AI je još uvek "work in progress"

Od pisanja do proizvodnje videa, veštačka inteligencija je za tri godine napravila neviđeni pohod i promenila radni svet. Ona je brza i navodno "sveznajuća", ali često površna. Uz to je opasno oruđe manipulacije.

"Promena je dramatična", kaže Dorin Lajfhajt, vlasnica modne agencije Most Wanted Models u Minhenu i Hamburgu.

Njenu branšu potresa veštačka inteligencija, koja može da stvara i menja fotografije. Sve što je nekada zahtevalo modela, fotografa i studio, sada se može proizvesti na računaru, uz nekoliko klikova.

Za gigantsku onlajn-prodavnicu Oto ta promena je već postala stvarnost. Umesto fotografisanja svakog odevnog komada u brojnim pozama sa pravim modelima, kompanija koristi generativnu veštačku inteligenciju (GenAI), koja na osnovu opisa izgleda i poze postavlja odeću na različite pozadine.

Razvoj je toliko ubrzan da, kako kaže Markus Miler iz Oto grupe, kupci više gotovo ne mogu da razlikuju stvarne fotografije od generisanih.

Tržište rada se menja

Prošle su tri godine otkako je OpenAI lansirao verziju ChatGPT 3.5 z širu javnost. Sada je ovaj oblik veštačke inteligencije postao je sastavni deo svakodnevice mnogih ljudi.

Iza čet-aplikacija stoje veliki jezički modeli. Oni su ušli u škole, univerzitete i kancelarije. Mnoge kompanije trenutno istražuju kako i gde se njihova primena isplati – a gde dovodi do problema.

Zahtevi i radni profili se menjaju

Mnogi koji rade u kreativnim profesijama danas i te kako osećaju uticaj alata veštačke inteligencije. Svi koji rade sa slikama i video-sadržajima, i oni koji se bave tekstovima – reklamama, marketingom, PR-om.

Dok su prethodni tehnološki skokovi uglavnom pogađali niže kvalifikovane radnike, sada pogađaju i fakultetski obrazovane.

Analiza portala za zapošljavanje Indeed pokazala je da broj oglasa u sektorima marketinga i tehnologije već neko vreme opada.

Alati poput Claude Code ili Guglovog Gemini 3 sve su bolji u pisanju programskog koda i mogli bi da rade pre svega poslove koje obavljaju početnici. Ipak, nije moguće jasno utvrditi koliko je za stanje na tržištu rada odgovorna veštačka inteligencija, a koliko ekonomska kriza.

No, poznavanje veštačke inteligencije se sve češće traži u oglasima za posao.

S druge strane, u mnogim kompanijama uvođenje veštačke inteligencije napreduje sporo. Često nije jasno koji procesi mogu da se optimizuju i kako zaposleni mogu da koriste AI tako da se zaista postigne veća efikasnost.

Time preti stvaranje jaza između onih koji veštačku inteligenciju koriste u svoju korist i za posao, i onih koji se iz straha ili skepticizma još ne usuđuju. Često nedostaju obuke ili IT-rešenja koja su u skladu sa pravilima o poverljivosti i zaštiti podataka u kompanijama.

Stock-Asso / Shutterstock.com

Žestoka konkurencija

Nekoliko kompanija ipak sigurno profitira. Na prvom mestu je Nvidia, proizvođač čipova za veštačku inteligenciju, koja je po tržišnoj vrednosti u jednom trenutku bila među najvrednijim kompanijama na svetu.

Tehnološki giganti Majkrosoft i Gugl vode borbu, a naravno i OpenAI nastoji da ostane u trci. Jer, ni deset godina nakon osnivanja, kompanija još uvek ne posluje profitabilno. Brojni tržišni analitičari upozoravaju na mogućnost pucanja balona veštačke inteligencije.

Kompanija Mistral pokazuje da jedna evropska firma trenutno uspeva da drži korak u trci. Ali konkurencija je brutalna, što pokazuje primer ponuđača Alef Alfa iz Nemačke. Dok je ova firma iz Hajdelberga pre tri godine još bila među vodećima, njihovi modeli se danas smatraju zastarelim.

