Živković za "Kompas": "Sistematski progon – zašto se ponovo pakuju 'crne liste' za Srbe u Crnoj Gori"

Kolumnu Dražena Živkovića za &quot;Kompas&quot; prenosimo u celosti:&quot;Istorija se na Balkanu retko ponavlja kao farsa; daleko če&scaron;će se vraća kao zlokobna repriza u režiji istih onih struktura koje su dru&scaron;tvo jednom već dovele do ruba građanskog sukoba. Danas, godinama nakon nominalnog političkog sloma trodecenijskog režima Demokratske partije socijalista (DPS), prosečan građanin Crne Gore ima opravdan osećaj te&scaron;kog, mučnog i lepljivog d&eacute;j&agrave; vu. Dok se najvi&scaron;i državni zvaničnici po stranim ambasadama i briselskim kuloarima javno hvale evropskim tekovinama, inkluzivno&scaron;ću, vladavinom prava i regionalnim pomirenjem, iza kulisa se odvija proces koji neodoljivo podseća na najmračniju, terminalnu fazu DPS-ove ere iz 2019. godine.Ponovo svedočimo istoj, hirur&scaron;ki preciznoj matrici: Crna Gora nastavlja rigidnu, histeričnu politiku prikrivenog, ali sistematskog progona Srba. Ponovo su u zagu&scaron;ljivim fiokama bezbednosnih službi aktivirani crni notesi, a operativci u kožnim foteljama, koji su samo promenili stranačke gospodare i ideolo&scaron;ke narative, revnosno kroje, dopunjavaju i ažuriraju spiskove nepoželjnih. Ljudi iz Srbije &ndash; intelektualci, umetnici, novinari, profesori, pa i obični građani koji se drznu da misle van nametnutog, rigidnog antisrpskog narativa &ndash; ponovo se na graničnim prelazima suočavaju sa re&scaron;enjima o zabrani ulaska. Ta re&scaron;enja su formulisana pod prepoznatljivim, kafkijanski maglovitim izgovorom: &#39;Pretnja po unutra&scaron;nju i nacionalnu bezbednost&#39;.Repriza progonaPostavlja se fundamentalno, ogoljeno pitanje: ako je sistem pao 30. avgusta 2020. godine, kako to da su metode ostale potpuno iste? Odgovor je jednostavan, ali poražavajući za sve one koji su verovali u demokratske promene. Terminalna faza DPS-a, koja je kulminirala sramnim Zakonom o slobodi veroispovesti i naknadnim op&scaron;tenarodnim litijama, nije bila kraj jedne nakazne prakse, već samo njena privremena, taktička pauza. Danas, pod pla&scaron;tom tobožnjih evroatlantskih reformi, svedočimo metastazi istog onog ideolo&scaron;kog kancera koji je Crnu Goru poku&scaron;ao da izgradi na potpunoj negaciji njenog sopstvenog istorijskog, kulturnog i duhovnog bića.Od Bećkovića do VučićevićaDa bismo razumeli dubinu ovog institucionalnog ludila, moramo se vratiti u vreme kada je Milo Đukanović, pritisnut sopstvenim aferama i gubitkom legitimiteta, odlučio da krene u otvoreni rat protiv srpskog identiteta. Setimo se sramne 2018. i 2019. godine, kada je tada&scaron;nja crnogorska vlast zvanično zabranila ulazak u zemlju akademiku i najvećem živom srpskom pesniku Matiji Bećkoviću, istoričarima Čedomiru Antiću i Aleksandru Rakoviću, te profesoru Dejanu Miroviću. Razlog? Njihova izgovorena i napisana reč, njihovo prisustvo na proslavi stogodi&scaron;njice Podgoričke skup&scaron;tine i oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Režim se tada toliko pla&scaron;io pesnika i istoričara da je upotrebio aparat sile kako bi sprečio prelazak granice ljudima čije su jedino oružje bili istorijska istina i metafora. Bio je to vrhunac paranoje jedne diktature u raspadanju.Svi smo tada mislili da je sa tom praksom zauvek zavr&scaron;eno onog trenutka kada je narod na izborima i litijama poslao DPS u političku istoriju. Nažalost, prevarili smo se. Danas se ta ista matrica primenjuje sa istim žarom, a najnovija žrtva ove prepisane hajke jeste vlasnik i glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević, kome je nedavno ekspresno zabranjen ulazak u Crnu Goru pod identičnim, fantomskim izgovorom bezbednosne pretnje. Bez obzira na to &scaron;ta ko mislio o Vučićevićevom novinarskom stilu, uređivačkoj politici ili stavovima, činjenica da se jednom novinaru i medijskom radniku zabranjuje ulazak u zemlju koja pretenduje da bude prva sledeća članica Evropske unije predstavlja prvorazredni skandal i brutalni &scaron;amar slobodi govora.Ono &scaron;to najvi&scaron;e zabrinjava jeste opravdano pitanje: ako se ovako javno i bez ustručavanja