U Italiji pobuna zbog zloupotrebe remek-dela

Razlog je &scaron;to se njen verski i politički značaj umanjuje proizvodnjom hiljada magneta za frižidere i drugih suvenira koji se prodaju &scaron;irom Firence, mnogi fokusirajući se na - Davidove genitalije.Direktorka &quot;Galleria dell&rsquo;Accademia&quot; Sesili Holberg glavna je braniteljka Davida ciljajući na one koji profitiraju od njegove popularnosti i značaja, često na način koji ona smatra ponižavajućim.Ona je time postala &quot;David koji se bori protiv Golijata&quot; &ndash; nesputanog kapitalizma s vojskom uličnih prodavaca i vlasnika suvenirnica koji prodaju kecelje sa slikom te gole statue, majice sa opscenim gestovima i sveprisutne figurice, često u stilu pop-art neona.Po nalogu Holberg, državni tužilac u Firenci je poveo niz sudskih postupaka pozivajući se na italijanski Kodeks kulturnog nasleđa koji &scaron;titi umetničko blago od omalovažavanja i neovla&scaron;ćene komercijalne upotrebe. Njena akademija je od 2017. godine tako dobila stotine hiljada evra od&scaron;tete.Mnogi &scaron;irom sveta su se obradovali zbog tih jedinstvenih pravnih pobeda i pitaju kako da to postignu i oni &ndash; rekla je ona za Aso&scaron;ijeted pres.Usledila je pravna akcija za za&scaron;titu remek-dela u drugim muzejima, uključujući Leonardovog &quot;Vitruvijskog čoveka&quot;, Donatelovog &quot;Davida&quot; i Botičelijevo &quot;Rođenje Venere&quot;.Presude u vezi s tim delima osporavaju &scaron;iroko rasprostranjenu praksu da su prava intelektualne svojine za&scaron;tićena na određeni period pre no &scaron;to postanu javno vlasni&scaron;tvo: životni vek umetnika plus 70 godina &ndash; po Bernskoj konvenciji koju je potpisalo vi&scaron;e od 180 zemalja, uključujući Italiju.U &scaron;irem smislu, te sudske odluke postavljaju pitanje o tome da li institucije treba da budu arbitri ukusa i u kojoj meri se ograničava sloboda izražavanja.&quot;To pokreće ne samo pravna, već i filozofska pitanja. &Scaron;ta znači kulturno nasleđe? Koliko želite da zauzdate ideje i slike koje su u javnom vlasni&scaron;tvu?&quot;, rekao je Tomas C. Danciger, advokat za trži&scaron;te umetnosti iz Njujorka.On je ukazao na čuvenu seriju Endija Vorhola inspirisanu Leonardovom &quot;Poslednjom večerom&quot;: &quot;Da li ćete sprečiti umetnike poput Vorhola da stvore ono &scaron;to je prethodno izvedeno delo?&quot; &ndash; pitao je Danciger. On smatra da bi mnogi na to gledali kao na &quot;otimanje italijanskih sudova da kontroli&scaron;u i monetizuju umetnička dela u javnom domenu koja nikada nisu bila predviđena da budu plaćena&quot;.Italijanski Kulturni kodeks je neobičan po obuhvatu: u su&scaron;tini se zauvek pro&scaron;iruje autorska prava muzeja ili druge ustanove koja ima ta dela.Vatikan ima sličnu zakonsku za&scaron;titu za svoja remek-dela i preko svog sudskog sistema traži pravne lekove za bilo kakvo neovla&scaron;ćeno umnožavanje, uključujući komercijalnu upotrebu i naru&scaron;avanje dostojanstva dela &ndash; rekao je portparol.Grčka ima sličan zakon iz 2020. godine koji zahteva dozvolu za kori&scaron;ćenje slika istorijskih mesta ili predmeta za komercijalnu upotrebu i zabranjuje kori&scaron;ćenje slika koje &quot;menjaju&quot; ili &quot;vređaju&quot; spomenike.Francuski muzej Luvr, dom nekih često repliciranih remek-dela &quot;Mona Liza&quot; i &quot;Miloska Venera&quot;, napominje da njegova kolekcija uglavnom datira pre 1848. godine, &scaron;to je stavlja u javno vlasni&scaron;tvo po francuskom zakonu.Na suđenjima u Italiji se raspravlja o tome da li italijanski zakon kr&scaron;i direktivu Evropske unije iz 2019. u kojoj se navodi da