Švajcarski dnevnik: Pogrom Srba sa ovom vlašću u Srbiji ne bi se dogodio

Događaji koji su se odigrali pre tačno dve decenije, u roku od 48 sati na dana&scaron;njem Kosovu, a to je dokazani pogrom nad srpskim stanovni&scaron;tvom, sramota su koja se duboko urezala u nacionalnu svest Srba i Srbija nikada ne bi dozvolila ponavljanje sličnih tragičnih događaja, ističe &scaron;vajcarski nedeljnik &quot;Veltvohe&quot;.Magazin ukazuje da se 17. marta navr&scaron;ava 20 godina od etničkog či&scaron;ćenja Srba, kada su poru&scaron;ene crkve i manastiri, koji su i dalje ugroženi.&quot;S pravom postoji živa kultura sećanja na stra&scaron;ni masakr hiljade muslimanskih Bo&scaron;njaka u Srebrenici 1995. godine. Takođe i Bitka za Vukovar u istočnoj Hrvatskoj 1991. nikada nije zaboravljena. Isto važi i za četrdesetak ubistava kosovskih Albanaca u selu Račak 1999. godine. U svim ovim slučajevima, srpske milicije su identifikovane kao počinioci. Međutim, događaji koji su se odigrali pre tačno dve decenije u roku od 48 sati na dana&scaron;njem Kosovu te&scaron;ko da su vredni osvrtanja međunarodne zajednice, a dokazano se radilo o pogromu nad srpskim stanovni&scaron;tvom&quot;, podvlači &quot;Veltvohe&quot;.List podseća da je 17. i 18. marta 2004. godine, pod vođstvom ekstremista &quot;kosovsko-albanske terorističke organizacije OVK&quot;, etnički oči&scaron;ćeno najmanje &scaron;est gradova i 10 sela.Dodaje da je najmanje 19 ljudi poginulo, a oko 1.000 povređeno, proterano čak 4.000 Srba, uni&scaron;teno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.&quot;Tada su Srbi nemilosrdno ubijani samo zato &scaron;to su Srbi. Ali i mrtvim Srbima je u orgiji nasilja koju je pokrenut, ukraden mir, jer ni groblja nisu bila po&scaron;teđena. Dvadeset godina kasnije, 200.000 raseljenih Srba živi van Kosova&quot;, navodi &quot;Veltvohe&quot;.Međunarodne oružane snage, ističe magazin, nisu učinile ni približno dovoljno da ispune svoj mandat dobijen od Saveta bezbednosti UN.&quot;Poznata Rezolucija UN 1244 iz 1999. godine okončala je rat na Kosovu i imala je za cilj da stvori političke uslove za konačno re&scaron;enje kao prelaznu soluciju pod međunarodnim nadzorom&quot;, ukazuje list.Kao posebno stra&scaron;an dan pamti se 17. mart 2004. zbog razaranja crkava i manastira, podvlači &quot;Veltvohe&quot;, uz napomenu da je Kosovo sveta zemlja za Srpsku pravoslavnu crkvu zbog borbi protiv Osmanlija koje su se tamo vodile.&quot;Tih stra&scaron;nih dana ekstremisti su napali i Sabornu crkvu Bogorodice Ljevi&scaron;ke. Zdanje koje datira iz ranog 14. veka i najstarija je petokupolna crkva u Srbiji. Deo fresaka je uni&scaron;ten od vrućine i požara zbog paljevine kosovskih Albanaca, a razjarena rulja potpuno je uni&scaron;tila unutra&scaron;njost. U plamenu su o&scaron;tećeni delovi konstrukcije&quot;, prenosi list.&quot;Veltvohe&quot; navodi da je ukupno 150 pravoslavnih crkava i manastira sru&scaron;eno i spaljeno od zavr&scaron;etka oružanog sukoba na Kosovu 1999. godine, od kojih su mnogi stari vi&scaron;e vekova.Vi&scaron;e od 10.000 ikona i verskih predmeta je razbijeno ili ukradeno, a uni&scaron;teno je 256 pravoslavnih groblja.Važni manastir Dečani je sedam puta granatiran iz minobacača pre 20 godina.&quot;Kompleks je ostao relativno netaknut samo zahvaljujući impozantnim spoljnim zidinama i obežbeđenja od strane italijanskih trupa Kfora. I Saborna crkva Ljevi&scaron;ka i manastir Dečani sada su na Uneskovoj listi ugrožene svetske ba&scaron;tine. Međunarodna organizacija &rsquo;Europa Nostra&rsquo; je takođe svrstala manastir Visoki Dečani na prvo mesto liste sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi za 2021. godinu&quot;, dodaje &quot;Veltvohe&quot;.Dana&scaron;nja Srbija, prema oceni lista, vi&scaron;e se ne može porediti sa onom iz nesrećne 2004. godine.Ne samo da je ekonomski vodeća država u regionu, Srbija je i stub mira i stabilnosti. Srbija je zemlja koja gleda u budućnost i posvećena je snažnijem regionu. Pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, pokrenuta je inicijativa &quot;Otvoreni Balkan&quot; za povezivanje različitih država regiona.&quot;Sramota iz 2004. godine&quot; duboko se urezala u nacionalnu svest Srba i Srbija nikada ne bi dozvolila ponavljanje sličnih tragičnih događaja, podvlači nedeljnik.Ali ono &scaron;to ostaje uglavnom neprimećeno u regionu Kosova jeste skrnavljenje, uni&scaron;tavanje i falsifikovanje srpske kulturne i crkvene ba&scaron;tine.To su nepovratni simboli vi&scaron;evekovnog postojanja srpskog naroda na tom prostoru. Tako plan pri&scaron;tinskih vlasti izgradnje puta tik uz manastir Visoki Dečani, koji je zadužbina kralja Stefana Uro&scaron;a III. Dečanskog iz 14 veka, ugrožava tu svetinju.Ovaj plan, koji uključuje glavnu saobraćajnu arteriju neposredno pored pravoslavne crkve, u suprotnosti je sa svim standardima za&scaron;tite spomenika pod okriljem Uneska, zaključuje &quot;Veltvohe&quot;.

Švajcarski dnevnik: Pogrom Srba sa ovom vlašću u Srbiji ne bi se dogodio

2 Komentari