zabranjuje ulazak javnim ličnostima, novinarima i akademicima, ko se jo&scaron; sve nalazi na tim fantomskim spiskovima koje javnost ne vidi? Koliko je običnih ljudi, privrednika, rođaka građana Crne Gore, sve&scaron;tenika ili studenata tiho vraćeno sa graničnih prelaza Ranče, Dobrakovo ili Dračenovac, bez ikakvog medijskog odjeka? Ko zapravo pravi ove spiskove i po kojim kriterijumima se određuje da je nečije mi&scaron;ljenje opasnije po bezbednost Crne Gore od stotina slobodnih operativaca &scaron;kaljarskog i kavačkog klana koji nesmetano &scaron;etaju regionom?Terminalna faza preobučene hobotniceKada država nema &scaron;ta da ponudi svojim građanima &ndash; kada ekonomski benefiti izostaju, kada su institucije paralisane međusobnim, prizemnim partijskim trvenjima, a korupcija je samo promenila dresove i pre&scaron;la u nove kancelarije &ndash; najlak&scaron;e je izvući proverenu, pra&scaron;njavu kartu odbrane od &#39;velikosrpske hegemonije&#39;. Pravljenje novih spiskova i zabrana ulaska ljudima samo zbog njihovog nacionalnog identiteta ili javno izrečenog stava nepogre&scaron;iv je znak nemoći. To je simptom terminalne faze jednog političkog modela koji ne zna kako da funkcioni&scaron;e u slobodnom, demokratskom i pluralističkom ambijentu.Tragično je &scaron;to aktuelna izvr&scaron;na vlast, koja je dobila istorijski mandat upravo na talasu građanskog bunta protiv DPS-ovog bezakonja, diskriminacije i policijske torture, danas prepisuje najgore pasuse iz Đukanovićevog priručnika za autokratsko vladanje. Ta patolo&scaron;ka nemoć da se raskine sa praksom tajnih dosijea i spiskova pokazuje da se Crna Gora nalazi u začaranom, neurotičnom krugu u kojem se političke elite na povr&scaron;ini smenjuju, ali ideolo&scaron;ki progon i institucionalna srbofobija ostaju jedina trajna konstanta sistema.Ko zapravo vlada Crnom GoromDa bismo do kraja ogolili ovu političku &scaron;aradu, moramo postaviti ključno pitanje: ko zaista vlada Crnom Gorom? Naivni i politički nepismeni i dalje veruju da državom upravljaju oni koji sede u zgradama Vlade i Skup&scaron;tine, oni čija lica svakodnevno gledamo u sterilnim televizijskim dnevnicima i koji potpisuju protokolarne sporazume. Međutim, surova realnost nas uči da je formalna vlast u Crnoj Gori često samo obična fasada, jeftina ikebana iza koje se kriju stvarni, neizabrani i otuđeni centri moći.Crnom Gorom danas upravlja neprincipijelna, interesna koalicija tri ključna faktora:1. Duboka država: zaostala iz biv&scaron;eg režima, koja drži ključne poluge u administraciji i pravosuđu;2. Zapadne ambasade (tzv. Kvinta): koje diktiraju spoljnu i unutra&scaron;nju politiku do nivoa mikromenadžmenta;3. Krupni kapital i bezbednosne strukture: koji odlično prepoznaju svoj interes u održavanju nestabilnosti.U tom nakaznom trijumviratu aktuelni političari su uglavnom samo puki izvođači radova. Oni su ucenjeni, prepla&scaron;eni i politički nedorasli vazali koji bespogovorno izvr&scaron;avaju naređenja kako bi sačuvali svoje fotelje, plate i privilegije. Kada se donese odluka da se nekom srpskom novinaru ili intelektualcu zabrani ulazak, ta odluka nije rezultat ozbiljne, argumentovane rasprave na sednici Vlade ili Saveta za odbranu. Ona je isporučeni nalog, skrojen u mračnim, nikada provetrenim hodnicima tajnih službi, a aminovan u nekoj od stranih ambasada u Podgorici kako bi se održao ve&scaron;tački balans straha. Zato svedočimo apsurdu: dok se u javnosti priča o regionalnom povezivanju, u praksi se podižu nevidljivi kineski zidovi za sve &scaron;to nosi srpski predznak.Duboka država i neprovetreni bezbednosni sektorNajveća i najopasnija zabluda nakon istorijskog 30. avgusta bila je romantičarska vera da će pobeda na izborima automatski doneti demontažu kriminalizovanog bezbednosnog aparata. Desilo se suprotno: umesto korenite lustracije, otvaranja tajnih dosijea i potpunog či&scaron;ćenja Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) i Uprave policije, nove vlasti su pristale na trule, kukavičke kompromise. Klijentelistička, korumpirana i ideolo&scaron;ki ostra&scaron;ćena struktura, koja je tri decenije obučavana da u svakom pravoslavnom Srbinu vidi legitimnu metu i