Uništio je internet pre 30 godina, dok ovaj još nije ni postojao

Moris je imao 20 godina i studirao na Univerzitetu Kornel. Tada ga je zaintresovalo da sazna koliko je veliki tadašnji internet.

Napisao je program čiji zadatak je bio da "putuje" od jednog do drugog kompjutera, posle čega bi svaki kompjuter poslao signal njegovom kompjuteru, koji onda sabirao se signale.

Na taj način Moris je hteo da izbroji sve kompjutere koji su bili povezani na internet.

Program je dobro radio, ali je Moris znao da bi, ukoliko počne prebrzo da se širi, program mogao da izazove probleme. Mehanizmi za usporavanje širenja, koji su bili deo programa, nisu radili kako je on zamislio.

Program je tako uspeo da "zapuši" velike delove tadašnje mreže, kopirajući se na računare i, potom, šaljući signal nazad na Morisov kompjuter.

Kada je shvatio šta se dešava, pokušao je da obavesti nekoliko administratora tadašnjeg interneta, ali mu to nije pošlo za rukom. Njegov program je zakrčio sav internet saobraćaj i poruke jednostavno nisu mogle da prolaze.

Robert Moris je tako, svojim programom uspeo da izvede prvi kibernetski napad u istoriji informatike i interneta.

1988: The Morris worm spread like wildfire and was the first worm to get wide media attention. After its author, Robert Tappan Morris, released his "experiment", it quickly spread and made many of the systems on Internet unusable - an epoch for security...both good and bad. pic.twitter.com/p6hxkGgOZ5

— Today In Infosec (@todayininfosec) November 3, 2018

Vremenom, takav napad je dobio ime DDoS (Distributed Denial of Service), odnosno napad uskraćivanjem usluge, kod koga veliki broj uređaja povezanih na internet (uključujući i neke neočekivane, kao što su veb kamere) na jednu određenu adresu putem interneta šalju gomilu podataka. Tada, usled prevelike aktivnosti, dolazi do preopterećenja, zbog čega se računar naprosto isključi ili usled zakrčenja protoka više ne može da komunicira sa ostalim kompjuterima na internetu.

Moris je tako napravio prvog računarskog internet crva.

Crvi i virusi su relativno slični, jedino što virus mora neko da pokrene kako bi radio (npr. korisnik ili haker), dok se crv automatski pokreće čim se pojavi na računaru.

Tako na primer, ako koristite programe za slanje i prijem elektronske pošte i neko vam pošalje virus, vi prvo morate da kliknete na njega. Međutim, ako vam neko pošalje crva, samo "skidanje" imejl poruke na kompjuter može da ga pokrene, pa crv odmah može da bude poslat na sve imejl adrese iz vašeg imenika.

U to vreme, tek je manji broj ljudi shvatao koliko je bitna bezbednost računara, a još manji broj korisnika interneta je imao neki program za zaštitu, kao što su današnji antivirusi.

Upravo zbog toga Morisov crv je mogao da se raširi tolikom brzinom. Naučnicima sa Univerziteta Perdju i Berkli trebalo je puna 72 sata da zaustave Morisovog crva. U međuvremenu, on je zarazio desetine hiljada računara, što je bilo oko 10 odsto ukupnog broja kompjutera povezanih na tadašnji internet.

Trošak uklanjanja virusa iznosio je nekoliko stotina, a u nekim slučajima i nekoliko hiljada dolara po računaru.

Budući da se radilo o ranim danima interneta, javnost nije bila obaveštena od ovom događaju. Pojedinci su se tada brinuli da li i oni mogu da "pokupe" taj virus.

Iako Moris nije imao nameru da uništiti internet, šteta koju je napravio njegov program privukla je pažnju nadležnih. Moris je tako postao prvi čovek koji je priveden i izveden pred sud pod tada novim Zakonom o računarskoj prevari i zloupotrebi.

Osuđen je na tri godine uslovne kazne zatvora, a morao je i da plati novčani deo od 10.000 dolara.

Robert Tapan Moris je tokom '90.-ih godina, postao je "dot-com" milioner. Danas radi kao profesor na prestižnom Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT).