Na današnji dan, 17. jul

1453 - U bici kod Kastijona Francuzi su pobedili Engleze. Pobeda Francuza označila je okončanje Stogodi&scaron;njeg rata. 1762 - Ubijen je ruski car Petar III Fjodorovič Romanov. Vladao je samo nekoliko meseci, od 5. januara do 9. jula 1762. kada je zbačen. Otrovan je po nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike. Dvorskom prevratu je prethodilo nezadovoljstvo labilnim Petrom III, koje je kulminiralo sramnim okončanjem sedmogodi&scaron;njeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj politici. Zaverenici su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve, prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i ubili. 1790 - Umro je &scaron;kotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada.1793 - Na giljotini je pogubljena žirondinka &Scaron;arlota Korde, koja je četiri dana ranije ubila lidera Montanjara (izrazito levo najekstremnije krilo revolucionara) i jednog od vođa Francuske revolucija Žana Pola Maraa. 1804 - Iz beogradske tvrđave su niz Dunav pobegle stare&scaron;ine turskih Janičara, dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih, koji su prethodno tokom seče knezova poubijali najviđenije i najuglednije srpske prvake, &scaron;to je bio neposredan povod Prvog srpskog ustanka. Namera im je bila da se dočepaju Vidina u dana&scaron;njoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojković, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. 1874 - Ministarstvo prosvete odobrilo je Pravilnik (statut) Srpskog Lekarskog dru&scaron;tva. Pored stale&scaron;kih pitanja Dru&scaron;tvo se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko Lekarsko dru&scaron;tvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna člana iz unutra&scaron;njosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja. Osnivači su bili: Aćim Medović, Jovan Ma&scaron;in, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif Pančić i Mladen Janković. 1876 - Rođen je sovjetski političar i diplomata Maksim Maksimovič Litvinov, &scaron;ef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hap&scaron;enja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. je pobegao s robije i emigrirao u &Scaron;vajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio bolj&scaron;evicima, istupiv&scaron;i iz &quot;Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije&quot;. Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih poslova. Od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD. 1899 - Rođen je Džejms Kegni, američki filmski glumac nesvakida&scaron;nje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija folklornog heroja doba prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: &quot;Državni neprijatelj&quot;, &quot;Gre&scaron;nikov odmor&quot;, &quot;Prolaz za pakao&quot;, &quot;Huk gomile&quot;, &quot;Pobednik uzima sve&quot;, &quot;Anđeli garava lica&quot;, &quot;San letnje noći&quot;, &quot;Oklahoma Kid&quot;, &quot;Jenki Dudl Dandi&quot; (Oskar), &quot;Krv na suncu&quot;, &quot;Belo usijanje&quot;, &quot;Cena slave&quot;, &quot;Čovek sa hiljadu lica&quot;, &quot;Jedan, dva, tri&quot;, &quot;Regtajm&quot;. 1912 - Umro je francuski matematičar i fizičar, Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajn&scaron;tajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je vi&scaron;e od 500 matematičkih radova, izučavao je mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i op&scaron;tom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: &quot;Nauka i hipoteza&quot;, &quot;Vrednost nauke&quot;, &quot;Nauka i metoda&quot;, &quot;Nove metode nebeske mehanike I-III&quot;. 1917 - Na talasu antinemačkih osećanja tokom Prvog svetskog rata, britanska kraljevska kuća promenila je prezime Saks-Koburg-Gota u Vindzor. Ono je trebalo da potisne u drugi plan nemačko poreklo vladarske porodice a Vindzor je uzeto po nazivu kraljevske palate u blizini Londona. 1918 - Ubijen je ruski car Nikolaj II Romanov, poslednji monarh Rusije, od 1894. do abdikacije 1917. Dinastija Romanov vladala je Rusijom od 1613. i od te zemlje stvorila je svetsku silu prvog reda. