediji.". Totalno nepouzdan sajt sa brdo polutačnih i još više netačnih informacija. Uvek ću pre da tražim originalan izvor informacije na netu nego što ću pretraživati Wikipediu.

Primer: zanima me MU FC. Nikada ne bih uzimao podatke sa Wikipedie za relevantne, već one sa zvaničnog sajta MU FC-a.

Ovde vlada globalna zabluda da na wikipediji pise k'o sta 'oce a takva izjava je samo delimicno tacna; Istina jeste da pise ko sta hoce ali istina je i da postoji jako napredan i dobro organizovan sistem za urednistvo a onaj ko zna o cemu se radi zna da se svaka izmena i dopuna prate i da se editovani clanci ispravljaju cak automatski u nekim slucajevima ukoliko ih urednik ne odobri posle nekog odredjenog vremena. Ako bi svaka kategorija imala dovoljno urednika nebi bilo ni minornih propusta.

pa kako sade to ? pa prosecna srbenda se kune u istu ? sta sade to znaci ? oni koji guglaju i nisu bas toliko 'nacitani' ?

guja, 02. februar 2014 23:45)
Najlepse objasnjenje ikada

Nadjite na engleskoj wikipediji spisak najvecih gradova u Evropi po povrsini i videcete da je prva PODGORICA. (etf, 3. februar 2014 11:11)

Ma nemoj! Mi da trazimo!? Sto nisi postavio link? Dok ne das link, smatram da takav spisak ne postoji. Ili si ga izmislio, tek da bi, iz nekog tvog razloga, opaucio po Wikipediji, ili nisi bio u stanju da razumes nesto sto si nasao na "engleskoj" Wikipediji. I ti si nasao da nesto prigovaras verodostojnosti... Naravno da Wikipedija nije Sveto Pismo. Daleko od toga. Ali, svako s dva grama mozga u glavi moze i sam da proceni kakvo poverenje zavredjuhe clanak. Imas dole spisak literature i linkove na izvore (ili nemas, pa gledaj koliko ces verovati). Svako moze da ispravi ono sto nadje za shodno. Zlonamerne ispravke, ako je clanak iole vazan, verovatno se nedje dugo zadrzati. Ako dodje do edit rata, imas stranicu za razgovor, pa ces moci proceniti argumente jednih i drugih (ili nepostojanje argumenata). A nijednom izvoru, nijednoj enciklopediji, nijednoj knjizi, nicemu, a ne samo Wikipediji, nikad ne treba poklanjati blanko poverenje. Cak ni svete knjige ne treba shvatati doslovno, to cine samo primitivni i neobrazovani vernici (i to propagiraju samo one sekte koje su formirali takvi vernici). A nema boljeg sredstva od Wikipedije koje bi te nateralo da preispitas ono sto mislis da znas. Naravno, ne govorim o smecu poput balkanskih Wikipedija. To, u najboljem slucaj, moze posluziti kao podsticaj da o nekom ili necem pokusas nesto da saznas.

Wikipedia je odlicna kao sredstvo za orijentaciju. Potom ide ozbiljnija pretraga po ozbiljnim publikacijama, knjigama, naucnim radovima i sl. Iako smo na Internetu, potrebno je ipak da koristimo mozak... N

@in-your-face

Tačno, samo ne znam da li si se zapitao koliko urednika mora da postoji i da li si uzeo u obzir da ti urednici moraju da znaju apsolutno sve na ovom svetu da bi mogli da daju amin na neki podatak.

tacno!

Oko 70% podataka na Vikipediji je netačno. To je podatak od pre par godina, sumnjam da se bitno promenilo bilo šta.

Wiki je druga Biblija.

Wikipedia je slobodna knjiga da tako napisem,da ljudi pisu po njoj sta im padne na pamet,ne znam da li iko pismen daje neku tezinu pisanjima na njoj? Ako daje,onda ima problem.

