Godinama čuvao kamen nadajući se da je zlato: Ispalo je još vrednije

Naoružan detektorom metala, prona&scaron;ao je ne&scaron;to izvanredno: vrlo težak, crvenkast kamen u žutoj glini.Odneo je kamen kući i poku&scaron;ao da ga razbije, suguran da se unutra nalazi grumen zlata, uostalom, Meriboro je u regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica bila na vrhuncu u 19. veku.Da bi otvorio kamen, Houl je poku&scaron;ao sa testerom za kamen, brusilicom, bu&scaron;ilicom, a čak je o potopio kamen u kiselinu. Međutim, ni te&scaron;ki kovani čekić nije mogao da napravi nikakvu naprslinu. Razlog je to &scaron;to je, kako je saznao godinama kasnije, poku&scaron;avao da razbije meteorit.&quot;Izgledao je isklesano, sa ulegnućima. Taj oblik se dobije prilikom prolaska kroz atmosferu, spolja se topi i atmosfera ga oblikuje&quot;, rekao je geolog Dermot Henri iz Melburnskog muzeja.Iako nije mogao da razbije &quot;kamen&quot;, Houl je bio radoznao i odneo ga je u muzej radi identifikacije. Henri je video mnogo kamenja za koje su ljudi mislili da se radi o meteoritima. Zapravo, posle 37 godina rada u muzeju i ispitivanja vi&scaron;e hiljada kamena, Henri kaže da se ispostavilo da su samo dva od donesenih bili pravi meteoriti. Ovaj je bio jedan od ta dva. &quot;Da ugledate takav zemaljski kamen i podignete ga, ne bi trebalo da je toliko težak&quot;, dodaje geolog Bil Birč. Istraživači su objavili rad o 4,6 milijardi godina starom meteoritu, nazvanom &quot;Meriboro&quot; po gradiću u čijoj blizini je pronađen.Težak je čak 17 kilograma, a nakon &scaron;to je dijamantskom testerom odsečen mali komad &ndash; istraživači su okrili da u sastavu ima veliku količinu gvožđa, &scaron;to ga čini običnim hondritom H5. Po&scaron;to je otvoren, mogle su se videti i malene kristalizovane kapljice metalnih minerala, takozvane hondrule.Meteoriti obezbeđuju najjeftiniji oblik istraživanja svemira. Transportuju nas unazad kroz vreme, obezbeđujući svedočanstva o starosti, formiranju i hemiji solarnog sistema, uključujući Zemlju, kaže Henri.Neki omogućavaju pogled na duboku unutra&scaron;njost na&scaron;e planete. U nekim meteoritima se nalazi &quot;zvezdana pra&scaron;ina&quot; starija od na&scaron;eg solarnog sistema, &scaron;to nam pokazuje kako se zvezde formiraju i evoluiraju stvarajući elemente periodnog sistema. Drugi retki meteoriti sadrže organske molekule kao &scaron;to su animokiseline, gradivni blokovi života.Iako jo&scaron; ne znaju odakle je meteorit stigao i koliko je dugo na Zemlji, istraživači imaju neke ideje. Na&scaron; solarni sistem je nekad bio vrtložna gomila pra&scaron;ine i hondritskih stena. Gravitacija je spojila mnogo tog materijala u planete, ali su ostaci uglavnom zavr&scaron;ili u ogromnom asteroidnom pojasu.Ovaj meteorit najverovatnije dolazi iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, a izbačen je usled sudara asteroida i jednog dana je udario u Zemlju, kaže Henri.Metoda radioaktivnog ugljenika sugeri&scaron;e da je na Zemlji između 100 i 1.000 godina, a u periodu 1889-1951 primećeno je vi&scaron;e meteora, &scaron;to bi moglo odgovarati vremenu dolaska ovog meteorita na na&scaron;u planetu.Istraživači kažu da je &quot;Meriboro&quot; mnogo ređa pojava od zlata, zbog čega je mnogo značajniji za nauku. To je jedan od samo 17 meteorita registrovanih u australijskoj državi Viktorija i druga najveća hondritska masa, iza ogromnog primerka od 55 kilograma otkrivenog 2003.To je tek 17. meteorit otkriven u Viktoriji, dok su pronađene hiljade grumena sirovog zlata. Moglo bi se reći da njegovo otkriće ima astronomske razmere.&quot;Meriboro&quot; nije prvi meteorit kome je trebalo vi&scaron;e godina da stigne u muzej. Jednom svemirskom kamenu su bili potrebni 80 godina, dva vlasnika i uloga graničnika za vrata pre nego &scaron;to je konačno otkriveno o čemu se radi.

Godinama čuvao kamen nadajući se da je zlato: Ispalo je još vrednije

6 Komentari