SZO odlučila: Zavisnost od video-igara uvrštena u psihičke poremećaje

Zavisnost od interneta je mnogo, MNOGO veca. Cesto zapocnem neku igru, pa je pauziram da procitam nesto na nekom forumu ili pogledam neku novu vest. Kao da je to zabavnije od igre, a nije uopste.


Ljudi ne mogu da gledaju neki film, bez da pocnu da cackaju telefon. Bilo da posecuju drustvene mreze ili traze neke informacije o filmu.


Prestali smo da uzivamo u drugim stvarima kao nekad, jer nas internet stalno kopka.

Bio sam u raljama ove bolesti, stvarno je užasno. Izvukao sam se samo zato što sam izuzetno jak karakter, a "navukao" se jer sam prolazio kroz jako težak period u životu, i to na više polja. Video sam igricu kod brata i svidelo mi se to što treba jako puno znanja i razmišljanja da bi bio dobar igrač. Igra se prosto (WASD i miš), ali iskustvo pravi jako veliku razliku među igračima. U ovome sam video svoju šansu - opet u nečemu biti dobar, najbolji! Igrao sam od 2011.-te do 2016.-te, baš kako piše u tekstu, svaki slobodan ne dan ili sat, već trenutak sam koristio da budem online i igram. Okolina (tad sam živeo s mamom i bratom) nije mogla da veruje šta vidi i šta mi se dešava. Potpuno sam se promenio, zapostavio sve obaveze (fakultet pogotovo), devojku, a socijalni život sam bukvalno glumio - izlazio sam povremeno da bih smirio okolinu i bukvalno trpeo kao po kazni svo vreme kad nisam za računarom. Izvukao sam se onog trenutka kad sam priznao sam sebi da sam navučen i zavistan od igrice, i snagom karaktera prestao da igram. I dan-danas je imam na kompjuteru, nisam je otvorio dve godine.
Savet: Izađite, prošetajte, upoznajte nekoga, čitajte knjige, volontirajte, fizikališite... I PRIZNAJTE SEBI da ste u opasnosti. Što pre to uradite posledice će biti bezazlenije.

Ja sam bio sve ovo iz opisa ovog poremecaja ranije, ali sam negde oko 23. godine izasao iz tog poremecaja jer sam poceo da radim, tako da sam sve manje igrao a sada uopste ne igram igrice.. Dakle, ja sam imao taj poremecaj sve dok nisam poceo da radim i da skrenem misli. Da li je to onda stvarno poremecaj ili jednostavno losa navika?

Вероватно су у праву. Ипак, исти ти веле да хомосексуалност није поремећај.

naravno.
upravo završavam jednu specijalizaciju za zavisnosti.....od ove godine pored ove tri ( prejedanja,droga, i alkohola...) uvrstili su i zavisnost od igrica i sexa.

Sta me briga sta drugi misle, ja obozavam igre otkad znam za sebe, igram ih iz zabave a ujedno zaradjujem nekoliko miliona evra godisnje preko raznoraznih gejmerskih sajtova

Mislim da treba organizovati paradu.
To nije poremećaj, to je moj izbor.
Volim da igram igrice i gledam filmove po ceo dan.
Šta se njih tiče šta ja radim u moja čeetiri zida!
Ovo je diskriminacija.
Pravda za gejmere!

Da li ovo znači da će proizvodnja igrica biti zabranjena?
(Gorgonzola, 28. maj 2019 16:46)

Ne, nego da je vreme za akcize.

Da li ovo znači da će proizvodnja igrica biti zabranjena?

Pripadam starijoj generaciji. Nisam mogao ni da pretpostavim da će doći vreme kada će iz liste pshičkih poremećaja biti izbačeni homoseksualnost i transrodnost dok je, eto, na listu dospela zavisnost od video-igara.

O tempora o mores.

2001 godina ja 14 godina, 8 razred osnovne, prvi odlazak u igraonicu i pocetak igranja kantera. Do tog momenta vukovac, okruzna i pokrajinska takmicenja iz mate, trenirao kosarku sve u svemu dobro dete. Od tog momenta pa nadalje prvo polugodiste 8 razreda jedva odlican (4,50) sa poklonjenom peticom iz mate (na staru slavu). Drugo polugodiste stisli matorci i opet 5.00. Tokok srednje skole manje vise prosecan djak sa prosekom oko 4 (moji malo popustili, pubertet ovo ono, a u stvari svaki dan pre i posle skole igraonica kao i vikendom barem par sati)
2005 kao punoletan uvodim adsl i kacim se na net, i od tada do 2012 svaki dan na kompu deset+ sati, a vikendima turniri po Srbiji i Bosni. Srecom skinuo sam matorce sa grbace jer sam 2006 upisao matu na PMF-u na budzet i nekako na intelekt to otaljavao, zadovoljavao se sesticama, nisam izlazio na kolokvijume za vece ocenu itd... 2012 kada sam "okacio mis o klin" i resio da zavrsim faks, za godinu dana sam polozio 12 od 32 ispita sa prosecnom ocenom oko 8,5. Vecina ljudi iz tog gaming okruzenja su upropastili svoje zivote, neki su uspeli da izvuku najvise u datom trenutku, neki su se izvukli kao ja ali su dobar deo svoje mladosti proveli ingame, a neki mladji od mene su i uspeli da naplate to igranje (Niko, Intel, Emi, Ynk...). Za mene svakako velika skola i svoje dete cu usmeravati sto dalje od igrica.

