Turska i Azerbejdžan zatražili od UNESCO zaštitu baklave: Mnoge zemlje negoduju

Baklava je kolač koji se pravi od vi&scaron;e slojeva tankih kora sa filom od seckanih ora&scaron;astih plodova i preliven je sirupom od &scaron;ećera ili meda, navodi portal Juropian Korespondent.Baklava je popularna u 20-ak zemlja, u Turskoj, &scaron;irom Balkana, na Bliskom istoku i oblasti Kavkaza, centralne i južne Azije, ali svaka zemlja ima svoju varijantu pripremanja ovog kolača i mnoge je smatraju svojim kulinarskim nasleđem.Svojatanje baklave je počelo 2013. godine, kada je Evropska komisija registrovala baklavu iz Gazijantepa, turske prestonice baklave, kao proizvod sa za&scaron;tićenom geografskom oznakom i nazivom &quot;Antep Baklavası&quot; za&scaron;tićenim od imitacija.Turska istoriografija insistira na tome da je baklava u svom modernom obliku nastala u osmanskom Istanbulu, grčki istoričari tvrde da je ovaj kultni kolač izmi&scaron;ljen u Vizantijskom carstvu iz kojeg je stvorena i savremena Grčka, a jo&scaron; 15-ak zemlja na tlu Evrope i Azije smatra da baklava pripada njima.Grčki poslanici u Evropskom parlamentu su u januaru 2025. godine podneli prigovor u kojem ističu grčko poreklo baklave i izražavaju zabrinutost zbog toga &scaron;to Azerbejdžan i Turska polažu pravo na ovaj specijalitet.Stručnjaci su ovu nacionalnu iil nacionalističku opsesiju oko porekla hrane nazvali &quot;gastronacionalizam&quot;, a čini se da je Turska pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom posebno posvećena tom pitanju, navodi portal Juropian Korespondent.scoperta/ShutterstockTokom pro&scaron;lonedeljnog boravka u Turskoj visokih zvaničnika iz zemalja članica NATO-na samitu severnoatlantske alijanse u Ankari, baklava je često služena kao desert, a brojni regionalni specijaliteti oko kojih se vode sporovi predstavljeni su gostima kao deo jedinstvenog kulinarskog nasleđa Turske.Vrhunski turski kuvari su osam meseci osmi&scaron;ljavali &quot;autentični turski meni&quot; za NATO samit u saradnji sa Direkcijom za komunikacije predsednika Erdogana koja je kao glavni cilj postavila &quot;jačanje brenda Turske&quot;.Činjenica da su Azerbejdžan i Turska zajednički podneli zahtev da se baklava prizna kao deo kulturnog nasleđa obe zemlje takođe predstavlja vid gastronacionalizma jer su ove dve susedne zemlje bliski saveznici, a njihovi bilateralni odnosi počivaju na formuli &quot;jedna nacija, dve države&quot;.Ove dve države pružaju podr&scaron;ku jedna drugoj u svim oblastima saradnje: vojnoj, diplomatskoj, ekonomskoj, obrazovnoj, ali i u domenu kulinarstva.Inicijativa Azerbejdžana i Turske u vezi sa baklavom usledila je nekoliko meseci nakon &scaron;to je jedan restoran u Solunu zatražio od UNESCO-a da prizna &quot;patsu&quot;, vrstu tradicionalnog čorbastog jela, kao autentično grčko jelo čiji koreni sežu jo&scaron; u Homerovo doba.Turski mediji su odmah osporili grčki zahtev, tvrdeći da je ta čorba, u Turskoj poznata kao &quot;i&scaron;kembe&quot; zapravo turskog porekla, navodeći kao dokaz zapise putopisca Evlije Čelebije iz 17. veka.Rasprave u okviru UNESCO-a o statusu nekog jela vode se svake godine i to ne samo kada je reč o zemljama nekada&scaron;njeg Osmanskog carstva, a mnoge države smatraju da je priznavanje statusa nekom jelu kod UNESCO-a svojevrsni za&scaron;titni znak.&quot;To je čisto simbolično. Nasleđe je političko sredstvo, to nije tajna. Države ga koriste radi vidljivosti, prestiža i izgradnje identiteta. Drugim rečima, reč je o jeftinom mehanizmu za podsticanje nacionalizma i projektovanje tzv. meke moći&quot;, izjavila je Kjara Bortoloto, antropolo&scaron;kinja specijalizovana za kulturno nasleđe pri Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja.U praksi, oznaka UNESCO u većini slučajeva znači veoma malo jer ta organizacija ne obezbeđuje ni novac, ni garantovanu podr&scaron;ku, a izostaje i bilo kakav značajniji nastavak promotivnih aktivnosti nakon dodele statusa.Ipak, vidljivost koja može da generi&scaron;e neke promene je najznačajnija korist koju pruža dodela statusa UNESCO.Da li će baklava steći veću vidljivost kao azerbejdžansko-turska poslastica priznata od strane UNESCO-a biće poznato tek nakon predstojećeg zasedanja te organizacije u decembru ove godine.

Turska i Azerbejdžan zatražili od UNESCO zaštitu baklave: Mnoge zemlje negoduju

5 Komentari