Zaista je jako čudno da tamo svako može da piše i briše šta, kad, i kako hoće, a da podatak o njemu ostaje sakriven. Da li razumete ovo? Dobijate informacije o nečemu, a nemate pojma - šta više, zabranjeno vam je da saznate (stav vlasnika Vikipedije) - ko je tu informaciju postavio! Prva stvar koju svako mora da se zapita jeste zašto je to tako određeno? Šta bi se to tako strašno desilo da se zna ko je postavio neku informaciju? Odnosno, zašto je vlasniku Vikipedije toliko bitno da se ovi podaci sakriju? I zanimljivo je da se ljudi ljute kad na društvenim mrežama neko krije identitet, a kad im servira ovakve informacije, onda im to skoro ni ne pada na pamet. Pa, ne idete na Vikipediju da saznate o režimu u Kini, ili skrivenim podacima iz tajnih postrojenja u SAD! Informacija vredi onoliko koliko je proverljiva, a onaj koji je koristi onoliko koliko slobodno misli, tj. zauzima stav o nečemu nakon što je to proverio (mora bar da misli). Za neke stvari nije nužno da znate ko ih je objavio, ali za mnoge jeste. Štaviše, nešto kao enciklopedija svakako mora da ima naveden izvor (a ni da li klasične enciklopedije nemaju tu obavezu). I onda u nemačkim sudovima Vikipediju koriste kao izvor činjenica! Lako je izdresirati ljude koji neće da misle. Slična je podvala i sa Vikiliksom i isfabrikovanim Asanžom. Oni daju dokumente u elektronskoj formi, ali šta sve stoji iza toga to je druga priča, a jako puno ljudi prihvata sve 100% kako im je servirano. I naravno da citiraju i Vikiliks! ;))

Vikipedija je za banalne stvari. Koji glumac u kojem filmu glumi i slučno. Ozbiljno znanje se stiče u enciklipedijama. To vam je ko Politika i Kurir ili Alo. Postoje tu slova, rečenice, ali raspoređivanje nije baš isto. Ali, koga to zanima.

Ja ne znam i ko nju uzima za ozbiljno...

Prosto se ježim kad mi na pitanje:Šta radiš? neko odgovori sa "Evo blejim nešto na Wikipediji.". Totalno nepouzdan sajt sa brdo polutačnih i još više netačnih informacija. Uvek ću pre da tražim originalan izvor informacije na netu nego što ću pretraživati Wikipediu.

Primer: zanima me MU FC. Nikada ne bih uzimao podatke sa Wikipedie za relevantne, već one sa zvaničnog sajta MU FC-a.

pa kako sade to ? pa prosecna srbenda se kune u istu ? sta sade to znaci ? oni koji guglaju i nisu bas toliko 'nacitani' ?

Efendija i ti ga pretera 70%.

Zar su toliko spali da izmisljaju a i za neke stvari koje ne postoje imam mnogo a za pametne veoma malo

Čitajte hrvatsku wikipediu ali delove o njihovoj "povjesti" i sledi vrištanje od smeha koliko fabrikovanih laži sadrži , najveće ustaše rade na uređivanju njihove istorije , ja sam morao da odgledam tu smehoteku celu jer sam studirao arheologiju na našem filozofskom i trebala mi je gomila podataka i verujte mi ljudi šok za šokom, oni su maltene kompletnu istoriju do 2sv rata prepravili u svakom smislu (o ovoj modernoj neću da pričam jer nam je svima bolna), to su bre sve izmišljotine i laži , veoma sramotna nacija ti naši susedi, ja nisam nacionalista (čak i prezirem te gasere) ali ovi ga preteraše onako baš...

Hvala..Nismo znali..

ne znam, ne bih da vas lazem, ali nisam siguran da je tacno sve sto lise za katarinu radivojevic. mozda samo ja tako mislim

Čove poziva šefove Wikipedia da saopšte svoje interese, pa što nije on saopštio svoje? Vikipedija je mesto na kome se mogu izneti istinite činjenice koje narušavaju interese mnogih korporacija, a takve ne mogu biti iznete u medijima kao što su B92, Blic i mnogi drugi.

nije mi jasno zasto u srbiji ima toliko ljudi koji prosto mrze wiki? Je l to prosto tradicionalizam ili nesto drugo?
Pa onda dodju ovde i lupetaju kako je 70% stvari netacno, kako moze da pise i brise ko sta hoce... Pa ne moze! Tacno se zna ko je kad i sta napisao ili obrisao i to se uvek pamti. A kao sto kaze clanak, za one koji su ga procitali, zna se tacno i ip adresa autora, tj mesto sa kog se javlja.

