Navršava se 25 godina od početka NATO agresije

Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba.Sru&scaron;eni su mostovi, uni&scaron;tena infrastruktura, bombardovane &scaron;kole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije na&scaron;ao na meti NATO bombi.Odluka o bombardovanju tada&scaron;nje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tada&scaron;njem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.Klark je kasnije u knjizi &quot;Moderno ratovanje&quot; napisao &ndash; ne samo da je planiranje vazdu&scaron;ne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998, već i da je zavr&scaron;eno krajem avgusta te godine.SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.Nakon &scaron;to je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skup&scaron;tina Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno re&scaron;enje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdu&scaron;ne udare krstarećim raketama i avijacijom, na vi&scaron;e područja Srbije i Crne Gore.Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strate&scaron;kim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdu&scaron;ne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Pri&scaron;tini i na drugim mestima.Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije na&scaron;ao na meti snaga NATO-a.Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdu&scaron;ne agresije NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, 25 osoba se vodi kao nestalo.U bombardovanju je uni&scaron;teno i o&scaron;tećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. O&scaron;tećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 &scaron;kola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i &scaron;est minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća progla&scaron;ena za legitimni vojni cilj.Tokom bombardovanja izvr&scaron;eno je 2.300 vazdu&scaron;nih udara na 995 objekata &scaron;irom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 &quot;kasetnih bombi&quot; od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno vi&scaron;e stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiroma&scaron;enim uranijumom.Uni&scaron;tena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije &ndash; u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.Posle vi&scaron;e diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.Po&scaron;to je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak vi&scaron;e stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne defini&scaron;e naj&scaron;iri stepen njene autonomije.

Navršava se 25 godina od početka NATO agresije

6 Komentari