Wikipedia puna skrivenih reklama i neistina?

Velike firme poput Dajmlera sve češće otkrivaju Vikipediju kao platformu za iznošenje nepotpunih ili netačnih informacija o svojoj istoriji i poslovanju. Novinar Marvin Opong objavio je knjigu sa punu takvih primera.

Odg. urednik: Jakov Leon, Autor: Mark fon Lipke / Željka Telišman
Pošaljite komentar
  1. Wikipedia je odlicna kao sredstvo za orijentaciju. Potom ide ozbiljnija pretraga po ozbiljnim publikacijama, knjigama, naucnim radovima i sl. Iako smo na Internetu, potrebno je ipak da koristimo mozak... N
     (Shone, 6. februar 2014 19:34)

    # Link komentara

  2. tacno!
     (AndroidSuperUser, 4. februar 2014 14:45)

    # Link komentara

  3. Nadjite na engleskoj wikipediji spisak najvecih gradova u Evropi po povrsini i videcete da je prva PODGORICA. (etf, 3. februar 2014 11:11)

    Ma nemoj! Mi da trazimo!? Sto nisi postavio link? Dok ne das link, smatram da takav spisak ne postoji. Ili si ga izmislio, tek da bi, iz nekog tvog razloga, opaucio po Wikipediji, ili nisi bio u stanju da razumes nesto sto si nasao na "engleskoj" Wikipediji. I ti si nasao da nesto prigovaras verodostojnosti... Naravno da Wikipedija nije Sveto Pismo. Daleko od toga. Ali, svako s dva grama mozga u glavi moze i sam da proceni kakvo poverenje zavredjuhe clanak. Imas dole spisak literature i linkove na izvore (ili nemas, pa gledaj koliko ces verovati). Svako moze da ispravi ono sto nadje za shodno. Zlonamerne ispravke, ako je clanak iole vazan, verovatno se nedje dugo zadrzati. Ako dodje do edit rata, imas stranicu za razgovor, pa ces moci proceniti argumente jednih i drugih (ili nepostojanje argumenata). A nijednom izvoru, nijednoj enciklopediji, nijednoj knjizi, nicemu, a ne samo Wikipediji, nikad ne treba poklanjati blanko poverenje. Cak ni svete knjige ne treba shvatati doslovno, to cine samo primitivni i neobrazovani vernici (i to propagiraju samo one sekte koje su formirali takvi vernici). A nema boljeg sredstva od Wikipedije koje bi te nateralo da preispitas ono sto mislis da znas. Naravno, ne govorim o smecu poput balkanskih Wikipedija. To, u najboljem slucaj, moze posluziti kao podsticaj da o nekom ili necem pokusas nesto da saznas.
    (trojanski konjusar, 4. februar 2014 13:53)

    # Link komentara

  4. @in-your-face

    Tačno, samo ne znam da li si se zapitao koliko urednika mora da postoji i da li si uzeo u obzir da ti urednici moraju da znaju apsolutno sve na ovom svetu da bi mogli da daju amin na neki podatak.
    (Efendija, 4. februar 2014 12:44)

    # Link komentara

  5. Ovde vlada globalna zabluda da na wikipediji pise k'o sta 'oce a takva izjava je samo delimicno tacna; Istina jeste da pise ko sta hoce ali istina je i da postoji jako napredan i dobro organizovan sistem za urednistvo a onaj ko zna o cemu se radi zna da se svaka izmena i dopuna prate i da se editovani clanci ispravljaju cak automatski u nekim slucajevima ukoliko ih urednik ne odobri posle nekog odredjenog vremena. Ako bi svaka kategorija imala dovoljno urednika nebi bilo ni minornih propusta.
     (in-your-face, 4. februar 2014 02:15)

    # Link komentara

  6. @zoran
    To je podatak koji sam našao prilikom istraživanja za jedan naučni rad iz vrlo pouzdanog izvora, nisam ga tražio na vikipediji ;) E sad što prosečni građanin ovde najviše veruje internetu i Kuriru to je već nešto drugo.
    (Efendija, 3. februar 2014 15:39)