Samo ću reći hrvatska verzija Vikipedije...istorija naročito.... :')

Wikipedija je krenula kao slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje, ali se ta sloboda u uređivanju se ponekad pretvara u ohlokratiju, vladavinu rulje koja radi svoje brojnosti i upornosti nameće svoje stavove.
Ja više verujem Britannici, mada se i tamo može potkrasti poneka greška, a sigurno je da postoji i doza subjektivnosti kod autora.

guja, 02. februar 2014 23:45)
Najlepse objasnjenje ikada

...Informacija vredi onoliko koliko je proverljiva, a onaj koji je koristi onoliko koliko slobodno misli, tj. zauzima stav o nečemu nakon što je to proverio...

(Sve što ima uticaj na velikoj skali, u suštini se koristi za manipulaciju - neko iza vuče sve konce!, 2. februar 2014 21:09)

BRAVO!!!

Ko, npr, pročita na Wikipediji tekst o Krunoslavu Draganaviću, na srpkoj, a zatim na hrvatskoj stranici Wipipedije, teško da će zaključiti da se radi o istom čoveku

Za ovog dole teoretičara zavere koji bi da sazna autore tekstova:
A da prvo malo detaljnije pogledaš kako izgledaju članci na Wikipediji pre nego što počneš sa teorijama zavere. Apsolutno je nebitno ko piše, jer pored svega rečenog mora da se navede izvor, a posebno ako je to što je rečeno problematično. Članci bez adekvatne opremljenosti (navođenje izvora, povezivanje teksta sa drugim hiperlinkovanjem itd.) smatraju se nedovršenim i na vrhu njihove stranice stoji jasno upozorenje o nezavršenosti.
A ako smatraš da je bilo koji članak nedovršen, sa netačnim, namerno pogrešnim informacijama, možeš slobodno da se uključiš u diskusiju, samo moraš da priložiš i izvore za svoje tvrdnje. Nije ti to pisanje po formumima i ostavljanje komentara na sajtovima.

Комшилук и аутошовинисти највише воле да користе ове "сигурне" изворе!:-))

@amos
Ne radi se o mržnji nego o činjenicama. Potpuno je nebitno to što se zna ko je šta pisao, bitno je da svako može da napiše šta hoće.

Ovde vlada globalna zabluda da na wikipediji pise k'o sta 'oce a takva izjava je samo delimicno tacna; Istina jeste da pise ko sta hoce ali istina je i da postoji jako napredan i dobro organizovan sistem za urednistvo a onaj ko zna o cemu se radi zna da se svaka izmena i dopuna prate i da se editovani clanci ispravljaju cak automatski u nekim slucajevima ukoliko ih urednik ne odobri posle nekog odredjenog vremena. Ako bi svaka kategorija imala dovoljno urednika nebi bilo ni minornih propusta.

@in-your-face

Tačno, samo ne znam da li si se zapitao koliko urednika mora da postoji i da li si uzeo u obzir da ti urednici moraju da znaju apsolutno sve na ovom svetu da bi mogli da daju amin na neki podatak.

tacno!

Nadjite na engleskoj wikipediji spisak najvecih gradova u Evropi po povrsini i videcete da je prva PODGORICA. To jos uvek stoji i nikome nije cudno. Tu listu je sastavljao potpuni amater mesajuci sire gradske zone nekih gradova sa povrsinom uzih zona od drugih.

Pogledajte to sa druge strane. Koliko netacnih podataka ima u zvanicnim enciklopedijama? Koliko netacnih (namjerno laznih) informacija imate u svakodnevnim vijestima na najpoznatijim svjetskim medijima?
Lazne informacije se plasiraju svuda. Ovdje je mozda interesantno vidjeti koja je razlika u nivou netacnosti i kako se sve to uklapa u sirinu tj kolikicnu dostupnih informacija.

