Nemci su pobesneli, definitivno

Sreda 29. januar 2025. ostaće u kolektivnom sećanju u političkoj istoriji Nemačke.Hri&scaron;ćansko-demokratska unija (CDU) i Hri&scaron;ćansko-socijalna unija (CSU), koje zajedno čine najveću opozicionu snagu u Bundestagu, stavile su na glasanje &quot;plan u pet tačaka&quot; za poo&scaron;travanje politike pružanja azila u Nemačkoj. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, koji su formirali manjinsku vladu nakon &scaron;to se u novembru raspala takozvana &quot;semaforska koalicija&quot;, glasali su protiv, kao i stranka Levice.Samo s glasovima poslanika Liberalno-demokratske stranke (FDP), Demohri&scaron;ćani ne bi imali većinu za taj svoj predlog.Alternativa za Nemačku (AfD), čiji su neki delovi i zvanično desničarsko-ekstremistički, je ta koja je Demohri&scaron;ćanima obezbedila većinu. Fridrih Merc, kandidat CDU/CSU za kancelara, prihvatio je glasove AfD-a. Ključ je, kako je rekao, &quot;učiniti pravu stvar, čak i ako se pogre&scaron;ni ljudi s njom slažu&quot;.To kako građani procenjuju Mercove postupke jo&scaron; se ne odražava u aktuelnom istraživanju javnog mnjenja &quot;Nemački trend&quot; (Deutschlandtrend), jer je ono sprovedeno pre glasanja u Bundestagu. Za to istraživanje koje se redovno sprovodi za javni servis ARD, institut za istraživanje javnog mnjenja infratest-dimap anketirao je 1.336 nemačkih glasača između 27. i 29. januara.Ali, najkasnije nakon napada nožem u A&scaron;afenburgu, Nemci pokazuju naklonost prema radikalnim promenama u migracionoj politici: 68 odsto ispitanih smatra da bi Nemačka trebalo da prima manje izbeglica. Da bi broj izbeglica trebalo da ostane na sada&scaron;njem nivou, smatra 22 odsto ispitanika. Tri procenta smatra da bi trebalo primiti jo&scaron; vi&scaron;e izbeglica.Kontrolisati granice i odbijati tražioce azila?Plan Demohri&scaron;ćana predviđa, između ostalog, &quot;stalne kontrole na granicama&quot; prema susednim zemljama i &quot;odbijanje svih poku&scaron;aja ilegalnog ulaska bez izuzetaka&quot;. To bi trebalo da se odnosi i na tražioce azila. Iako je predlog prihvaćen u Bundestagu, on nema pravno obavezujuću snagu, već je to samo politička izjava o namerama.Međutim, prema ovom istraživanju, većina Nemaca bi odobrila zahteve Demohri&scaron;ćana: 67 odsto ispitanika smatra da su stalne granične kontrole dobra ideja, a 57 odsto je za temeljno uskraćivanje ulaska u Nemačku ljudima bez valjanih ulaznih dokumenata &ndash; čak i ako su to ljudi koji žele da podnesu zahtev za dobijanje azila.Da li zahtevi Demohri&scaron;ćana kr&scaron;e pravo EU?Nejasno je da li bi takve mere bile u skladu s pravom Evropske unije ili bi ga kr&scaron;ile. Već je bilo kritika na sastanku ministara unutra&scaron;njih poslova EU u Var&scaron;avi. Načelo otvorenih granica primenjuje se unutar takozvanog &scaron;engenskog prostora. Kako bi smanjila neregularno useljavanje u Nemačku, nemačka Savezna policija (koja je odgovorna za granice i saobraćajna čvori&scaron;ta) od jeseni sprovodi kontrole na svim državnim granicama. To je za sada vremenski ograničeno do marta 2025.Luksemburg je najavio da će uložiti žalbu Evropskoj komisiji ako Nemačka zatraži da ponovo produži postojeće kontrole. &Scaron;panija je to takođe kritikovala navodeći da granice u &scaron;engenskom prostoru u načelu moraju da ostanu otvorene.Uprkos stalnim graničnim kontrolama, samo manjina ispitanika u novom istraživanju smatra da Nemačka ima pod kontrolom protok i način na koji izbeglice dolaze u zemlju. Tek svaki deseti ispitanik smatra da vlasti uspe&scaron;no proveravaju identitet i broj novoprido&scaron;lih.Savezna ministarka unutra&scaron;njih poslova Nensi Fezer (SPD) uveravala je svoje kolege iz EU da će se Nemačka i dalje oslanjati na evropska re&scaron;enja. &quot;Na&scaron; glavni prioritet ostaje najbrže moguće sprovođenje zajedničkog pakta EU o azilu i migracijama&quot;, rekla je Fezer u Var&scaron;avi. Ona je ujedno pozvala na jedinstven pristup deportacijama na nivou čitave EU. &quot;Neophodan je efikasan sistem povratka na evropskom nivou&quot;, istakla je ministarka.Većina Nemaca deli isti stav kao i njihova ministarka unutra&scaron;njih poslova. Ali, da će do zajedničkog evropskog re&scaron;enja izbegličke krize zaista i doći, s tim računa 61 odsto ispitanih. Samo među pristalicama AfD-a većina podržava nacionalne mere bez obzira prema ostalim članicama.Lo&scaron;e raspoloženje u NemačkojTri nedelje pre izbora op&scaron;te raspoloženje nemačkih građana očigledno je veoma negativno: 83 odsto njih trenutna situacija u Nemačkoj zabrinjava, dok samo 13 procenata vidi razloga za optimizam. Osim imigracije, birače posebno brine ekonomska situacija. Te dve teme spomenulo je vi&scaron;e od četvrtine ispitanika. Dvadeset odsto zabrinuto je zbog oružanih sukoba i ratova u svetu, a 18 odsto zbog pomaka u dru&scaron;tvu udesno.Svaki četvrti ispitani smatra da nijedna stranka u Nemačkoj trenutno ne uliva optimizam. Čak i u trenutno najjaču snagu, Demohri&scaron;ćane, u anketama veruje samo 23 odsto, a u Fridriha Merca kao mogućeg budućeg kancelara 21 procenat. Kad bi se iduće nedelje birao novi Bundestag, Demohri&scaron;ćani bi osvojili 30 odsto (-1) glasova. SPD ostaje na istom nivou kao i u pro&scaron;lom istraživanju, na 15 procenata. Isto toliko bi dobili i Zeleni, &scaron;to bi bio blagi rast (+1). Alternativa za Nemačku bi dobila 20 odsto, Levica pet, a FDP i novoosnovani jevičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht ne bi uspeli da pređu cenzus za ulazak u Bundestag od pet odsto.Polovina biračkog tela jo&scaron; je neodlučnaPromene su jo&scaron; uvek moguće, sve do dana izbora 23. februara. Prema ovom ispitivanju, otprilike samo polovina onih s pravom glasa već je donela odluku.Najmanje jedan od pet birača s pravom glasa (21 odsto) kaže da bi mi&scaron;ljenje o tome za koga će da glasa mogao da promeni do dana izbora. Otprilike svaki četvrti (23 odsto) ne želi da glasa ili jo&scaron; nije pokazao nikakvu sklonost prema nekoj od stranaka.

Nemci su pobesneli, definitivno

8 Komentari