Ivanović: Generalštab ne ispunjava kriterijume spomenika kulture

On navodi i da su nestali potpuno.Prema njegovim rečima, ru&scaron;evine i građevinski ostaci kompleksa zgrada General&scaron;taba arhitekte Nikole Dobrovića predstavljaju praktično ostatke onoga &scaron;to je nekada bilo u celosti kulturno dobro i moglo da bude progla&scaron;eno kulturnim dobrom.&quot;Elementi zbog kojih bi se General&scaron;atab mogao u vreme kada ih je posedovao i kandidovati sa nivoa prethodne za&scaron;tite u progla&scaron;enje za tzv. kulturno dobro i spomenik kulture, u proceduri koja je zakonski poznata po Zakonu o kulturnim dobrima, sada vi&scaron;e ne postoje&quot;, rekao je Ivanović za Tanjug.On je podsetio da je General&scaron;tab tek 2005. godine progla&scaron;en za kulturno dobro, a to je &scaron;est godina nakon gubitka kriterijuma, koji su sa aspekta službe za&scaron;tite, odnosno valorizacije, možda nekada i postojali, kako bi ovaj objekt bio predložen, potom i procedurano progla&scaron;en za spomenik kulture.&quot;Kriterijumi na osnovu kojih General&scaron;tab kao arhitektonski objekat može da bude aktuelan kao kandidat za spomenik kulture su nestali potpuno. Funkcionalnost unutra&scaron;njeg prostora konkretnog objekta je potpuno naru&scaron;ena, a i situacija funkcionalnosti spoljnih veza, unutra&scaron;njih ulica takođe su izgubljene, a to su važni kriterijumi za objekat da se kandiduje kao element valorizacije za kulturno dobro&quot;, rekao je Ivanović.Nagla&scaron;ava da su i originalne konstrukcije Dobrovićeve arhitekture takođe naru&scaron;ene u kompletu, skoro do nivoa 90 odsto. &quot;Čak i da je General&scaron;tab kandidovan, kada je sve ovo postajalo, pre bombardovanja, pitanje je da li bi pro&scaron;ao, kroz komisije i sve ostalo, da bude vrednovan kao kulturno dobro&quot;, istakao je sagovornik Tanjuga.Prema njegovim rečima, sada kada ovaj objekt vi&scaron;e nema elementa da bude kulturno dobro i kriterijume koje ga svrstavaju u povla&scaron;ćen status prostora, službe za&scaron;tite su dužne da odreaguju.&quot;Ovaj objekt je, da budemo iskreni, simbol jedne ideologije, jednog političkog trenutka, jednog režima&quot;, rekao je Ivanović. On je naglasio da smatra da njegove kolege koji govore da je ovaj objekat i dalje kulturno dobro nisu usko specijalizovani stručnjaci i ne razmi&scaron;ljaju o osnovnim pravilima za&scaron;tite spomenika kulture.&quot;Kada ne&scaron;to &scaron;titite, kada je objekat u pitanju, vi ne &scaron;titite samo objekat koji je kulisa ili zavesa, već &scaron;titite arhitektonsko prostorno i građevinsko konstruktivno ostvarenje koje tek takvo sa svojim neprocenjivim okruženjem može konkurisati za povla&scaron;ćen statusu prostora&quot;, rekao je Ivanović.Ističe da Beograd nije ni Rim, ni Firenca i da svi moramo biti svesni činjenice da prestonica Srbije ima svoje osobenosti i prostorne dominante koje treba &scaron;tititi.&quot;Nije sve &scaron;to je staro vredno. To je jako bitno da znamo&quot;, nagla&scaron;ava Ivanović. On je na pitanje &scaron;ta on kao arhitekta i konzervator misli da bi trebalo da se uradi sa ovim prostorom, na kojima počivaju ru&scaron;evine građevinskih ostataka General&scaron;taba, na uglu Kneza Milo&scaron;a i Nemanjine ulice, rekao da je interes grada i države da ovu lokaciju vrednu vi&scaron;e stotina miliona evra privede svojoj nameni u skladu sa prostorom koji postoji.