Na današnji dan, 25. septembar

1493 - Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.1513 - &Scaron;panski istraživač Vasko Nunjes de Balboa pre&scaron;ao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.1555 - Mirom u Augzburgu nemačke protestantske zemlje (luterani) izjednačene su pravno sa rimokatoličkim državama.1744 - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine od 1786. do smrti 1797. sprovodio politiku teritorijalnog &scaron;irenja, posebno se okoristiv&scaron;i prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske.1823 - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.1849 - Umro je austrijski kompozitor Johan &Scaron;traus Stariji, otac popularnih bečkih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku popularnost bečkog lakog valcera. Najpre je bio kapelnik vi&scaron;e zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Komponovao je veliki broj valcera, kadrila, mar&scaron;eva, polki.1866 - Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u preno&scaron;enju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima.1896 - Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije od 1978. do 1985. najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918. Niz godina proveo je u fa&scaron;ističkim zatvorima. u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za &scaron;efa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.1897 - Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je dru&scaron;tvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelaca kao i surovost i bezobzirnost do&scaron;ljaka. Bio je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti. Dela: romani &quot;Sartoris&quot;, &quot;Buka i bes&quot;, &quot;Svetlost u avgustu&quot;, &quot;Komarci&quot;, &quot;Medved&quot;, &quot;Konjički gambit&quot;, &quot;Uljez u pra&scaron;inu&quot;, &quot;Divlje palme&quot;, &quot;Vojnikova plata&quot;, &quot;Starac&quot;, &quot;Gospodska kuća&quot;, &quot;Rekvijem za isku&scaron;enicu&quot;, &quot;Lupeži&quot;, &quot;Utoči&scaron;te&quot;, pripovetke &quot;Svetili&scaron;te&quot;, &quot;Nepobeđeni&quot;.1897 - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani &quot;Gluho doba&quot; (s Du&scaron;anom Matićem), &quot;Koren vida&quot;, &quot;Raspust&quot;, &quot;Mrtve javke&quot;, &quot;Zasluge&quot;, &quot;Poziv na ma&scaron;tanje&quot;, &quot;Omame&quot;, &quot;I tako dalje omame&quot;, &quot;Omame - kraj&quot;, poeme &quot;Humor zaspalo&quot;, &quot;Nemenikuće - Ćirilo i Metodije&quot;, &quot;Mastodonti&quot;, zbirke pesama &quot;Krov nad prozorom&quot;, &quot;Ako se jo&scaron; jednom setim&quot;, &quot;Pesme&quot;, &quot;Alge&quot;, &quot;Momak i po hoću da budem&quot;.1906 - Rođen je ruski kompozitor Dmitrij &Scaron;ostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu &quot;Petu simfoniju&quot;. U najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu pi&scaron;e &quot;Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju&quot;. Ostala dela: opere &quot;Nos&quot;, &quot;Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)&quot;, oratorijum &quot;&Scaron;ume pevaju&quot;, simfonije, koncerti, kamerna muzika.1932 - &Scaron;panskoj pokrajini Kataloniji data je autonomija, koja će biti ukinuta odmah posle pada republike.1942 - U Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu je održan prvi kongres lekara partizana i sanitetskih radnika Jugoslavije, sa kojeg je upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi protiv okupatora.1942 - Rođen je Tanasije Uzunović, glumac. Rodom iz Ni&scaron;a, glumu je studirao na Akademiji za pozori&scaron;te, film i televiziju u Beogradu. Član Jugoslovenskog dramskog pozori&scaron;ta postao je 1967. da bi od 2002. bio u stalnom angažmanu u Narodnom pozori&scaron;tu u Beogradu. Upamćen je po ulogama Hamleta, Kasija u &quot;Otelu&quot;, Razumihina u &quot;Zločinu i kazni&quot;, Verhovenskog u &quot;Zlim dusima&quot; Dostojevskog, Zarije Vučića u &quot;Velikoj drami&quot; Sini&scaron;e Kovačevića, u teatru, kao i po filmskim ulogama &quot;Leptirica&quot;, &quot;Trener&quot;, &quot;Lager Ni&scaron;&quot;, &quot;Atoski vrtovi&quot;, &quot;Kosovski boj&quot;, &quot;Sabirni centar&quot;, &quot;Gorki plodovi&quot;, &quot;Moj rođak sa sela&quot;, &quot;Miris ki&scaron;e na Balkanu&quot;, &quot;Aleksa &Scaron;antić&quot;, &quot;Povratak otpisanih&quot;. Dobitnik je brojnih priznanja, poput nagrade grada Beograda (Oktobarska), Sterijine, ili Pečata Narodnog pozori&scaron;ta.1943 - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih upori&scaron;ta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.1956 - U