Bolje stoji Black Forest Labs. Ova kompanija iz Frajburga uspela je u poslednjoj investicionoj rundi da prikupi oko 300 miliona dolara i danas se smatra najuspešnijim AI start-apom iz Nemačke.

Mnogi AI-sažeci netačni

Nove studije pokazuju da sve više mladih koristi alate veštačke inteligencije za pitanja iz oblasti nauke, ali i za aktuelne vesti i informacije.

Međutim, tu vrebaju i opasnosti: mnogi ne znaju da veliki jezički modeli ne "memorišu znanje", već sastavljaju tekstove prema statističkim metodama – slično izuzetno moćnoj funkciji za automatsko dovršavanje reči.

Pri tome može da dođe do brojnih grešaka. Aktuelna studija Evropske radiodifuzne unije (EBU) pokazuje da su netačni mnogi AI-sažeci novinskih članaka.

Malo je poznato i da postoji saradnja između OpenAI i nemačke izdavačke kuće Aksel Špringer, zbog koje odgovori ChatGPT često sadrže sadržaje iz tabloida Bild i konzervativnog lista Velt.

Veliki jezički modeli mogu da budu korisni ako se koriste kao sparing-partneri. Recimo, kad promišljate kako da nešto formulišete ili kada treba razložiti i objasniti komplikovane matematičke zadatke.

Zamagljivanje stvarnosti

Istovremeno, raste opasnost od sadržaja manipulisanim pomoću AI. Gugl je nedavno predstavio dva nova modela (Veo3 i Nano Banana), a OpenAI novu verziju svog video-modela Sora.

Fotografije i video-zapisi napravljeni ovim alatima gotovo se više ne mogu razlikovati od originalnih. Društvene mreže su preplavljene takvim sadržajima – često i u političke svrhe.

Od "Terminatora" do "Odiseje u svemiru" – u holivudskim filmovima svemoćni AI-sistemi već dugo igraju glavnu ulogu. Dok je u fikciji često reč o uništenju čovečanstva, kod postojećih velikih jezičkih modela već postoje drugi rizici: problemi sa zaštitom podataka ili činjenica da alati poput ChatGPT-a nastoje da korisnicima ugađaju i potvrđuju njihove stavove.

VesnaArt / Shutterstock.com

Već je bilo slučajeva samoubistava jer su ljudi u krizi razgovarali sa botovima veštačke inteligencije, a oni su ih u njihovim namerama podržali, umesto da ih odvrate.

Matijas Špilkamp iz AlgorithmWatcha, nevladine organizacije koja kritički prati razvoj i regulaciju veštačke inteligencije, ukazuje i na rad takozvanih "klik-radnika".

"To su ljudi, koji u nedostojnim uslovima, moraju da ‘čiste’ navodno inteligentne sisteme od užasnih scena nasilja, kako nam takvi sadržaji ne bi mogli biti prikazani."

Uticaj sadržaja proizvedenih veštačkom inteligencijom na naše društvo je alarmantan, kaže on. "ChatGPT je pre svega benzin na vatru, a i u Nemačkoj neupućeni političari dolivaju ulje na vatru umesto da je gase."

Još uvek "work in progress"

Vlasnica modne agencije Lajfhajt, uprkos postojećim rizicima i rastućoj konkurenciji koju stvara AI, optimistično gleda u budućnost:

"Nekada su ljudi vozili kočije, pa je onda izmišljen automobil. Ako sada kažete: 'Ja ću i dalje da vozim kočiju', onda ispadate iz igre. Svako ima mogućnost da savlada novu tehnologiju."

A kako sam ChatGPT procenjuje uticaj velikih jezičkih modela, tri godine nakon što su postali široko dostupni? Njegov čet-bot odgovara:

"Tri godine nakon pokretanja ChatGPT-a vidljivi su jasni mikroefekti (produktivnost, novi radni tokovi, novi rizici), ali su i veliki makroefekti (rast, tržište rada, demokratija) još uvek ‘work in progress’, odnosno u fazi razvoja – sa mnogo otvorenih pitanja."