&quot;Da se ja pitam, treba da se vrlo detaljno, tehnički, arhitektonski sve fotodokumentuje i sačuva, objekti poru&scaron;e i raspi&scaron;e javni međunarodni konkurs za privođenje objekta, odnosno zemlji&scaron;ta nameni, ili kako već država ili grad Beograd proceni da je interes grada&quot;, rekao je Ivanović.To bi, kako je dodao, podrazumevalo da konkursne komisije i sve ostale stručne ekipe koje bi taj proces vodile na čelu sa gradskim i republičkim službama za&scaron;tite, pronađu adekvatno re&scaron;enje koje bi zadovoljilo snagu lokacije ali istovremeno i prekinuli konfuzije koje se stvaraju laičkim i nestručnim tumačenjem svega &scaron;to se de&scaron;ava u vezi General&scaron;taba. Ivanović je, na pitanje da li u svetu ima sličnih primera, kazao da nema, precizirajući da misli na tretman i pristup da se ovakvi problemi re&scaron;e.&quot;Mi smo možda jedna od retkih država i prestonica, da kažem na nivou Evrope, koja u strogom centru grada ima sedi&scaron;te i upori&scaron;te vojnog karaktera i mesta obučavanja po tom pitanju. Nadam se da smo sa ratovanjem i sa bombardovanjem prekinuli, ali moramo da razmi&scaron;ljamo o tome da je Beograd evropska metropola koja mora živeti pulsom svog vremena&quot;, rekao je on.Istakao je i da Beograd mora da se razvija, da čuva staro, ali da se integri&scaron;e sa mnogima i da, kako je naglasio, treba biti &quot;realan i stručan za komentarisanje ovako &scaron;kakljivih tema koje, nisu političke i nisu tema za političke stranke već za struku i za ekonomsku sposobnost&quot;.On je kazao i da on dalji razvoj Beograda vidi u pravcu onoga &scaron;to često previđaju svi, a to je da je &quot;grad sinteza, praksa, funkcija i resursa, a ne mehanički zbir sektora&quot;.&quot;Prostor ne trpi sektorski pristup. Za delovanje u prostoru mora da postoji biro koji se zove biro glavnog gradskog urbaniste ili biro državnog urbaniste koji će ka sebi privući sve &scaron;to se zove struka i naravno dati mu mandat. Sve vreme timovi moraju da rade, jer kao &scaron;to prostor traži timski pristup, tako i struka mora da bude ekvivalentna s druge strane, ali da bude racionalna i ne emotivno vezana za neke trenutke koji nisu dovoljni da ne&scaron;to sačuvam&quot;, objasnio je arhitekta.On je naglasio i da ne želi da se njegovo mi&scaron;ljenje oko cele ove situacije politizuje već, kako kaže, da se ceo problem premesti sa polja politike u zonu struke i ekonomije. Ministar građevinarstva Goran Vesić izjavio je u petak za Tanjug da ima nekoliko zainteresovanih kompanija koje žele i vide mogućnost da investiraju u lokaciju na kojoj se nalazi zgrada General&scaron;taba u Beogradu o&scaron;tećana u bombardovanju 1999. kao i da nikakav dogovor jo&scaron; nije postignut niti dokument potpisan, i da su neistinite tvrdnje da postoji namera da se pokloni to državno zemlji&scaron;te. Biv&scaron;i specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Pri&scaron;tine Ričard Grenel izjavio je da će projekat preuređenja zgrade biv&scaron;eg General&scaron;taba Vojske SRJ &#39;&#39;pretvoriti simbol sukoba u most prijateljstva i obnove&#39;&#39;.&quot;Projekat svetske klase biće u Beogradu od američkih investitora, međunarodnih investitora. U pitanju je poslovni prostor, stanovi i hotel sa pet zvezdica. Napravili smo most koji će obeležiti prvobitnog arhitektu projekta i simboliku prijateljstva sa Zapadom. Memorijalni kompleks će se graditi kroz konkurs - zatražićemo od pojedinaca da dostave predloge za spomen obeležje. To će biti način da se gleda u budućnost i izgradi most prijateljstva i obnove&quot;, naveo je Grenel.On nije mogao da potvrdi kada će izgradnja početi, jer kako kaže to zavisi od konačnih dozvola.&quot;To zavisi od konačnih odobrenja. A onda se nadamo u naredne dve godine. Dakle, poslovni i javni prostor, stanovi, hotel i memorijalni centar&quot;, rekao je Grenel i dodao da je Beograd danas jedan od najuzbudljivijih i najživljih gradova na svetu.

Ivanović: Generalštab ne ispunjava kriterijume spomenika kulture

23 Komentari