Kako je buba-švaba osvojila svet?

Jedno istraživanje proučava njihovo poreklo i nezaustavljivi pobedonosni pohod.Najveći broj ljudi smatra da su buba&scaron;vabe odvratne. Uprkos tome, njihove sposobnosti su impresivne. Izuzetno su brze, mogu da se spljo&scaron;te ako žele da prođu kroz neki prorez, noge su im tako građene da mogu da se popnu i uz glatke vertikalne povr&scaron;ine. Izuzetno su otporne. Njihov oklop na leđima može da izdrži pritisak devet stotina puta veći od njihove težine. Najveći broj insekticida ne može im ni&scaron;ta.To je za čoveka problematično, jer buba&scaron;vabe mogu da prenesu bakterije, viruse, gljivice. Mogu da prouzrokuju alergije, proliv, zapaljenje debelog creva, hepatitis A, crni pri&scaron;t, prenose salmonele ili uzročnike tuberkuloze.Globalni pobedonosni pohodSmeđa buba&scaron;vaba koja se na srpskom nosi ime bubarusa, a na nemačkom se zove nemačka buba&scaron;vaba (Blattella germanica), je najra&scaron;irenija na planeti. Ona je omraženi pratilac čoveka na svim kontinentima. Insekt je aktivan noću i dug do dva centimetra. Voli vlagu. Ne živi van ljudskih stani&scaron;ta, u prirodi.&Scaron;vedski prirodnjak i naučnik Karl fon Line opisao ju je prvi put 1776. To je bilo neposredno posle sedmogodi&scaron;njeg rata u kojem su dobri delovi Evrope bili razoreni. Vladala je velika beda. Insekt je nazvan buba&scaron;vaba, ali do sada nije bilo jasno odakle potiče.Tim Čen Tanga sa Nacionalnog univerziteta Singapura sada je re&scaron;io zagonetku porekla i &scaron;irenja insekta. Istraživanjem je ispitan genetski materijal dvesta osamdeset i jedne buba&scaron;vabe, iz 17 zemalja i sa pet kontinenata.Analiza je pokazala da se smeđa buba&scaron;vaba pre 2100 godina razvila iz azijske buba&scaron;vabe (Blattella asahinai). Sve do danas su ove dve vrste veoma slične. Izvorno su se insekti prilagodili ljudskim naseobinama u Indiji ili Mjanmaru.Prema zapadu se ovaj insekt &scaron;irio u dva pravca. Pre otprilike 1200 godina je &scaron;irenju pomogla ekonomska i vojna ekspanzija islama. A pre 400 godina pogodno tlo za &scaron;irenje stvorio je evropski kolonijalizam &ndash; verovatno najvi&scaron;e britanski i holandski.Čovekov saputnikTim je međutim ustanovio da je čak i u ranom 18. veku smeđa buba&scaron;vaba bila dobrim delom ograničena na Aziju. To se promenilo drugom polovinom tog veka, dakle u vreme kada je Karl fon Line opisao te insekte.Početak globalne trgovine bio je početak pobedonosnog pohoda smeđe buba&scaron;vabe.&ldquo;Nemačka buba&scaron;vaba se onda pro&scaron;irila po ostatku sveta u kasnom 19. i ranom 20. veku&ldquo;, kaže se u studiji iz Singapura.Idealni životni usloviKada buba&scaron;vabe naiđu na zgrade i kuće sa centralnim grejanjem i cevnim vodovima, one su u idealnom okruženju.Tako je u hladnijim krajevima znatno opala smrtnost insekta osetljivog na hladnoću.Tim iz Singapura konstatuje: &bdquo;Uspon ljudske civilizacije prouzrokovao je evoluciju i ra&scaron;irenost onih vrsta, koje su se prilagodile gradskom okruženju&ldquo;.Pre svega im prija kombinacija toplote i vlage. Jedino &scaron;to ne mogu da podnesu jeste suvo okruženje. U modernim građevinama bez vlažnih ćo&scaron;kova brzo umiru od žeđi.Zastra&scaron;ujuće otpornePostoji jo&scaron; jedan razlog za&scaron;to je smeđa buba&scaron;vaba bila tako uspe&scaron;na u naseljavanju sveta. Ona je u odnosu na druge vrste buba&scaron;vaba otpornija na insekticide. Hemikalije ne &scaron;kode previ&scaron;e buba&scaron;vabama. Naime, buba&scaron;vabe koje su postale imune na jednu vrstu otrova, mogu u toku samo jedne generacije postati imune i na druge otrove.Preživeli primerci se razmnože za samo nekoliko meseci. Po&scaron;to buba&scaron;vabe žive u proseku tri meseca, otpornost na insekticide se razvija izuzetno brzo, jer otporne buba&scaron;vabe prenose svoje gene sledećoj generaciji.

Kako je buba-švaba osvojila svet?

3 Komentari