svako umetničko delo koje vi&scaron;e nije za&scaron;tićeno autorskim pravom, spada u javno vlasni&scaron;tvo &scaron;to znači da &quot;svako treba da bude slobodan da pravi, koristi i deli kopije tog dela&quot;.Evropska komisija se nije bavila tim pitanjem, ali je njen portparol rekao agenciji AP da se proverava &bdquo;usagla&scaron;enost nacionalnih zakona kojima se primenjuje direktiva o autorskim pravima&ldquo; i da će se ispitati da li se italijanski Kodeks o kulturnom nasleđu me&scaron;a u primenu te direktive.Holberg je dobila prvi slučaj protiv preprodavca ulaznica koji je koristio sliku &bdquo;Davida&ldquo;, ciljala je i na magazin za mu&scaron;karce &bdquo;GQ Italia&ldquo; zbog stavljanja fotografije lica manekena na telo &bdquo;Davida&ldquo;, kao i na smelu verziju torbe &bdquo;Le Pliage&ldquo; luksuznog modnog brenda &bdquo;Longchamp&ldquo; u Firenci sa slikom &bdquo;Davidovih&ldquo; genitalija.&bdquo;Longchamp&ldquo; smatra da njegov prikaz &bdquo;nije bez ironije&ldquo; i da je ta torba &bdquo;prilika da se sa zabavnom lakoćom izrazi kreativna snaga koja je oduvek bila duh Firence&ldquo;.Bez obzira koliko je tužbi pokrenula Holberg, nastavlja se &scaron;irenje zloupotrebe &bdquo;Davida&ldquo;.&bdquo;Žao mi je &scaron;to ima toliko neznanja i tako malo po&scaron;tovanja pri kori&scaron;ćenju tog dela koje je vekovima hvaljeno zbog lepote, čistote, značenja, simbola, a pravi se sve &ndash; od neukusnih proizvoda do proizvoda od plastike&ldquo;, rekla je Holberg.Na osnovu uspeha Holberg i uz pomoć tehnologije internet-pretraživača, privatna služba koja čuva znamenitu Firentinsku katedralu progoni komercijalna preduzeća koja koriste njenu čuvenu kupolu u neovla&scaron;ćene, a ponekad i omalovažavajuće svrhe &ndash; uključujući mu&scaron;ki i ženski donji ve&scaron;.Do sada su pisma-upozorenja bila dovoljna da se od toga osustane bez suđenja, donoseći dodatnih pola miliona evra godi&scaron;nje prihodima koji prema&scaron;uju 30 miliona evra &ndash; rekao je za AP Luka Banjoli, predsednik &bdquo;Opera di Santa Maria del Fiore&ldquo;.&bdquo;Mi se generalno zalažemo za slobodu umetničkog izražavanja&ldquo; &ndash; rekao je Banjoli, ali &bdquo;kada je reč o reinterpretiranim kopijama, teže je razumeti gde prestaje umetnička sloboda i počinju na&scaron;a prava&ldquo;.Italijanski Kodeks kulturnog nasleđa važi od 2004. godine, suđenja je bilo i pre angažovanja Holberg koja je doprinela da se ubrzaju &ndash; kažu stručnjaci.Sudska praksa se međutim jo&scaron; testira. Sud u Veneciji naložio je nemačkom proizvođaču slagalica &bdquo;Rafensburger&ldquo; (Ravensburger) da prestane da koristi sliku &bdquo;Vitruvskog čoveka&ldquo; &scaron;to je bio prvi slučaju protiv kompanije izvan Italije. Presuda je implicitno odbacila argument &bdquo;Rafensburgera&ldquo; da je italijanski zakon nekompatibilan sa direktivom EU o autorskim pravima &ndash; rekli su italijanski advokati.Stručnjaci kažu da bi agresivni stav mogao da se izjalovi obeshrabrujući licenciranje italijanskih umetničkih dela &scaron;to je izvor prihoda, a istovremeno ograničavajući reprodukciju remek-dela koja su &bdquo;ambasadori kulture&ldquo;.Postoji rizik za Italiju, jer se može izabrati umetničko delo koje nije obuhvaćeno tim zakonom &ndash; rekao je Vitorio Čeruli Ireli, advokat za intelektualnu svojinu u &bdquo;Trevisan and Cuonzo&ldquo; u Rimu. &bdquo;U mnogim slučajevima, isto je da koristite Leonardovu sliku koja je u Velikoj Britaniji ili Leonardovu sliku koja je u Italiji. Samo se odabere &scaron;ta je najlak&scaron;e&ldquo; &ndash; rekao je on.

U Italiji pobuna zbog zloupotrebe remek-dela

2 Komentari