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je u Jekaterinburgu, u sovjetsko vreme Sverdlovsk, posle čega su svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu grobnicu. Kanonizovan je od strane Ruske zagranične crkve a docnije i od Moskovske patrijar&scaron;ije. 1928 - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i &scaron;umarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geolo&scaron;ko dru&scaron;tvo. Kao ministar je doneo prva pravila Rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio &scaron;kole za &scaron;egrte i izdao prvi Godi&scaron;njak rudarskog odeljenja Ministarstva privrede. Dela: &quot;Uvod u geologiju istočne Srbije&quot;, &quot;O trusu&quot;, &quot;Podzemne vode&quot;, &quot;Lijas kod Rgotine&quot;, &quot;Lijas kod Dobre&quot;, &quot;Donjolijaska fauna sa Vr&scaron;ke Čuke&quot;, &quot;Kelovej kod Vr&scaron;ke Čuke&quot;, &quot;Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije&quot;, &quot;O velikom &scaron;arijažu u istočnoj Srbiji&quot;. 1928 - Rođen je Džo Morelo, američki džez bubnjar, član proslavljenog kvarteta Dejva Brubeka. Morelo je sa Brubekovim kvartetom svirao neka od najznamenitijih džez ostvarenja uop&scaron;te, poput &quot;Take Five&quot;. Njihov album &quot;Time Out&quot; prvi je džez album prodat u vi&scaron;e od milion primeraka. Morelo je progla&scaron;en za najboljeg bubnjara u izboru časopisa &quot;Daunbit&quot; (Downbeat). 1936 - Pobunom trupa generala Franciska Franka, u Melilji u &Scaron;panskom Maroku, protiv vlade &quot;Narodnog fronta&quot; Manuela Asanje, pobednika na izborima u februaru 1936, počeo je građanski rat u &Scaron;paniji u kojem je poginulo oko milion ljudi. Bila je to reakcija tradicionalnih struktura &Scaron;panije, desnice, aristokratije i crkve na prokomunističke i izrazito anticrkvene poteze Asanjine vlade. Uz pomoć nacističke Nemačke i fa&scaron;ističke Italije monarhisti su vremenom potukli pristalice vlade &quot;Narodnog fronta&quot;. U pomoć Republici su priskočili i dobrovoljci (komunisti i anarhisti velikom većinom) iz celog sveta i formirane su internacionalne brigade u kojima je bilo i građana tada&scaron;nje Kraljevine Jugoslavije (oko 1.500 lica). Franko je pobedio u proleće 1939. Režim koji je on ustrojio, izrazito reakcionaran, trajao je sve do 1975. ali je kralj Huan Karlos koga je on pripremao za preuzimanje vlasti i vaspitavao, ubrzo uveo demokratski poredak. 1945 - Konferencija velikih sila pobednica u Drugom svetskom ratu o posleratnoj budućnosti Evrope počela je u biv&scaron;oj rezidenciji pruskih kraljeva i nemačkih careva u Potsdamu, pored Berlina. Na skupu okončanom 2. avgusta 1945, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i premijer Velike Britanije Vinston Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi &scaron;ef britanske vlade Klement Atli, odlučili su da Nemačka bude potpuno demilitarizovana. Zabranjena je Nacionalsocijalistička partija i propisano je da Nemačka plati ratnu od&scaron;tetu. Dogovorene su i teritorijalne promene u Istočnoj Evropi, uključujući iseljavanje takozvanih sudetskih Nemaca iz Čehoslovačke, ali i Nemaca iz drugih delova Istočne Evrope, poput Poljske. Uprkos zaklinjanju u trajni mir, ubrzo su duboka razmimoilaženja Istoka i Zapada izazvala hladni rat. 1946 - Streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat u&scaron;ao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ata&scaron;e u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. odlučio se na otpor okupatoru, &scaron;to je započeo polovinom maja 1941. Odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktiziranje, &scaron;to će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci odlučili da podrže efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačno slom Mihailovićevog pokreta. Osuđen je s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom kao i zbog zločina njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom Skup&scaron;tine Srbije 2004. godine. 1959 - Umrla je Bili Holidej, američka pevačica nazvana &quot;kraljicom džeza i bluza&quot;, do danas umnogome neprevaziđena. Imala je karakterističnu boju glasa i interpretaciju. Pored ogromnog uspeha često je bila žrtva sistema, delom zbog zavisnosti. Dru&scaron;tveno angažovana, bila je i veliki zagovornik prava žena i borac protiv rasizma. 