Tužna ljubavna priča i kako je Gete postao zvezda

Johan Volfgangu fon Gete je tek bio napunio 25 godina kada je objavljen njegov prvi roman &quot;Jadi mladog Vertera&quot;- ljubavna priča u kojoj se bavi sukobom između srca i razuma, kao i destruktivnim posledicama neuzvraćene ljubavi i egzistencijalnog očaja.Ljubavni trougao - Verter, Lote i AlbertProtagonista romana u pismima je Verter, mladi pravnik, kao i sam Gete tada, koji se uvek naziva prezimenom i izgleda kao da nema ime. Verter je osećajan i strastven mladić koji se zaljubljuje u Lote. Međutim, ona je verenica uglednog i racionalnog Alberta. I eto nevolje.Lote je prema Verteru ljubazna, brižna i pažljiva, ali od samog početka iskrena i jasno mu stavlja do znanja da voli svog Alberta i da ne želi da započne romantičnu vezu s njim. Ona uživa u Verterovom dru&scaron;tvu i svesna je njegovih osećanja, ali poku&scaron;ava da balansira između njihovog prijateljstva i svoje veze sa Albertom.Ipak, tokom godinu i po dana, između Lote i Vertera razvija se duboka emocionalna povezanost, Verter se sve vi&scaron;e prepu&scaron;ta svojim osećanjima prema njoj, a na kraju čežnja prevazilazi platnosku ljubav. On poku&scaron;ava da je poljubi&hellip; Ne uspevajući da se nosi sa svojim osećanjima, izolovan i ne videći drugi izlaz, Verter sebi oduzima život. Umetnički trikGete je roman, koji je delom insiprisan događajima iz njegovog života, napisao za samo mesec dana. Objavljen pred početak sajma knjiga u Lajpcigu (29. septembra 1774.) i - odmah je postao besteler. Dok su jedni u tome videli atak na buržoaski brak i moral, drugi su strasnog mladića uzimali za uzor.Prvo izdanje romana pojavilo se anonimno i počinje kratkim uvodom &quot;urednika&quot;. Činjenicu da je ovaj &quot;urednik&quot; fiktivan, ba&scaron; kao i pisma koja slede, čitaoci tog izdanja nisu mogli da prepoznaju.Ovakav umetnički trik sugerisao je da su pisma upućena Verterovom najboljem prijatelju Vilhelmu - autentična. Uloga Vilhelma je pripala čitaocu: on postaje saučesnik u intimnim osećanjima koja naizgled autentični pisac pisama otkriva najbližoj osobi.Tek kasnije, nakon velikog uspeha romana, saznalo se da je Gete autor, i sledeća izdanja su nosila njegovo ime.&quot;Verterova groznica&quot;U takozvanoj epohi &quot;&Scaron;turm und Drang&quot; &ndash; vremenu u kojem su se mladi pisci i umetnici borili protiv opsednutosti racional&scaron;ću među plemstvom &ndash; Gete je svojim Verterom pogodio duh vremena mlade generacije. Činilo se da su posebno mnogi mladići saosećali sa Verterom i čak se poistovećivali sa njim.To se, između ostalog, manifestovalo, imitiranjem mode opisane u romanu.&quot;Na primer, ljudi su se oblačili kao Verter &ndash; plavi sako i žuti prsluk &ndash; &scaron;to je bilo prilično neuobičajeno&quot;, kaže Hajnc Drig, profesor istorije književnosti 18. i 19. veka na Gete univerzitetu u Frankfurtu.Taj fenomen se često naziva &quot;Verterova groznica&quot;. Drig opisuje Vertera kao &bdquo;panevropski fenomen&quot;, a takođe je i u istočnoj Aziji do danas vrlo popularan.&quot;Verterov efekat&quot;Međutim, Verterov uticaj imao je i svoje mračne strane. Naime, &bdquo;Verterova groznica&quot; uključuje i &bdquo;Verterov efekat&quot;: nakon objavljivanja romana, do&scaron;lo je do niza samoubistava koja su bila povezana sa pričom iz romana.Gete je zbog toga objavio drugu verziju romana. Ona je bila opsežnija i imala je za cilj da pomogne čitaocima da se distanciraju od Vertera.Izraz &quot;Verterov efekat&quot; skovao je &ndash; 200 godina kasnije &ndash; sociolog Dejvid Filips da bi objasnio kako romantizovani prikazi samoubistva u medijima mogu da izazovu imitativno pona&scaron;anje, posebno među mladima.Gete - pop zvezda?Može li jedan roman danas imati tako veliki uticaj na dru&scaron;tvo?&quot;Mislim da dana&scaron;nja snažna identifikaciona iskustva dolaze vi&scaron;e iz filmova i muzike nego iz književnosti&quot;, obja&scaron;njava Drig.&quot;Verter je &quot;otvorio ne&scaron;to novo&quot;, a Gete je tim romanom pokrenuo novi način razmi&scaron;ljanja. Iz dana&scaron;nje perspektive, Gete je možda bio ne&scaron;to poput &bdquo;pop zvezde&quot;, jer je identifikacija s tim tekstom bila tako snažna, kao &scaron;to je to danas slučaj sa pop-kulturom&quot;, kaže Drig.Ko su dana&scaron;nji uzori?Pre samo nekoliko decenija, uzori su bile pop zvezde. Psiholog i psihoterapeut Lotar Jansen obja&scaron;njava da se danas, zahvaljujući dru&scaron;tvenim mrežama, uzori, posebno za mlade, sve vi&scaron;e razdvajaju u &quot;segmente koji vi&scaron;e nisu dokučivi&quot;.Jansen govori o &quot;mini-Verterima&quot; na internetu: mladim ljudima koji na dru&scaron;tvenim mrežama dele svoja iskustva s mentalnim bolestima. Mnogi se sa njima mogu poistovetiti, ali postovi često imaju &bdquo;samopromotivne osobine&quot; i nefiltrirani dospevaju do &scaron;iroke publike putem interneta.Stručnjaci ističu da je važno otvoreno se baviti mentalnim bolestima i samoubistvom, ali je, smatraju, ključno kako se ta tema tretira &ndash; posebno u medijima. Da bi se izbegao &quot;Verterov efekat&quot;, mora se voditi računa da se mentalna bolest i samoubistvo ne romantizuju.

Tužna ljubavna priča i kako je Gete postao zvezda

1 Komentari