Vek nadrealizma: Između sna i jave VIDEO

Goli pejzaž priobalja nema mnogo veze s realnim svetom. Iz kutije niče golo drvo. Na zemlji je telo, podseća na crkotinu konja. Tu vise tri rastopljena sata, poput mokrih pe&scaron;kira. Na četvrtom se množe mravi.Slikom &quot;Upornost sećanja&quot; (1931) je Salvador Dali (1904-1989) stvorio krajolik snova, pun simbola. To je najpoznatija slika &scaron;panskog majstora, ikone nadrealizma. Vratimo se u Pariz, u Lude godine (Ann&eacute;es folles), kako su nazivane dvadesete pro&scaron;log veka. Nakon grozomore Velikog rata (1914-1918)m ljudi su gladni života, neumorni, optimistični.Olimpijske igre 1924. dižu na noge francusku prestonicu. S atletama stižu slikari, pisci, muzičari, intelektualci i od Pariza čine kulturnu žižu Evrope.No, ima i onih koji ne žele da se pomire s dru&scaron;tvom u kojem je tako brutalni rat bio moguć. Traže radikalni zaokret.To su začeci političko-umetničkog kontra-pokreta. Slikari, filmski autori, poete, muzičari&hellip; deca novog umetničkog pravca žele da raskinu s buržoaskim duhom vremena.Između sna i zbiljeNadrealisti, koračajući naspram logike i realnosti, tragaju za novom, vi&scaron;om zbiljom - nadrealizmom. Važni postaju nesvesno, snovi, stanja opijenosti, potisnute čežnje, vizije, luckaste ideje. Sve to, kažu nadrealisti, potrebno je da se dru&scaron;tvo oslobodi moralnih okova.Inspirisani tumačenjem snova Zigmunda Frojda (1856-1939), nadrealisti žele da &quot;pocepaju veo realnosti&quot;.Jedan od njihovih prvomislilaca je Andre Breton, francuski pisac i kritičar. U oktobru 1924, pre tačno sto godina, pi&scaron;e manifest nadrealizma. &quot;Verujem u buduće stapanje naizgled tako suprotstavljenih stanja sna i zbilje u jedan vid apsolutne realnosti, ako se može reći - nadrealnosti&quot;.Novi pojam mnogim savremenicima zvuči provokativno, gotovo kao anarhija. Ali mnogi umetnici ba&scaron; u novom nalaze inspiraciju.O lulama i očnim jabučicamaTu je &quot;Obmana slika&quot; belgijskog slikara Renea Magrita koja prikazuje lulu ispod koje pi&scaron;e - &quot;Ovo nije lula&quot;. To zvuči blesavo, ali je sasvim tačno - ne gledamo u lulu nego u sliku lule.Crno-belim filmom &quot;Andaluzijski pas&quot; &scaron;panski reditelj Luis Bunjuel, zajedno sa prijateljom Salvadorom Dalijem, donosi 1929. prvi put delo nadrealizma na filmsko platno.U prologu čovek o&scaron;tri britvu. Potom oblak zaseca puni mesec. Sledi &scaron;okantna scena u kojoj mu&scaron;karac, isto tako, zaseca očnu jabučicu žene.Ni&scaron;ta u filmu ne treba da bude racionalno, logično ili obja&scaron;njivo postojećim kulturnim obrascima. Naslov filma nema nikakve veze s radnjom.Pobuna nadrealistaNemački slikar Maks Ernst (1891-1976) jedan je od pionira nadrealizma. Prikazuje spektakularne krajolike koji su plod fantazije, nastanjene figurama iz ma&scaron;te.Upotrebljava tehniku frotaž kojom povr&scaron;insku strukturu materijala prenosi na papir.Ernstovu tehniku kapanja kasnije preuzima i Džekson Polok, jedan od začetnika američkog apstraktnog ekspresionizma, poznato po tehnici drip painting.U mnogim delima nadrealista suprotnosti se sudaraju. Skulptura berlinske umetnice Meret Openhajm (1913-1985) zapravo je &scaron;oljica za čaj presvučena u krzno antilope.Obični predmeti bivaju istrgnuti iz svakodnevnog konteksta i sme&scaron;teni drugde, dajući nove perspektive.Neke su slike uznemirujuće, recimo emotivni autoportret Fride Kalo &bdquo;Bolnica Henri Ford&ldquo; (1932). Pokazuje tu meksičku umetnicu (1907-1954) onako kako je videla sebe posle pobačaja u bolnici u Detroitu.U nabrajanju poznatih nadrealista ne smeju se izostaviti Katalonac Žuan Miro (1893-1983), poeta boja. Ili Bretonac Iv Tangi (1900-1955) čiji fantastični pejzaži do danas predstavljaju misteriju. Tu je francusko-nemački slikar Žan Arp (1886-1966).Ili američki fotograf, reditelj i slikar Men Rej, to jest Emanuel Rudnicki. Danas svako zna njegovu fotografiju žene sa telom kao u violine (&bdquo;Le Violon d&#39;Ingres&ldquo;), nastalu u Parizu 1924. Pre dve godine prodata je na aukciji za 12,4 miliona dolara i tako postala najskuplja fotografija ikada.A Andre Breton? On se među prvima posvetio tehnici &bdquo;&eacute;criture automatique&ldquo;, metodi intuitivnog pisanja kojom je slike, osećanja i reči nesvesnog prenosio na papir. Slobodne asocijacije kao nova forma poezije i eksperimentalne literature.Breton je to opisivao kao diktat misli bez nadzora razuma. Verovao je da to najbolje uspeva kad se za pisaći sto sedne odmah po buđenju, praktično u polusnu.Srpski nadrealisti su u Jugoslaviji sledili taj trend. Jo&scaron; 1930. u almanahu &quot;Nemoguće&quot; trinaest pisaca donelo je proklamaciju o formiranju nadrealističkog pokreta. Među njima su bili Marko Ristić, Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Koča Popović.Jubilarne izložbe svudaNadrealisti su ustali protiv oko&scaron;talih normi i navika. Slikali su, pisali i snimali nasuprot logici i pragmatizmu - i zalagali se za jednakost. Umetnost je trebalo da podstakne dru&scaron;tvenu revoluciju.Danas je svet usred novog loma epoha - ve&scaron;tačka inteligencija omogućava sve teže primetno stapanje realnog i virtuelnog.Nadrealizam je bio u povlačenju već od kraja Drugog svetskog rata, kada su drugi pravci pokuljali na veliku scenu.Sada, na stogodi&scaron;njicu pokreta, mnogi muzeji imaju posebne izložbe, između ostalih i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.Centar će biti pariski Pompidu svojevrsnom blokbaster-izložbom, koja će onde biti do januara, a onda krenuti na turneju Evropom.

Vek nadrealizma: Između sna i jave VIDEO

0 Komentari