1965 - Američki bombarderi &quot;B-52&quot;, poznati kao &quot;leteće tvrđave&quot;, iz američke pacifičke baze na ostrvu Guam, prvi put su bombardovali ciljeve u Vijetnamu. 1968 - Iračku vojnu vladu generala Abdula Rahmana Muhameda Arefa oborio je general Ahmed Hasan el Bakr, koji je postao predsednik Iraka, predsednik vlade i predsedavajući Saveta revolucionarne komande. 1975 - U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i američki vasionski brodovi &quot;Sojuz 19&quot; i &quot;Apolo 18&quot;, a komandanti letelica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski. 1976 - Indonezija je pripojila biv&scaron;u portugalsku koloniju Istočni Timor i proglasila ga 27. provincijom, uprkos protivljenju matičnog stanovni&scaron;tva koje je, kao posledica vekovne portugalske uprave, izrazito rimokatoličko, dok u Indoneziji preovladava islam. Posle vi&scaron;edecenijskog otpora i brojnih žrtava Istočni Timor je konačno 2002. dobio nezavisnost. 1987 - Francuska je prekinula diplomatske odnose sa Iranom. 1988 - Iran je prihvatio rezoluciju Ujedinjenih nacija o prekidu vatre, &scaron;to je bio uvod u okončanje osmogodi&scaron;njeg Iračko-iranskog rata. 1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu &scaron;ampionsku titulu, &scaron;to do tada nikome nije uspelo. 1995 - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski &scaron;ampion u &quot;Formuli-1&quot;. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957. 1996 - Ubrzo posle poletanja iz Njujorka ka Parizu, iznad Atlantskog okeana je eksplodirao američki putnički avion &quot;Boing 747&quot;, &scaron;to nije preživeo niko od 230 lica u njemu. Islamska teroristička organizacija &quot;Pokret za islamske promene&quot;, koja je prethodno istog meseca podmetnula eksploziju u Saudijskoj Arabiji kada je poginulo 19 američkih vojnika, posredno je preuzela odgovornost, ali vi&scaron;emesečna istraga nije pouzdano utvrdila uzrok eksplozije. 1998 - Džinovski talasi, cunami, izazvani snažnim zemljotresom u pacifičkom podmorju zbrisali su s lica zemlje &scaron;est sela na severnoj obali Papue Nove Gvineje, usmrtiv&scaron;i vi&scaron;e od 3.000 lica. 1998 - Na konferenciji u Rimu usvojen je Rimski statut, čime je omogućeno osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut suda bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo moguće suditi i političarima i visokim oficirima ukoliko počine zločine. Međunarodni krivični sud u Hagu ustrojen je četiri godine docnije. 2000 - Ba&scaron;ar el Asad formalno je progla&scaron;en predsednikom Sirije, naslediv&scaron;i preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije. 2003 - U Kin&scaron;asi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo (biv&scaron;i Zair) svečano su položila zakletvu četiri potpredsednika prelazne vlade, uključujući dvojicu vođa dotada&scaron;njih ustaničkih pokreta, čime je okončan petogodi&scaron;nji građanski rat u kom je stradalo čak tri miliona lica. 2005 - Vlada u Džakarti i separatistički pobunjenici iz provincije Aće na najzapadnijem indonežanskom ostrvu Sumatri, postigli su sporazum o uspostavljanju mira posle skoro tri decenije sukoba u kojima je poginulo oko 15.000 ljudi.2005 - Umro je biv&scaron;i premijer Velike Britanije ser Edvard Hit, za čijeg je mandata od 1970. do 1974. Britanija u&scaron;la u Evropsku ekonomsku zajednicu, potonju Evropsku uniju. 2006 - Umro je američki pisac Miki Spilejn, autor serije romana o privatnom detektivu Majku Hameru. Rođen 1918. u Bruklinu, Njujork, studirao je na Fort Hejz državnom univerzitetu u Kanzasu. Ukupno, njegove knjige, iako prvobitno smatrane &scaron;okantnim i preslobodnim, prodate su u vi&scaron;e od sto miliona primeraka, &scaron;irom sveta, a na osnovu njih je snimljeno vi&scaron;e filmova i tv serija. 