Ja sam zavisnik od lepih žena, putovanja, dobrih kola i luksuznih kuća. Ali nemam ništa od pomenutog. Imam li ja dijagnozu za ove stavke pojedinačno.

Znate kako, ima i gorih stvari od kojih mozete biti zavisni. Droga, facebook, kockanje, alkohol.....mislim da kod preovladjuje alkohol.

Ovo kao da opisuje mene, samo umesto “igrica” treba da stoji “posao”

E znao sam da sam bolestan :-)

Mislim da igrice moraju da se prerastu, svi smo bili navučeni na CS kad se pojavio u igraonicama a kasnije na netu. Mora da se odraste.

Volim igre i pratim trendove, tehnologiju pre svega racunara i komponenti. Mobilni me ne zanimaju. Sve je stvar do coveka i njegovog karaktera. Znao sam i ja da sedim po par sati za igricama, ali kad pocnu da bolu oci ili glava batalim. I sad znam da odigram Heroes Might and Magic 3 pogotovo na poslu, upalim veliku mapu i ubijem 4-5 sati. Generals Zero Hour isto online po koju partiju. Smatram da postoje ljudi koji preteruju, ali mi nikad nece biti jasno kako izdrzi po 20 sati da sedi i bulji u ekran i nema nikakve posledice. Ja posle par sati idem kao pijan. Ovo smatrati bolescu, a gej i trans izborom samo po sebi govori u kakvom bolesnom svetu zivimo.

Mama, mama, da li mogu da se izjasnim kao transgender, pa onda da igram igrice?

Sta me briga sta drugi misle, ja obozavam igre otkad znam za sebe, igram ih iz zabave a ujedno zaradjujem nekoliko miliona evra godisnje preko raznoraznih gejmerskih sajtova

Mislim da igrice moraju da se prerastu, svi smo bili navučeni na CS kad se pojavio u igraonicama a kasnije na netu. Mora da se odraste.

Вероватно су у праву. Ипак, исти ти веле да хомосексуалност није поремећај.

Da li ovo znači da će proizvodnja igrica biti zabranjena?

Bio sam u raljama ove bolesti, stvarno je užasno. Izvukao sam se samo zato što sam izuzetno jak karakter, a "navukao" se jer sam prolazio kroz jako težak period u životu, i to na više polja. Video sam igricu kod brata i svidelo mi se to što treba jako puno znanja i razmišljanja da bi bio dobar igrač. Igra se prosto (WASD i miš), ali iskustvo pravi jako veliku razliku među igračima. U ovome sam video svoju šansu - opet u nečemu biti dobar, najbolji! Igrao sam od 2011.-te do 2016.-te, baš kako piše u tekstu, svaki slobodan ne dan ili sat, već trenutak sam koristio da budem online i igram. Okolina (tad sam živeo s mamom i bratom) nije mogla da veruje šta vidi i šta mi se dešava. Potpuno sam se promenio, zapostavio sve obaveze (fakultet pogotovo), devojku, a socijalni život sam bukvalno glumio - izlazio sam povremeno da bih smirio okolinu i bukvalno trpeo kao po kazni svo vreme kad nisam za računarom. Izvukao sam se onog trenutka kad sam priznao sam sebi da sam navučen i zavistan od igrice, i snagom karaktera prestao da igram. I dan-danas je imam na kompjuteru, nisam je otvorio dve godine.
Savet: Izađite, prošetajte, upoznajte nekoga, čitajte knjige, volontirajte, fizikališite... I PRIZNAJTE SEBI da ste u opasnosti. Što pre to uradite posledice će biti bezazlenije.

