Hronična bolest bubrega poprima epidemijske razmere VIDEO

Reč je o hroničnoj bolesti bubrega (HBB) od koje boluje svaka 10. osoba na svetu.Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700.000 pacijenata sa ovom hroničnom bole&scaron;ću. Hronična bolest bubrega se defini&scaron;e kao poremećaj u strukturi i/ili funkciji bubrega, a koji je prisutan duže od tri meseca. HBB je neizlečiva bolest koju karakteri&scaron;e progresivni pad bubrežne funkcije.Broj obolelih je stalno u porastu na globalnom nivou, a Srbija i zemlje regiona nisu izuzetak. Prevalenca nadma&scaron;uje druge, prepoznatljivije, nezarazne bolesti i stvara značajan i rastući socio-ekonomski teret. I pored svega toga, bolest i dalje ostaje nedovoljno prepoznata.Svetski dan bubrega se obeležava na inicijativu Međunarodnog dru&scaron;tva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u vi&scaron;e od 100 zemalja sveta. Hronična bolest bubrega je veoma česta dijagnoza, pa čak 1 od 10 odraslih osoba u svetu boluje od te bolesti i, ukoliko se ne leči, može biti smrtonosna.Prognoze stručnjaka su da će do 2040. godine bolesti bubrega biti peti vodeći uzrok smrti u svetu. Iz tog razloga akcenat ovogodi&scaron;njeg obeležavanja jeste na prevenciji bubrežnih bolesti i &scaron;irenju svesti o ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu koji često ne ispoljava simptome.&quot;Zato je udruženje Zajedno za novi život, zajedno sa najeminentnijim lekarima, radi prevencije i lak&scaron;eg suočavanja pacijenata sa ovom bole&scaron;ću, izradilo bro&scaron;uru kako bi &scaron;to vi&scaron;e pacijenata preko ustanova u kojima se leče moglo da dođe do nje. Zato pozivam sve zainteresovane zdravstvene ustanove i udruženja pacijenata da nam se jave da bi besplatno dobili svoje primerke ove bro&scaron;ure&quot;, rekao je na konferenciji za medije Mladen Todić, predsednik udruženja &ldquo;Zajedno za novi život&rdquo;.Kako HBB napreduje, rastu i tro&scaron;kovi vezani za bolest, koji predstavljaju opterećenje i za pacijente i za zdravstvene sisteme. HBB je progresivna bolest, sa pet stadijuma, koja pogađa sve sisteme organa. Rano otkrivanje ove bolesti najče&scaron;će nije prioritet, ali blagovremeno lečenje bolesnika smanjuje učestalost komplikacija.Pravovremena promena životnih navika i lečenje u ranim fazama bolesti usporava progresiju HBB i razvoj pridruženih bolesti. Veliki broj pacijenata sa HBB ima komorbiditete.Zbog vitalne uloge koju imaju bubrezi, HBB je usko povezana sa drugim oboljenjima, kao &scaron;to su hipertenzija, dijabetes, srčana oboljenja i poremećaji metabolizma minerala kosti, kao i s razvojem sekundarnog hiperparatireoidizma.&quot;Radi se o bolesti koja poprima epidemijske razmere. Imamo sve veći broj starijih osoba koje imaju povi&scaron;en pritisak i dijabetes, &scaron;to su faktori rizika koji o&scaron;tećuju bubrege, pa je i to razlog za sve veći broja bolesnika. U poslednje vreme je i dijagnostika bubrežnih oboljenja bolja, pa je i to verovatno razlog sve većeg dijagnostikovanja pacijenata. Međutim, veliki problem predstavlja činjenica da bolest ne daje simptome, čak nekada i do preterminalne faze, zbog čega imamo veliki broj ljudi koji ne znaju da imaju bolest i samim tim se ne kontroli&scaron;u niti leče. Poslednji podaci pokazuju da smo imali tri miliona smrti od bubrežnih bolesti tokom 2019. godine. Sa druge strane, pacijenti sa o&scaron;tećenjem funkcije i strukture bubrega imaju veliku učestalost i smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, pa veliki broj bubrežnih bolesnika neće ni dočekati dijalizu ili transplantaciju jer će umreti od srca. To je ta veza između srca i bubrega, takozvani kardio-renalni sindrom &ndash; specifičan klinički entitet u kome naru&scaron;ena srčana funkcija dovodi do pada funkcije bubrega ili obrnuto. Kada je lečenje u pitanju, poslednjih godina se pojavila grupa lekova za koje je pokazano da mogu da u izvesnoj meri uspore progresiju o&scaron;tećenja bubrega, kao i smanje kardiovaskularne komplikacije i smrtnost kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom slabo&scaron;ću. Ovi lekovi su dostupni i kod nas i već se primenjuju, jo&scaron; nisu na pozitivnoj listi, ali se nadamo da će biti, &scaron;to bi, zajedno sa svim drugim merama i postupcima koje koristimo, doprinelo boljem lečenju ovih bolesnika. Međutim, moramo da podvučemo da je prevencija bolesti bubrega najznačajnija, a ona uključuje redovne kontrole krvi i urina i higijensko-dijetetske mere. U terminalnom stadijumu o&scaron;tećenja bubrega važno je održavati dobar standard dijaliznog lečenja i naravno neprekidno podizati svest o značaju donorstva i transplantacije bubrega&quot;, obja&scaron;njava puk.doc. dr Neven Vavić, nefrolog i načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije. Kako se HBB dijagnostikuje u kasnim stadijumima, za najveći broj pacijenata jedine opcije lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega.Transplantacija zahteva odgovarajućeg donora, kompleksnu hirurgiju i doživotnu imunosupresivnu terapiju. Nedeljko Spasojević iz Sremske Mitrovice problem sa bubrežnom slabo&scaron;ću ima od 2019. godine, a već naredne godine bolest mu se pogor&scaron;ala, zbog čega je morao da krene na dijalizu.&quot;Prvih &scaron;est meseci dijalize sam jako te&scaron;ko podneo, dok se organizam nije navikao. I dalje je te&scaron;ko, ponekada imam problem sa pritiskom. Nakon dijalize nisam ni za &scaron;ta, osim da legnem i odmaram se od te iscrpljenosti. Dijaliza je jako surova i najveći problem nas pacijenata je &scaron;to smo ograničeni sa unosom tečnosti, jer sav vi&scaron;ak koji unesemo u organizam ma&scaron;ina izvlači iz nas i tako nas iscrpljuje. Preglede za transplantaciju sam obavio pre dve godine i stavljen sam na listu čekanja, ali jo&scaron; uvek nisam dobio nijedan poziv. Nadam se tom pozivu kako bih se vratio u normalan tok života, zbog porodice, kako bih mogao da im obezbedim bolje uslove za život&quot;, kaže Nedeljko, koji je otac troje dece.

Hronična bolest bubrega poprima epidemijske razmere VIDEO

0 Komentari