Idemo ka giljotini, svi

On je napomenuo da se i Hrvatska nalazi u području za koje postoji rizik od poplava koje se dogode svakih nekoliko godina i da se na njih mora pripremiti. Napominje da su sistemi odbrane od poplave stari 50 ili 200 godina i da su građeni po onda&scaron;njim standardima, a klima se promenila.Istakao je i da se intenzitet padavina povećava, kao i da će one biti žestoke.Grisogono sa 99-postotnom sigurno&scaron;ću smatra da je za ovo &scaron;to se događa s vremenom odgovoran čovek zbog preteranog asfaltiranja, betoniranja, proizvodnje efekta staklene ba&scaron;te i nemarnog pona&scaron;anja prema prirodi.&quot;Svaki od zadnjih deset meseci na svetu je bio najtopliji od kada postoje merenja. To je serija bez presedana. U aprilu smo imali temperature od 25 stepeni koje su prikladnije maju. Promene su žestoke, idemo iz krajnosti u krajnost jer je priroda energetski nabildovana porastom temperature&quot;, rekao je on za emisiju Brifink.Dodaje da se pla&scaron;i da ćemo izgubiti klasična četiri godi&scaron;nja doba. Jer, kako kaže, poslednje dve godine zime gotovo da nije bilo, a klimatske projekcije pokazuju da će one i nadalje u proseku biti sve blaže, &scaron;to ne znači da ponegde neće doći do nevremena u kojem će u dva sata napadati pola metra snega.Posebno zabrinjavajućim smatra porast noćnih temperatura koje nemaju veze sa sunčevim zračenjem. I ove godine možemo, kaže, očekivati vrele noći u kojima se temperature ne spu&scaron;taju ispod 30 stepeni, &scaron;to ugrožava biodiverzitet, jer se biljke i životinje ne mogu opustiti i odmoriti. One nemaju klima-uređaje.&quot;Situacija u Evropi i u svetu nije dobra. Vi&scaron;e je ratova. Ovaj vek će sigurno biti vek vode zbog koje će se ratovati. Nedostatak pitke vode je i jedan od najvažnijih razloga velikih migracija&quot;, ističe Grisogono, dodajući da je krajnje vreme da se smanji emisija gasova staklene ba&scaron;te i seča &scaron;uma.Kada bi se sutra drastično smanjila emisija ugljen-dioksida (CO2), atmosferi bi za oporavak trebalo oko 20 godina, ali okeani imaju pamćenje duže od hiljadu godina i nastavili bi da se se zagrevaju, navodi Grisogono, dodajući da su i pored svih upozorenja, emisije ugljen-dioksida iz godine u godinu sve veće.&quot;Kao da smo na velikim kolima i idemo na giljotinu. Samo je pitanje ko sedi napred, a ko pozadi. Neke bogatije evropske zemlje se trude da sprovode zelene politike, ali njihovi stari automobili zavr&scaron;avaju kod nas, u Albaniji, Grčkoj, Africi... Na Mediteranu, gde živi nekoliko stotina miliona ljudi, možemo očekivati sve vi&scaron;e su&scaron;a, jer je tu porast temperatura vazduha veći nego u ostatku Evrope. Sve vi&scaron;e se betonira, jača saobraćaj i turizam i sve je vi&scaron;e letnjih požara&quot;, ističe Grisogono.

Idemo ka giljotini, svi

35 Komentari