Bivši general VRS Radislav Krstić zatražio od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi

Ha&scaron;ki tribunal je generala Krstića 2004. osudio na 35 godina zatvora.U pismu upućenom predsednici suda u Hagu, general Krstić je priznao da je kriv za pomaganje i podržavanje genocida u Srebrenici i izrazio je kajanje.Krstić (76) je izrazio podr&scaron;ku dono&scaron;enju Rezolucije o Srebrenici u UN, napominjući da bi glasao za nju, iako se u tom aktu, kako je napisao, pominje i njegovo ime.&quot;Moje ime je spomenuto zato &scaron;to sam ja pomogao i podržao genocid, moje ime je spomenuto zato &scaron;to sam počinio nezamisliv i neoprostiv zločin. Ne tražim opro&scaron;taj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumevanje zato &scaron;to znam da ih ne mogu i neću dobiti&quot;, napisao je general Krstić.On, međutim, upućuje poruku da &quot;genocid ne može počiniti jedna nacija&quot; i da nema &quot;genocidnih nacija&quot;, već su &quot;genocid u Srebrenici počinili pojedinci&quot;.&quot;Jedino njih treba kriviti, oni moraju biti pozvani na odgovornost za njihova dela i nedela, a ja sam, nažalost, jedan od njih&quot;, pi&scaron;e general Krstić.Krstić nagla&scaron;ava da &quot;prihvata presude Tribunala iz 2001. i 2004.&quot; u kojima je utvrđeno da su snage vojske kojoj je i sam pripadao &quot;počinile genocid nad bosanskim Muslimanima u julu 1995. godine&quot; i da je &quot;pomagao i podržavao genocid&quot;.General, takođe, potvrđuje nalaz iz presude da je on znao da &quot;neki članovi Glavnog &scaron;taba nameravaju da počine genocid&quot;, ali da taj &scaron;tab &quot;nije imao dovoljno snaga da izvr&scaron;i streljanja&quot; bez &quot;upotrebe Drinskog korpusa&quot;, kojim je Krstić tada komandovao.&quot;Znao sam da će upotreba snaga pod mojom komandom u značajnoj meri doprineti streljanju zarobljenih bosanskih Muslimana&quot;, priznao je general Krstić u pismu.On je potvrdio i da je &quot;pomagao i podržavao zločin protiv čovečnosti učestvujući u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog uklanjanja muslimanskih civila iz Potočara, od 10. do 13. jula 1995&quot;.&quot;Učestvovao sam u stvaranju humanitarne krize koja je prethodila nasilnom preme&scaron;tanju žena, dece i staraca iz Srebrenice, u kojem sam takođe učestvovao, znajući da su civili u Potočarima bili izloženi ubistvima, silovanju, prebijanju i zlostavljanju&quot;, napisao je general Krstić.Kada i ako jednog dana bude oslobodjen, Krstić bi želeo da, uz dozvolu suda i porodica žrtava, &quot;jo&scaron; jednom u životu ode u Potočare, da se pokloni žrtvama i zatraži opro&scaron;taj&quot;.On je istakao da &quot;svakog trenutka svakog dana misli o žrtvama genocida u Srebrenici, žali za njima i moli se njihovim du&scaron;ama&quot;.Mladim ljudima u biv&scaron;oj Jugoslaviji, Krstić je uputio poruku: &quot;Nikada vi&scaron;e. Nikada vi&scaron;e rat, nikada vi&scaron;e smrt samo zato &scaron;to je neko različite vere ili nacije ili ima drugačija uverenja. Nikada vi&scaron;e genocid&quot;.Odluku o zahtevu generala Krstića, doneće predsednica ha&scaron;kog suda Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).Sud je u pro&scaron;losti nekoliko puta odbio Krstićev zahtev za prevremeno oslobađanje zbog težine zločina za koji je osuđen. Dve trećine kazne general Krstić izdržao je 28. marta 2022, a to je samo jedan od uslova za pu&scaron;tanje na slobodu pre isteka kazne.Generala Krstića, biv&scaron;eg komandanta Drinskog korpusa VRS, apelaciono veće Ha&scaron;kog tribunala je 19. aprila 2004. pravosnažno osudilo na 35 godina zatvora.Krstić je progla&scaron;en krivim za pomaganje i podržavanje genocida u Srebrenici, progon i ubistva srebreničkih Muslimana u julu 1995.Pravosnažna presuda generalu Krstiću prva je u kojoj je Ha&scaron;ki tribunal utvrdio da je VRS u Srebrenici počinila genocid.Tom presudom bila je smanjena kazna od 45 godina zatvora, koju je 2001. Krstiću izreklo prvostepeno veće Tribunala.Prvostepenom presudom, general Krstić bio je osudjen za počinjenje genocida, ali je apelaciono veće taj deo presude preinačilo.Generala Krstića uhapsile su međunarodne snage u BiH, 2. decembra 1998.Posle pravosnažne presude Tribunala, Krstić je 2004. bio upućen u Veliku Britaniju na izdržavanje kazne.U britanskom zatvoru, generala Krstića su nožem napali i ranili muslimanski zatvorenici, zbog čega je 2013. prebačen u Poljsku.Po&scaron;to je izdržao dve trećine kazne, poljske vlasti, po tamo&scaron;njem zakonu, nisu mogle da ga zadrže u zatvoru zbog čega je general Krstić vraćen u pritvor u Hagu, gde se i sada nalazi.

Bivši general VRS Radislav Krstić zatražio od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi

2 Komentari