Nadjite na engleskoj wikipediji spisak najvecih gradova u Evropi po povrsini i videcete da je prva PODGORICA. (etf, 3. februar 2014 11:11)

Ma nemoj! Mi da trazimo!? Sto nisi postavio link? Dok ne das link, smatram da takav spisak ne postoji. Ili si ga izmislio, tek da bi, iz nekog tvog razloga, opaucio po Wikipediji, ili nisi bio u stanju da razumes nesto sto si nasao na "engleskoj" Wikipediji. I ti si nasao da nesto prigovaras verodostojnosti... Naravno da Wikipedija nije Sveto Pismo. Daleko od toga. Ali, svako s dva grama mozga u glavi moze i sam da proceni kakvo poverenje zavredjuhe clanak. Imas dole spisak literature i linkove na izvore (ili nemas, pa gledaj koliko ces verovati). Svako moze da ispravi ono sto nadje za shodno. Zlonamerne ispravke, ako je clanak iole vazan, verovatno se nedje dugo zadrzati. Ako dodje do edit rata, imas stranicu za razgovor, pa ces moci proceniti argumente jednih i drugih (ili nepostojanje argumenata). A nijednom izvoru, nijednoj enciklopediji, nijednoj knjizi, nicemu, a ne samo Wikipediji, nikad ne treba poklanjati blanko poverenje. Cak ni svete knjige ne treba shvatati doslovno, to cine samo primitivni i neobrazovani vernici (i to propagiraju samo one sekte koje su formirali takvi vernici). A nema boljeg sredstva od Wikipedije koje bi te nateralo da preispitas ono sto mislis da znas. Naravno, ne govorim o smecu poput balkanskih Wikipedija. To, u najboljem slucaj, moze posluziti kao podsticaj da o nekom ili necem pokusas nesto da saznas.

Više o tome, možete pronaći na sajtu autora Marvin Oppong http://www.oppong.eu

Ima i tu leka, ako znate nekoliko jezika.
Pročitate Wiki na srpskom, hrvatskom, engleskom i ruskom npr., pa ako se podaci uglavnom slažu, verovatno jeste tačno. Pomalo je gadno ako si zarobljen u jednom jeziku, koji god da je. Svašta ti uvaljuju.
Pokušaš da shvatiš šta to tačno čitaš (neko je pomenuo površinu grada - da li je to uže gradsko središte, grad sa predgrađima, metropolitenska zona...) Statistike pogotovo umeju biti neprijatne za tumačenje. Neko je izbacio ekstremne vrednosti, neko je koristio ovu ili onu raspodelu, neko je uzeo podatke za godinu, neko za tri, da li je opisano kako je podatak proizveden, da li se poziva na neki standard u obradi i prikazivanju podataka...
Ako te stvarno zanima ili ako ti stvarno treba taj podatak - istražuješ.
Takođe, pogledaš listu izvora, klikneš na link, pogledaš kako izgleda sajt koji je naveden kao izvor i šta na njemu piše (desi se da na "izvoru" ne pišu iste stvari kao na Wiki).
Da li je ažuran? Stvari se menjaju.
I naučiš da se SVE mora proveravati, čak i mnogo ozbiljniji izvori od Wiki, ako želiš da tvoji argumenti imaju težinu.
A za kafanske prepirke, odličan je i Wiki, tu ionako svi sve znaju.

@zoran
To je podatak koji sam našao prilikom istraživanja za jedan naučni rad iz vrlo pouzdanog izvora, nisam ga tražio na vikipediji ;) E sad što prosečni građanin ovde najviše veruje internetu i Kuriru to je već nešto drugo.

Wikipedia je odlicna kao sredstvo za orijentaciju. Potom ide ozbiljnija pretraga po ozbiljnim publikacijama, knjigama, naucnim radovima i sl. Iako smo na Internetu, potrebno je ipak da koristimo mozak... N