Stanković: "U srednje škole upisano 57.580 đaka, preostalo 10.000 slobodnih mesta"

Stanković je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, na kojoj su predstavljeni rezultati zavr&scaron;nog ispita i upisa u srednje &scaron;kole, naveo da je ove godine zavr&scaron;ni ispit polagalo 64.400 učenika, a da je slobodnih mesta u srednjim &scaron;kolama bilo 72.000 i dodao da je prosečan broj bodova ostvarenih na zavr&scaron;nom ispitu ostao na nivou pro&scaron;logodi&scaron;njih rezultata.Prema njegovim rečima, zabeležen je ne&scaron;to slabiji učinak iz maternjeg jezika, dok su matematika i izborni predmet pokazali bolji trend. Stanković je naglasio da se u srednje stručne &scaron;kole upisalo 42.452 učenika, odnosno 73,7 odsto &ndash; na četvorogodi&scaron;nji profil 32.758 učenika, a na trogodi&scaron;nji 9.694 učenika.U gimnazije se upisalo 14.658 učenika, odnosno 25,4 osto, dok je umetničke i muzičke &scaron;kole upisalo 1.496 učenika.Stanković je naveo da se pro&scaron;logodi&scaron;nji ispit odvijao u uslovima najveće obrazovne krize u istoriji na&scaron;e zemlje, dok je ove godine postojao njen eho, zbog čega je, kako je rekao, bilo neizvesno da li će se sve vratiti u zonu regularnosti.&quot;Prijemni ispit za učenike srednjih &scaron;kola je po svojoj složenosti i obimu drugi, posle izbora, administrativni proces koji sprovodi država, s tim &scaron;to se ovaj proces, za razliku od izbora koji su zakonski na četiri ili pet godina, sprovodi svake godine. I utoliko je zahtevniji&quot;, naglasio je ministar.Zahvalio je MUP-u, Po&scaron;ti Srbije, Kancelariji za eUpravu i zavodima na uspe&scaron;noj sinergiji i podr&scaron;ci. Stanković je istakao da je u srednjem stručnom obrazovanju ponuđeno 200 obrazovnih profila iz 14 područja rada, koji su direktno usklađeni sa standardima kvalifikacija i potrebama trži&scaron;ta rada kako bi podržali ekonomski razvoj zemlje.maroke/ShutterstockNaveo je da najveće iznenađenje ovogodi&scaron;njeg upisnog roka predstavlja primetan pad interesovanja za informacione tehnologije, oblast koja je godinama važila za najatraktivniju.&quot;Ono &scaron;to moramo da konstatujemo jeste okolnost da je opalo interesovanje za ne&scaron;to &scaron;to je godinama slovilo kao zanimanje budućnosti, a to je IT sektor&quot;, rekao je Stanković.Objasnio je da su dva ključna razloga dovela do ovog trenda, od kojih je prvi stagnacija nastavnih planova.&quot;U poslednjih pet do &scaron;est godina nije bilo značajnih inovacija u nastavnim programima za IT profile u &scaron;kolama&quot;, ukazao je on.Sa druge strane, dodao je da je do pada interesovanja za IT sektor dovela ekspanzija ve&scaron;tačke inteligencije.Dodao je da su učenici posebno interesovanje pokazali za dve &scaron;kole koje pripadaju dru&scaron;tveno-humanističkom obliku obrazovanja.&quot;To su dve, rekao bih, &scaron;kole sa tradicionalnim ugledom, Filolo&scaron;ka gimnazija u Beogradu i Karlovačka gimnazija. Kada govorimo o Filolo&scaron;koj gimnaziji, onda govorimo pre svega o odeljenjima koja se bave &scaron;panskim i italijanskim jezikom kao prvim jezicima&quot;, naveo je Stanković.Dodao je da je izuzetno interesovanje pokazano i za smer koji se bavi vizuelnim i dramskim umetnostima, a da su i likovne umetnosti izazvale značajnu pažnju kod budućih srednjo&scaron;kolaca, posebno u Beogradu.Stanković je rekao da se, budući da je tokom &scaron;kolske 2025/2026. obrazovni sistem pro&scaron;ao kroz reformske procese, kada je reč o srednjim stručnim &scaron;kolama pojavilo &scaron;est novih profila, od kojih su tri imala stopostotnu popunjenost - tehničar mehatronike u vozilima, mehaničar za montiranje i održavanje alata i filmopisac.&quot;Profil tehničar obnovljivih izvora energije, koji je novi profil, 80 odsto popunjenost ima i tehničar vitikulture i enologije 80 odsto&quot;, naveo je Stranković.Dodao je da interesovanje jedino nije bilo veliko za novi smer &scaron;umar-uzgajivač, koji je trogodi&scaron;nji program.&quot;Tu, nažalost, nismo uspeli da ostvarimo neku korelaciju između obrazovnog procesa i privrede, jer taj konceptualni oblik obrazovanja nije mogao da garantuje visok stepen zainteresovanosti, pre svega javnog preduzeća koje bi se bavilo &scaron;umarskim zanimanjem. I to je jedan od problema s kojima ćemo se suočavati, a to je da domaće kompanije treba vi&scaron;e da pokažu interesovanja za dualno obrazovanje kao za jedan važan obrazovni projekat koji mi imamo i koji razvijamo već vi&scaron;e godina, jer postoji velika asimetrija između broja đaka koji upi&scaron;u dualno obrazovanje i onoga &scaron;to se zove obuhvat koji vr&scaron;i privreda nakon &scaron;to oni prođu projekat dualnog obrazovanja&quot;, ukazao je Stanković.Dodao je da su svi administrativni procesi za upis učenika bili digitalizovani i zahvalio Kancelariji za IT i eUpravu.&quot;Značajnu podr&scaron;ku nam je dao Fakultet organizacionih nauka, čiji profesori i čiji saradnici su nam pomogli da ovaj proces u potpunosti sprovedemo onako kako bi trebalo da bude&quot;, dodao je Stanković.Ocenio je da je sa ovim uspe&scaron;no zavr&scaron;enim ispitom obrazovni sistem pro&scaron;ao test kredibiliteta i ukazao da je uspe&scaron;no obavljen prijemni ispit znak potpune normalizacije obrazovnih prilika u zemlji.&quot;Ovo je simbolički i realni kraj nadanja da se obojenom revolucijom u obrazovanju stiče politički profit, jer, đaci, profesori, čitav sistem funkcioni&scaron;e. Dakle, mi smo stavili tačku na to. Idemo dalje iz normalizacije ka stalnom usavr&scaron;avanju na&scaron;eg obrazovnog sistema. Položili smo test, izvukli smo određene pouke &scaron;ta treba i kako treba da menjamo. Sledeće godine mislim da ćemo podići kvalitet ovog procesa na vi&scaron;i nivo&quot;, rekao je Stanković.

Stanković: "U srednje škole upisano 57.580 đaka, preostalo 10.000 slobodnih mesta"

1 Komentari