Na današnji dan, 16. jul

1533. &ndash; Prema naredbi &scaron;panskog osvajača Fransiska Pisara, ubijen je vladar Inka Ataualpa, iako je platio traženi otkup, sobu punu zlata i dve pune srebra.1661. &ndash; Stokholmska banka izdala je prve banknote u Evropi.1723. &ndash; Rođen je engleski slikar Džo&scaron;ua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor zanimljivih rasprava o slikarstvu.1796. &ndash; Rođen je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, autor intimnog pejzaža, sa izuzetno istančanim osećajem za tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatno&scaron;ću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.1809. &ndash; U Peruu je izbio ustanak protiv &scaron;panskih kolonijalnih vlasti.1858. &ndash; Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske &scaron;kole učestvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabro&scaron;ću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sada&scaron;nji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik &Scaron;taba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, &scaron;to je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio &Scaron;abac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915. s neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo, &scaron;to je omogućilo odstupanje srpske vojske. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik &Scaron;taba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o &scaron;irini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Ni&scaron;a bez pomoći saveznika. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945. u Beogradu i sahranjen je bez službenih počasti.1867. &ndash; Žozef Monije patentirao je u Parizu ojačani beton.1872. &ndash; Rođen je norve&scaron;ki polarni istraživač Rual Amundsen, prvi čovek koji je osvojio Južni pol. Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, poku&scaron;avajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu. Napisao je delo &quot;Južni pol&quot;.1890. &ndash; Umro je &scaron;vajcarski pisac Gotfrid Keler, najveći pripovedač nemačkog govornog područja u &Scaron;vajcarskoj. Istančanim humorom i sa simpatijama je opisivao svoje sunarodnike. Dela: zbirke pripovedaka &quot;Ljudi iz Zeldvile&quot;, &quot;Ciri&scaron;ke novele&quot;, &quot;Sedam legendi&quot;, &quot;Epigram&quot;, romani &quot;Zeleni Hajnrih&quot;, &quot;Martin Zalander&quot;.1896. &ndash; Rođen je norve&scaron;ki političar Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norve&scaron;ke i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norve&scaron;ku 1940. &scaron;ef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.1911. &ndash; Rođena je američka pozori&scaron;na i filmska glumica Džindžer Rodžers, koja je svetsku slavu stekla kao partnerka Freda Astera u brojnim romantičnim mjuziklima, elegantnim i ljupkim igračkim numerama. Filmovi: &quot;Mače po profesiji&quot;, &quot;Zvižduk u noći&quot;, &quot;Ne kladi se na ljubav&quot;, &quot;Veseli razvod&quot;, &quot;Ponoćna zvezda&quot;, &quot;Hoćemo li plesati&quot;, &quot;Priča o Vernon i Ireni Kastl&quot;, &quot;Kiti Foil&quot; (Oskar), &quot;Major i Malena&quot;, &quot;Roberta&quot;.1917. &ndash; Bolj&scaron;evici su poku&scaron;ali da prigrabe vlast u Rusiji ali nisu uspeli, posle čega se njihov vođa Lenjin povukao u ilegalu, dok je njegov bliski saradnik Lav Trocki uhap&scaron;en.1921. &ndash; Rođen je francuski modni kreator Gi Laro&scaron;, jedan od najvećih &quot;modnih diktatora&quot; 20. veka.1925. &ndash; U Bagdadu je počela da zaseda prva izabrana skup&scaron;tina Iraka.1945. &ndash; SAD su u pustinji Novog Meksika izvr&scaron;ile prvu probu atomske bombe, pod &scaron;ifrovanim nazivom &quot;Triniti&quot;, na kojoj je od 1942. pod vođstvom atomskog fizičara Roberta Openhajmera radila &quot;armija&quot; od oko 150.000 stručnjaka raznih profila.1950. &ndash; Na stadionu &quot;Marakana&quot; u Rio de Žaneiru, Urugvaj je pred 199.000 gledalaca pobedio domaćina Brazil sa 2:1, osvojiv&scaron;i drugi put svetski fudbalski &scaron;ampionat.1951. &ndash; Objavljen je &quot;Lovac u žitu&quot;, kultna knjiga Džeroma Dejvida Selindžera. &quot;Lovac u žitu&quot;, čija je tema tinejdžerska zbunjenost, bes, otuđenje i seksualnost, neobično brzo je postao kulturolo&scaron;ki fenomen, ukupno prodat u vi&scaron;e od 65 miliona primeraka.1969. &ndash; U istorijsku misiju ka Mesecu poleteo je američki vasionski brod &quot;Apolo 11&quot; sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom, iz kojeg su 20. jula 1969. prvi ljudi, Armstrong i Oldrin, kročili na tlo Zemljinog prirodnog satelita.1979. &ndash; Sadam Husein preuzeo je dužnost predsednika Iraka.1985. &ndash; Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972. Majstor kratke priče, bio je najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata. Dela: &quot;I ne reče ni reči&quot;, &quot;Kuća bez čuvara&quot;, &quot;Bilijar u pola deset&quot;, &quot;Mi&scaron;ljenja jednog klovna&quot;, &quot;Grupna slika s damom&quot;, &quot;Izgubljena čast Katarine Blum&quot;.1989. &ndash; Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka, koji je decenijama dominirao svetskom muzičkom scenom. Po majčinoj liniji bio je srpskog porekla.1990. &ndash; Na Filipinima je u zemljotresu poginulo vi&scaron;e od 1.600 osoba.1995. &ndash; Umro je engleski pisac Stiven Harold Spender.2002. &ndash; Irska republikanska armija uputila je javno izvinjenje porodicama civila koji su poginuli tokom njene 30-godi&scaron;nje borbe za otcepljenje Severne Irske od Britanije.2005. &ndash; Bomba&scaron; samoubica digao je u vazduh kamion cisternu kod &scaron;iitske džamije u iračkom gradu Musajebu, usmrtiv&scaron;i 90 lica.2007. &ndash; Umro je Mihail Kanonov, glumac, narodni umetnik Rusije.2007. &ndash; Najmanje 80 lica ubijeno je, a 150 ranjeno u Kirkuku, gradu na severu Iraka, u dva napada automobilima bombama.2007. &ndash; U zemljotresu jačine 6,8 Rihtera s epicentrom u Japanskom moru, koji je pogodio obalu najvećeg japanskog ostrva Hon&scaron;u, poginulo je devet, a povređeno blizu 1.000 osoba.2008. &ndash; Istražni komitet pri Glavnom tužila&scaron;tvu Rusije saop&scaron;tio je da su DNK analize potvrdile da su posmrtni ostaci pronađeni kod Jekaterinburga pripadali careviću Alekseju i kneginji Mariji Romanov, potomcima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II.2014. &ndash; Okružni sud u Hagu doneo je presudu da je država Holandija odgovorna za smrt vi&scaron;e od 300 lica prilikom pada Srebrenice 1995. godine.2019. &ndash; Ursula fon der Lajen izabrana je za novu predsednicu Evropske komisije. U političkim smernicama navela je da želi da potvrdi evropsku perspektivu za Zapadni Balkan. Fon der Lajen dolazi iz redova nemačke Hri&scaron;ćansko-demokratske unije, a pre funkcije predsednice EK bila je ministarka odbrane Nemačke.

Na današnji dan, 16. jul

0 Komentari