    # Link komentara

  7. @amos
    Ne radi se o mržnji nego o činjenicama. Potpuno je nebitno to što se zna ko je šta pisao, bitno je da svako može da napiše šta hoće.
    (Efendija, 3. februar 2014 15:36)

    # Link komentara

  8. Pogledajte to sa druge strane. Koliko netacnih podataka ima u zvanicnim enciklopedijama? Koliko netacnih (namjerno laznih) informacija imate u svakodnevnim vijestima na najpoznatijim svjetskim medijima?
    Lazne informacije se plasiraju svuda. Ovdje je mozda interesantno vidjeti koja je razlika u nivou netacnosti i kako se sve to uklapa u sirinu tj kolikicnu dostupnih informacija.
    (Bojan, 3. februar 2014 14:52)

    # Link komentara

  9. Комшилук и аутошовинисти највише воле да користе ове "сигурне" изворе!:-))
    (Бојан Илић, 3. februar 2014 12:12)

    # Link komentara

  10. Ima i tu leka, ako znate nekoliko jezika.
    Pročitate Wiki na srpskom, hrvatskom, engleskom i ruskom npr., pa ako se podaci uglavnom slažu, verovatno jeste tačno. Pomalo je gadno ako si zarobljen u jednom jeziku, koji god da je. Svašta ti uvaljuju.
    Pokušaš da shvatiš šta to tačno čitaš (neko je pomenuo površinu grada - da li je to uže gradsko središte, grad sa predgrađima, metropolitenska zona...) Statistike pogotovo umeju biti neprijatne za tumačenje. Neko je izbacio ekstremne vrednosti, neko je koristio ovu ili onu raspodelu, neko je uzeo podatke za godinu, neko za tri, da li je opisano kako je podatak proizveden, da li se poziva na neki standard u obradi i prikazivanju podataka...
    Ako te stvarno zanima ili ako ti stvarno treba taj podatak - istražuješ.
    Takođe, pogledaš listu izvora, klikneš na link, pogledaš kako izgleda sajt koji je naveden kao izvor i šta na njemu piše (desi se da na "izvoru" ne pišu iste stvari kao na Wiki).
    Da li je ažuran? Stvari se menjaju.
    I naučiš da se SVE mora proveravati, čak i mnogo ozbiljniji izvori od Wiki, ako želiš da tvoji argumenti imaju težinu.
    A za kafanske prepirke, odličan je i Wiki, tu ionako svi sve znaju.
    (Vladimir, 3. februar 2014 12:06)

    # Link komentara

  11. Nadjite na engleskoj wikipediji spisak najvecih gradova u Evropi po povrsini i videcete da je prva PODGORICA. To jos uvek stoji i nikome nije cudno. Tu listu je sastavljao potpuni amater mesajuci sire gradske zone nekih gradova sa povrsinom uzih zona od drugih.
    (etf, 3. februar 2014 11:11)

    # Link komentara

  12. Za ovog dole teoretičara zavere koji bi da sazna autore tekstova:
    A da prvo malo detaljnije pogledaš kako izgledaju članci na Wikipediji pre nego što počneš sa teorijama zavere. Apsolutno je nebitno ko piše, jer pored svega rečenog mora da se navede izvor, a posebno ako je to što je rečeno problematično. Članci bez adekvatne opremljenosti (navođenje izvora, povezivanje teksta sa drugim hiperlinkovanjem itd.) smatraju se nedovršenim i na vrhu njihove stranice stoji jasno upozorenje o nezavršenosti.
    A ako smatraš da je bilo koji članak nedovršen, sa netačnim, namerno pogrešnim informacijama, možeš slobodno da se uključiš u diskusiju, samo moraš da priložiš i izvore za svoje tvrdnje. Nije ti to pisanje po formumima i ostavljanje komentara na sajtovima.
    (white, 3. februar 2014 10:39)

