Mamigriz, spljeskavica, babinstvo: Mogu li nove reči postati deo svakodnevnog govora? VIDEO/ANKETA

Takmičenje za najbolju srspku reč privuklo je i ove godine mnogo pažnje, a tim povodom gost 150 minuta na TV Prva bio je Du&scaron;ko Babić, direktor Srpske književne zadruge.Naime, jedan sajt iz Londona, koji neguje srpski jezik, pokrenuo je inicijativu za očuvanje istog te je takmičenje za novu srpsku reč izazvalo veliku pažnju.Za&scaron;to zapravo ima ovoliko anglicizama koji su trenutno prisutni u srpskom jeziku, pitaju se svi, a Babić je objasnio tu pojavu.&quot;Tu su dva pola jedne priče. S jedne strane, u pitanju je trend nekontrolisanog uno&scaron;enja stranih reči, mahom anglicizama u na&scaron; jezik, &scaron;to svakako nije dobro, i čemu se jedno smi&scaron;ljenom i etičkom politikom, &scaron;kolom, porodicom i nekim smi&scaron;ljenim akcijama treba suprostaviti, ali nikako na silu i nikako ovakvim inžinjeringom i ve&scaron;tačkim pravljenjem reči koje bi trebalo da poprave jezik&quot;, nagla&scaron;ava on.Takođe dodaje da on nije za to.&quot;Nekontrolisano uno&scaron;enje stranih reći i popravljanje jezika su zapravo dva lica jedne iste zablude. Da se jezik može popraviti, ve&scaron;tačkim inžinjeringom, sa strane, da se na jedan način, nasilan, unose strane reči, koje će on sam da stvori. Ako postoji ne&scaron;to savr&scaron;eno, &scaron;to čovek stvara i &scaron;to je stvarao, onda je to ljudski jezik. To je sistem koji se neprestano iz sebe obnavlja, dopunjuje, i sam nađe ono &scaron;to mu treba&quot;, ističe direktor Srpske književne zadruge.&quot;Jezik uvek prati život, i uvek će pronaći neku reč spontano. Nisu mu potrebni nikakvi inžinjeri.&quot;&Scaron;ta je govorio o rečima duhoklonuće, kao i ostalim pozajmljenicama, poslu&scaron;ajte u video-prilogu.U anketi ispod odgovorite da li ste koristili neku od novih reči u svakodnevnom govoru tokom prethodnog perioda.

Mamigriz, spljeskavica, babinstvo: Mogu li nove reči postati deo svakodnevnog govora? VIDEO/ANKETA

4 Komentari