upotrebu je pu&scaron;ten prvi transatlantski telefonski kablovski sistem, postavljen između Obena u &Scaron;kotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.1959 - Na predsednika vlade &Scaron;ri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu je izvr&scaron;io atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama.1963 - Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Bo&scaron;a, formiranu sedam meseci ranije.1970 - Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom &quot;Na zapadu ni&scaron;ta novo&quot;, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnom komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, nai&scaron;la su na izuzetan prijem &scaron;irom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao besmisao rata i totalitarizma spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u &Scaron;vajcarsku, zatim u Sjedinjene države, čiji je državljanin postao 1947. Ostala dela: &quot;Povratak&quot;, &quot;Tri ratna druga&quot;, &quot;Nebo ne zna za miljenike&quot;, &quot;Iskra života&quot;, &quot;Crni obelisk&quot;, &quot;Trijumfalna kapija&quot;, &quot;Ljubi bližnjeg svoga&quot;, &quot;Vreme života i vreme smrti&quot;.1972 - Predsednik vlade Kakuei Tanaka doputovao je u Peking kao prvi &scaron;ef vlade Japana koji je stupio na tlo Kine posle Drugog svetskog rata.1973 - Američki vasionski brod &quot;Skajlab 2&quot; spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.1978 - Američki putnički avion &quot;Boing 727&quot; sudario se iznad San Dijega sa drugim avionom, manjeg tipa, i u nesreći je poginuo 137 putnika i članova posade kao i 14 lica na zemlji.1991 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je naložio embargo na oružje svim stranama u ratu u Jugoslaviji. Brojne zemlje su ipak kr&scaron;ile embargo.1992 - Moskva i Va&scaron;ington odbacili su jedan od poslednjih ostataka takozvanog hladnog rata, dozvoliv&scaron;i slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.1994 - &Scaron;vajcarci su na referendumu odobrili plan vlade o dono&scaron;enju zakona protiv rasizma.1997 - Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.2000 - Savezna izborna komisija je objavljivanjem prvih privremenih rezultata izbora, održanih dan ranije 24. septembra, najavila mogućnost održavanja drugog kruga glasanja za predsednika SRJ, &scaron;to su predstavnici DOS-a odbacili, nagla&scaron;avajući da je Vojislav Ko&scaron;tunica pobedio u prvom krugu.2001 - Ha&scaron;kom tribunalu predao se biv&scaron;i komandant armije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini Sefer Halilović, optužen za masakr vi&scaron;e od 60 bosanskih Hrvata civila u septembru 1993.2017 - U iračkom delu Kurdistana održan je referendum na kojem se 92,7 iza&scaron;lih glasača opredelilo za suverenost Kurdistana, koji inace u Iraku ima status autonomne regije. Vlada u Bagdadu odbacila je referendum kao nelegalan. Sličan stav zauzele su i Turska i Iran a Savet bezbednosti UN naglasio je zabrinutost zbog moguće destabilizacije regije.2019 - U Pekingu je otvoren novi međunarodni aerodrom nazvan Dasing, predstavljen kao najveći na svetu. Aerodrom Dasing lociran 46 kilometara južno od pekin&scaron;kog trga Tjenanmen, osmi&scaron;ljen je tako da nijedan putnik ne mora da hoda vi&scaron;e od osam minuta, a zahvaljujući vezi brzom železnicom putnici za svega 20 minuta stižu do centra grada. Nova vazdu&scaron;na luka koju je dizajnirala Zaha Hadid, arhitekta iračkog porekla, ima četiri piste, 268 mesta za parkiranje aviona, terminal od 700.000 kvadratnih metara i kapacitet do 72 miliona putnika godi&scaron;nje do 2025. godine, uz perspektivu rasta prometa putnika na 100 miliona.2020 - Umro je Goran Paskaljević, srpski reditelj i scenarista. Filmsku režiju diplomirao je u Pragu. Autor je tridesetak dokumentarnih i 13 igranih filmova. Prvi dugometražni igrani film &quot;Čuvar plaže u zimskom periodu&quot; snimio je 1976. godine. Filmovi: &quot;Pas koji je voleo vozove&quot;, &quot;Poseban tretman&quot;, &quot;Zemaljski dani teku&quot;, &quot;Varljivo leto 68.&quot;, &quot;Suton&quot;, &quot;Bure baruta&quot;, &quot;Tango Argentino&quot;.2020 - Prilikom pada aviona MiG-21 u Brasini kod Malog Zvornika, poginuli su piloti major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević iz 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije. Prilikom pada letelice povređen je i jedan me&scaron;tanin.

Na današnji dan, 25. septembar

0 Komentari

Najnovije

Srbija u 95. minutu ostala bez ičega! Paunović: "Veliki udarac"; Tadić: "Moramo da budemo pozitivni"

Paunović emotivan: "Ja sam kriv, naredio sam im!"