    # Link komentara

  13. Ko, npr, pročita na Wikipediji tekst o Krunoslavu Draganaviću, na srpkoj, a zatim na hrvatskoj stranici Wipipedije, teško da će zaključiti da se radi o istom čoveku
    (ezz, 3. februar 2014 10:27)

    # Link komentara

  14. Više o tome, možete pronaći na sajtu autora Marvin Oppong [link]
    (Misho, 3. februar 2014 09:58)

    # Link komentara

  15. Čitajte hrvatsku wikipediu ali delove o njihovoj "povjesti" i sledi vrištanje od smeha koliko fabrikovanih laži sadrži , najveće ustaše rade na uređivanju njihove istorije , ja sam morao da odgledam tu smehoteku celu jer sam studirao arheologiju na našem filozofskom i trebala mi je gomila podataka i verujte mi ljudi šok za šokom, oni su maltene kompletnu istoriju do 2sv rata prepravili u svakom smislu (o ovoj modernoj neću da pričam jer nam je svima bolna), to su bre sve izmišljotine i laži , veoma sramotna nacija ti naši susedi, ja nisam nacionalista (čak i prezirem te gasere) ali ovi ga preteraše onako baš...
    (Techno, 3. februar 2014 09:53)

    # Link komentara

  16. pa kako sade to ? pa prosecna srbenda se kune u istu ? sta sade to znaci ? oni koji guglaju i nisu bas toliko 'nacitani' ?
    (zoran1965, 3. februar 2014 09:52)

    # Link komentara

  17. Ja ne znam i ko nju uzima za ozbiljno...

    Prosto se ježim kad mi na pitanje:Šta radiš? neko odgovori sa "Evo blejim nešto na Wikipediji.". Totalno nepouzdan sajt sa brdo polutačnih i još više netačnih informacija. Uvek ću pre da tražim originalan izvor informacije na netu nego što ću pretraživati Wikipediu.

    Primer: zanima me MU FC. Nikada ne bih uzimao podatke sa Wikipedie za relevantne, već one sa zvaničnog sajta MU FC-a.
     (Mare, 3. februar 2014 09:14)

    # Link komentara

  18. nije mi jasno zasto u srbiji ima toliko ljudi koji prosto mrze wiki? Je l to prosto tradicionalizam ili nesto drugo?
    Pa onda dodju ovde i lupetaju kako je 70% stvari netacno, kako moze da pise i brise ko sta hoce... Pa ne moze! Tacno se zna ko je kad i sta napisao ili obrisao i to se uvek pamti. A kao sto kaze clanak, za one koji su ga procitali, zna se tacno i ip adresa autora, tj mesto sa kog se javlja.
     (amos, 3. februar 2014 08:19)

    # Link komentara

  19. Wikipedija je krenula kao slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje, ali se ta sloboda u uređivanju se ponekad pretvara u ohlokratiju, vladavinu rulje koja radi svoje brojnosti i upornosti nameće svoje stavove.
    Ja više verujem Britannici, mada se i tamo može potkrasti poneka greška, a sigurno je da postoji i doza subjektivnosti kod autora.
    (Zoki, 3. februar 2014 06:11)

    # Link komentara

  20. guja, 02. februar 2014 23:45)
    Najlepse objasnjenje ikada
     (legionar, 3. februar 2014 03:00)

    # Link komentara

  21. ...Informacija vredi onoliko koliko je proverljiva, a onaj koji je koristi onoliko koliko slobodno misli, tj. zauzima stav o nečemu nakon što je to proverio...

    (Sve što ima uticaj na velikoj skali, u suštini se koristi za manipulaciju - neko iza vuče sve konce!, 2. februar 2014 21:09)

    BRAVO!!!
    (gruja, 3. februar 2014 01:16)

    # Link komentara

  22. Samo ću reći hrvatska verzija Vikipedije...istorija naročito.... :')
     (Grabljivica, 3. februar 2014 01:15)

    # Link komentara

  23. Čove poziva šefove Wikipedia da saopšte svoje interese, pa što nije on saopštio svoje? Vikipedija je mesto na kome se mogu izneti istinite činjenice koje narušavaju interese mnogih korporacija, a takve ne mogu biti iznete u medijima kao što su B92, Blic i mnogi drugi.
    (Alex, 2. februar 2014 23:45)

    # Link komentara

  24. Vikipedija je za banalne stvari. Koji glumac u kojem filmu glumi i slučno. Ozbiljno znanje se stiče u enciklipedijama. To vam je ko Politika i Kurir ili Alo. Postoje tu slova, rečenice, ali raspoređivanje nije baš isto. Ali, koga to zanima.
     (guja, 2. februar 2014 23:45)

    # Link komentara

  25. Wikipedia je slobodna knjiga da tako napisem,da ljudi pisu po njoj sta im padne na pamet,ne znam da li iko pismen daje neku tezinu pisanjima na njoj? Ako daje,onda ima problem.
     (ex sns, 2. februar 2014 23:37)

    # Link komentara

  26. Wiki je druga Biblija.
    (putnik, 2. februar 2014 21:31)

    # Link komentara

  27. Zaista je jako čudno da tamo svako može da piše i briše šta, kad, i kako hoće, a da podatak o njemu ostaje sakriven. Da li razumete ovo? Dobijate informacije o nečemu, a nemate pojma - šta više, zabranjeno vam je da saznate (stav vlasnika Vikipedije) - ko je tu informaciju postavio! Prva stvar koju svako mora da se zapita jeste zašto je to tako određeno? Šta bi se to tako strašno desilo da se zna ko je postavio neku informaciju? Odnosno, zašto je vlasniku Vikipedije toliko bitno da se ovi podaci sakriju? I zanimljivo je da se ljudi ljute kad na društvenim mrežama neko krije identitet, a kad im servira ovakve informacije, onda im to skoro ni ne pada na pamet. Pa, ne idete na Vikipediju da saznate o režimu u Kini, ili skrivenim podacima iz tajnih postrojenja u SAD! Informacija vredi onoliko koliko je proverljiva, a onaj koji je koristi onoliko koliko slobodno misli, tj. zauzima stav o nečemu nakon što je to proverio (mora bar da misli). Za neke stvari nije nužno da znate ko ih je objavio, ali za mnoge jeste. Štaviše, nešto kao enciklopedija svakako mora da ima naveden izvor (a ni da li klasične enciklopedije nemaju tu obavezu). I onda u nemačkim sudovima Vikipediju koriste kao izvor činjenica! Lako je izdresirati ljude koji neće da misle. Slična je podvala i sa Vikiliksom i isfabrikovanim Asanžom. Oni daju dokumente u elektronskoj formi, ali šta sve stoji iza toga to je druga priča, a jako puno ljudi prihvata sve 100% kako im je servirano. I naravno da citiraju i Vikiliks! ;))
    (Sve što ima uticaj na velikoj skali, u suštini se koristi za manipulaciju - neko iza vuče sve konce!, 2. februar 2014 21:09)

    # Link komentara

  28. Efendija i ti ga pretera 70%.
     (zoran, 2. februar 2014 19:28)

    # Link komentara

  29. ne znam, ne bih da vas lazem, ali nisam siguran da je tacno sve sto lise za katarinu radivojevic. mozda samo ja tako mislim
     (onion, 2. februar 2014 18:49)

    # Link komentara

  30. Hvala..Nismo znali..
     (Sveti Ilija Gromovnik, 2. februar 2014 18:11)

    # Link komentara

  31. Zar su toliko spali da izmisljaju a i za neke stvari koje ne postoje imam mnogo a za pametne veoma malo
     (nemanja, 2. februar 2014 18:09)

    # Link komentara

  32. Oko 70% podataka na Vikipediji je netačno. To je podatak od pre par godina, sumnjam da se bitno promenilo bilo šta.
    (Efendija, 2. februar 2014 17:51)

    # Link komentara