2006 - U Indoneziji je u cunamiju 525 osoba izgubilo život a 160 se vode kao nestali, dok je oko 54.000 ostalo bez krova nad glavom. Zemljotres jačine 7,7 stepena Rihterove skale pogodio je indonežansko ostrvo Java, kao i prestonicu Džakartu, ali je pokrenuo i cunami koji je pogodio južne plaže zapadne Jave. Epicentar prvog zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, južno od Pangandarana, grada na zapadnom delu Jave. 2008 - Tužila&scaron;tvo za ratne zločine Srbije podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Fatmira Ljimaja i jo&scaron; 27 pripadnika terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Osumnjičeni se terete da su od juna do oktobra 1998. na području op&scaron;tina Lipljan, &Scaron;timlje i Glogovac na Kosovu i Metohiji, delujući u sastavu tada formirane 121. brigade tzv. OVK, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 li&scaron;ili života. Ha&scaron;ki tribunal je krajem 2005. godine oslobodio Fatmira Ljimaja krivice zbog zločina. 2009 - Umro je Le&scaron;ek Kolakovski, poljski filozof. Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije, doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je zavr&scaron;io na Univerzitetu u Lođu a sa katedre za filozofiju Var&scaron;avskog univerziteta izbačen je posle protesta studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na prestižnim univerzitetima u SAD. Najpoznatija dela: &quot;Glavni pravci marksizma&quot;, &quot;Razgovori sa đavolom&quot; i &quot;Kultura i feti&scaron;i&quot;. Njegov esej &quot;Teze o nadi i beznađu&quot; bio je svojevrsni manifest poljskih antikomunista. 2009 - Umro je Meir Amit, izraelski general, političar, obave&scaron;tajac. Predvodio je Mosad od 1963. do 1968. godine i nalazio se na čelu obave&scaron;tajne grane izraelske armije. Njemu se pripisuje uspeh obave&scaron;tajnog rada koji je doprineo pobedi Izraela u &scaron;estodnevnom ratu 1967. kao i vise drugih, poput mirovnog sporazuma sa Egiptom. Nakon vojne službe, bio je ministar transporta i komunikacija. 2009 - Umro je Volter Kronkajt američki novinar, jedan od najcenjenijih radio/Tv novinara na svetu, dugogodi&scaron;nji urednik Si-Bi-Es-a, svojevremeno progla&scaron;en &quot;čovekom kojem se najvi&scaron;e veruje u Americi&quot;. 2014 - Malezijski avion, koji se kretao od Amsterdama kao Kuala Lumpuru, sru&scaron;io se iznad Donjecke oblasti na istoku Ukrajine, nedaleko od granice s Rusijom, pri čemu je poginulo 298 osoba. Ubrzo su usledile pretpostavke da je letelica oborena projektilom zemlja-vazduh, a holandsko tužila&scaron;tvo pokrenulo je proces protiv četiri osobe, trojice Rusa i jednog Ukrajinca, na osnovu navodne komandne odgovornosti. 2019 - Preminuo je Nikola Hajdin, profesor i dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, član i predsednik SANU. Predavao je kao gostujući profesor na Saveznoj visokoj &scaron;koli (ETN) u Cirihu. Bio je član pet inostranih akademija, Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature, Pariz, Evropske akademije nauka, Salcburg, Evropske akademije nauka, Lijež. Dao je izuzetan doprinos u primeni numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača. Poslednjih godina posebno se bavio nelinearnim dinamičkim problemima mehanike. Autor je preko 230 stručnih radova, od čega je približno polovina objavljena u inostranim časopisima. Glavna dela: železnički most preko Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most preko Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana &quot;Glažnje&quot; u Makedoniji (1967), most preko Visle u Poljskoj. 2023 - Napadnut je Krimski most koji povezuje Kerč odnosno Krasnodarski kraj Rusije sa poluostrvom Krim, dužine 18 kilometara, pu&scaron;ten u rad maja 2018. Dve osobe su poginule, jedno dete je povređeno. Most je ozbiljno o&scaron;tećen, saobraćaj obustavljen. Ruski Nacionalni antiteroristički komitet saop&scaron;tio je da su Krimski most u 3.05 sati napala dva ukrajinska pomorska drona. 2025 - Ekstremni sportista, Austrijanac Feliks Baumgartner poginuo je u nesreći paraglajdinga u Porto Sant&#39;Elpidiju, u italijanskoj oblasti Marke. Navodno je izgubio kontrolu nad paraglajderom zbog iznenadne slabosti. Baumgartner, avanturista, ekstremni sportista, postao je globalno poznat po&scaron;to je 2012. skočio sa rekordne visine iz stratosfere.

Na današnji dan, 17. jul

0 Komentari