Misteriozni stan u Berlinu otkriva sve

Pandemija korone 2020. u Nemačkoj: karantin. Ulice gotovo puste, kafići zatvoreni, test-centri se otvaraju na svakom ćošku. Tu počinje video igrica "Berlinski stan" (Berlin Apartment).

Pošto deca ne idu u školu, učenica drugog razreda Dilara prati svog oca Malika na posao. On je majstor koji je dobio zadatak da renovira jedan stan u staroj zgradi. Kidaju tapete i skidaju pločice sa zidova. Tako nailaze na tragove nekadašnjih stanarki i stanara.

Igrači postepeno ulaze u njihove uloge i kreću na četvorosatno putovanje kroz oko sto godina nemačke istorije.

Pojedinačne epizode smeštene su u 1933, 1945, 1967, 1989. i 2020. godinu. Bave se, između ostalog, progonima Jevreja tokom Drugog svetskog rata, životom u poratnim godinama i represijom u DDR-u. Skoro sve priče nose izvesnu težinu.

Ne pripovedaju se priče o herojima. Niko nema supermoći, oružje ni natprirodne sposobnosti. Svi samo pokušavaju da se snađu.

Mnogi klonu pod teretom sistema — poput književnice iz DDR-a koja želi da napiše naučnofantastični roman sa snažnom junakinjom, ali svoj tekst mora stalno da prepravlja jer se vlastima ne dopada. Ipak, uvek iznova seda za pisaću mašinu: puši, kuca, nevoljno pristaje na zahteve režima samo da bi objavila tekst.

Tu je priča o Matildi. Devojčica čezne za ocem, visokoodlikovanim vojnikom Vermahta koji se nije vratio iz 2, Svetskog rata.

Za Božić ukrašava sobu u kojoj živi s bratom i majkom onim što ima: ukrasima od slame, ordenjem i čaurama koje je pronašla u ruševinama. Tokom skromne božićne večere zime 1945. pita: "Mama, da li smo mi zli?"

Taj stan je do 1933. pripadao Jozefu, Jevreju čiji su bioskop spalili nacisti. Igrači ulaze i u njegovu priču i pakuju mu kofer za bekstvo u Pariz. Otkucavanje sata, povici u hodniku i agresivno lupanje na vrata dodatno pojačavaju napetost. U isto vreme, Jozefov poslednji obilazak stana pretvara se u putovanje kroz uspomene — i omaž filmu i umetnosti.

Izmišljene pojedinačne sudbine, istorijska pozadina

Ko je dobar, ko je loš, ko je poslušnik, ko podržava sistem? To ovde nije poenta. Tema je život u različitim političkim sistemima — koliko ograničavaju ljude i kakve odluke oni donose: beže li, prihvataju li sudbinu ili pokušavaju da izvuku najbolje iz situacije?

Priče likova su izmišljene. "Smislili smo ih tako da budu zanimljive, ali su uvek smeštene u istorijski okvir", kaže Florian Kene, direktor nezavisnog berlinskog studija Blue Backpack, zadužen za koncept i dizajn igre.

"Trudimo se da priču prenesemo tako da igraču ne treba mnogo predznanja", dodaje on.

Ko temeljno pretraži stan, naći će mnoštvo tragova koji se postupno uklapaju u celinu.

Igrači stiču utisak kako izgleda biti običan čovek u teškim vremenima. U ulozi stanarki i stanara (iz perspektive prvog lica) veoma jasno osete koliko politički sistemi mogu da ograniče ličnu slobodu.

Pogled kroz prozor

Ideja za igru javila se Game i Art direktoru Hansu Bemeu dok je stajao kraj prozora svog starog berlinskog stana i zapitao se koliko je ljudi pre njega radilo to isto sa tog istog mesta.

Zapanjujuće je kako se u igri menja pogled kroz prozor na istu raskrsnicu tokom decenija. Dok 1933. tramvaji prolaze ispod zastava sa kukastim krstom, posle rata tu se nalazi takozvani "pojas smrti", ograđen zidom i granicama, koji deli Istočni od Zapadnog Berlina.

Kao što likovi ne postoje u stvarnosti, tako ne postoje ni taj stan ni ta raskrsnica. Kreirani su prema različitim stvarnim uzorima. Autori su inspiraciju tražili u brojnim berlinskim stanovima u starim zgradama, muzejima i u jednoj staroj pekari koja se nije menjala još od pedesetih godina.

Kako bih ja postupio?

Baš zato što su likovi u "Berinskom stanu" obični ljudi, igrač se lako poistovećuje s njima i pita: Kako bih ja postupio? Na čijoj bih strani bio? Da li bih se pokorio političkom sistemu ili bih mu se odupro — iako bi to moglo da znači gubitak egzistencije, hapšenje ili smrt? To su pitanja koja su i danas veoma aktuelna.

Video-igrica "Berlin Apartment" je izašla na svim platformama 17. novembra 2025. na nemačkom i engleskom jeziku s titlovima na brojnim jezicima.