Ja sam bio sve ovo iz opisa ovog poremecaja ranije, ali sam negde oko 23. godine izasao iz tog poremecaja jer sam poceo da radim, tako da sam sve manje igrao a sada uopste ne igram igrice.. Dakle, ja sam imao taj poremecaj sve dok nisam poceo da radim i da skrenem misli. Da li je to onda stvarno poremecaj ili jednostavno losa navika?

naravno.
upravo završavam jednu specijalizaciju za zavisnosti.....od ove godine pored ove tri ( prejedanja,droga, i alkohola...) uvrstili su i zavisnost od igrica i sexa.

Zavisnost od interneta je mnogo, MNOGO veca. Cesto zapocnem neku igru, pa je pauziram da procitam nesto na nekom forumu ili pogledam neku novu vest. Kao da je to zabavnije od igre, a nije uopste.


Ljudi ne mogu da gledaju neki film, bez da pocnu da cackaju telefon. Bilo da posecuju drustvene mreze ili traze neke informacije o filmu.


Prestali smo da uzivamo u drugim stvarima kao nekad, jer nas internet stalno kopka.

Pripadam starijoj generaciji. Nisam mogao ni da pretpostavim da će doći vreme kada će iz liste pshičkih poremećaja biti izbačeni homoseksualnost i transrodnost dok je, eto, na listu dospela zavisnost od video-igara.

O tempora o mores.

2001 godina ja 14 godina, 8 razred osnovne, prvi odlazak u igraonicu i pocetak igranja kantera. Do tog momenta vukovac, okruzna i pokrajinska takmicenja iz mate, trenirao kosarku sve u svemu dobro dete. Od tog momenta pa nadalje prvo polugodiste 8 razreda jedva odlican (4,50) sa poklonjenom peticom iz mate (na staru slavu). Drugo polugodiste stisli matorci i opet 5.00. Tokok srednje skole manje vise prosecan djak sa prosekom oko 4 (moji malo popustili, pubertet ovo ono, a u stvari svaki dan pre i posle skole igraonica kao i vikendom barem par sati)
2005 kao punoletan uvodim adsl i kacim se na net, i od tada do 2012 svaki dan na kompu deset+ sati, a vikendima turniri po Srbiji i Bosni. Srecom skinuo sam matorce sa grbace jer sam 2006 upisao matu na PMF-u na budzet i nekako na intelekt to otaljavao, zadovoljavao se sesticama, nisam izlazio na kolokvijume za vece ocenu itd... 2012 kada sam "okacio mis o klin" i resio da zavrsim faks, za godinu dana sam polozio 12 od 32 ispita sa prosecnom ocenom oko 8,5. Vecina ljudi iz tog gaming okruzenja su upropastili svoje zivote, neki su uspeli da izvuku najvise u datom trenutku, neki su se izvukli kao ja ali su dobar deo svoje mladosti proveli ingame, a neki mladji od mene su i uspeli da naplate to igranje (Niko, Intel, Emi, Ynk...). Za mene svakako velika skola i svoje dete cu usmeravati sto dalje od igrica.

Ja sam zavisnik od lepih žena, putovanja, dobrih kola i luksuznih kuća. Ali nemam ništa od pomenutog. Imam li ja dijagnozu za ove stavke pojedinačno.

Ovo kao da opisuje mene, samo umesto “igrica” treba da stoji “posao”

E znao sam da sam bolestan :-)

Mislim da treba organizovati paradu.
To nije poremećaj, to je moj izbor.
Volim da igram igrice i gledam filmove po ceo dan.
Šta se njih tiče šta ja radim u moja čeetiri zida!
Ovo je diskriminacija.
Pravda za gejmere!

Znate kako, ima i gorih stvari od kojih mozete biti zavisni. Droga, facebook, kockanje, alkohol.....mislim da kod preovladjuje alkohol.

Da li ovo znači da će proizvodnja igrica biti zabranjena?
(Gorgonzola, 28. maj 2019 16:46)

Ne, nego da je vreme za akcize.

Volim igre i pratim trendove, tehnologiju pre svega racunara i komponenti. Mobilni me ne zanimaju. Sve je stvar do coveka i njegovog karaktera. Znao sam i ja da sedim po par sati za igricama, ali kad pocnu da bolu oci ili glava batalim. I sad znam da odigram Heroes Might and Magic 3 pogotovo na poslu, upalim veliku mapu i ubijem 4-5 sati. Generals Zero Hour isto online po koju partiju. Smatram da postoje ljudi koji preteruju, ali mi nikad nece biti jasno kako izdrzi po 20 sati da sedi i bulji u ekran i nema nikakve posledice. Ja posle par sati idem kao pijan. Ovo smatrati bolescu, a gej i trans izborom samo po sebi govori u kakvom bolesnom svetu zivimo.

Mama, mama, da li mogu da se izjasnim kao transgender, pa onda da igram igrice?