državnog neprijatelja, ostala je netaknuta u dubini sistema.Ti takozvani profesionalci u službama bezbednosti zapravo su klasični partijski vojnici odgajani u DPS &scaron;injelima. Oni su ti koji kreiraju ove fantomske spiskove. Oni su ti koji pi&scaron;u selektivne, tendenciozne i lažne operativne procene u kojima se naučni radovi, novinske kolumne, televizijska gostovanja ili kulturni angažman ljudi iz Srbije krste kao &bdquo;subverzivna, maligna delatnost&ldquo;.Nova vlast, upla&scaron;ena od optužbi da je &bdquo;prosrpska&ldquo; ili &bdquo;proruska&ldquo; &ndash; optužbi kojima ih svakodnevno, poput te&scaron;ke artiljerije, zasipaju preostali DPS mediji i njihovi dobro plaćeni analitičari &ndash; kukavički i snishodljivo prihvata te izve&scaron;taje bez ikakve provere. Tako smo do&scaron;li do situacije da ANB-om i policijskim strukturama i dalje upravlja nevidljiva ruka starih kadrova. Oni svesno sabotiraju bilo kakvo istinsko pomirenje između Crne Gore i Srbije, jer u ambijentu tenzija, podela i permanentnog vanrednog stanja njihov opstanak i njihove privilegije dobijaju puni smisao.Sindrom političkog kukavičlukaPosebno sramnu, istorijski odgovornu ulogu u ovom procesu igraju aktuelni politički lideri koji su nekada, dok su grcali u opozicionim klupama, glasno i opravdano grmeli protiv ovakvih fa&scaron;izoidnih praksi. Danas, kada su se udobno smestili u fotelje, kada su osetili miris ministarskih limuzina, rotacija i skup&scaron;tinskih beneficija, kod njih je proradio te&scaron;ki sindrom političkog kukavičluka. Oni se danas boje sopstvene senke i mi&scaron;ljenja trećerazrednih diplomata.Kada ih novinari pritisnu konkretnim pitanjima o novim zabranama ulaska i tajnim spiskovima, oni peru ruke poput Pontija Pilata, nemu&scaron;to prebacujući odgovornost na &#39;nezavisne institucije&#39;, &#39;zakonske procedure&#39; i &#39;autonomne bezbednosne procene&#39;. Kao da javnost ne zna kako te institucije funkcioni&scaron;u i po čijem nalogu se ti izve&scaron;taji zapravo pi&scaron;u. Taj konformizam i potpuni nedostatak političke hrabrosti da se sistem jednom zauvek očisti od totalitarnih natruha pro&scaron;losti čine aktuelnu vlast direktnim, svesnim saučesnikom u ovom kontinuiranom progonu. Pravdanjem ovih spiskova, oni &scaron;alju jasnu, zlokobnu poruku srpskom narodu u Crnoj Gori &ndash; onom istom narodu koji čini trećinu stanovni&scaron;tva i koji je na svojim leđima izneo kompletan teret borbe za slobodu &ndash; da su i dalje građani drugog reda i da je diskriminacija samo promenila retoriku, ali ne i su&scaron;tinu.Kome smeta istorijska istinaPogledajmo na kraju ko su ti ljudi koji se nalaze na famoznim spiskovima i zbog čega im se zabranjuje prelazak granice. To nisu međunarodni kriminalci, vođe narko-kartela koji kopaju tunele ispod sudova, ili naoružani teroristi &ndash; jer takvi, svedoci smo, vrlo lako, sa lažnim paso&scaron;ima i uz logističku i tehničku podr&scaron;ku samih delova crnogorske službe, prelaze granice i zavr&scaron;avaju svoje krvave poslove. Ne, na tim spiskovima se nalaze pesnici, profesori, novinari i istoričari. Njihovo jedino oružje je javno izrečena reč, a njihov jedini greh jeste &scaron;to odbijaju da ćute pred brutalnim istorijskim falsifikatima i &scaron;to afirmi&scaron;u jedinstven srpski kulturni, jezički i duhovni prostor.Oni smetaju jer njihovo prosto prisustvo razobličava veliku laž na kojoj je građen montenegrinski, dukljanski ideolo&scaron;ki projekat. Smeta istorijska istina, smeta sećanje na zajedničke korene, smeta sve ono &scaron;to neraskidivo povezuje Crnu Goru i Srbiju. Zabranom ulaska tim ljudima, kreatori spiskova poku&scaron;avaju da oko Crne Gore podignu ideolo&scaron;ki sanitarni kordon, da je hermetički izoluju od sopstvenog izvori&scaron;ta i da u tom ve&scaron;tački stvorenom, sterilizovanom prostoru nastave sa nasilnim inženjeringom promene identiteta naroda.Ovo nije samo brutalan napad na slobodu kretanja i slobodu misli pojedinaca iz Srbije; ovo je direktan, sračunat &scaron;amar srpskom narodu u Crnoj Gori. To je poruka da je svaka živa spona sa Srbijom potencijalno kažnjiva i da se država i dalje čvrsto drži Đukanovićeve doktrine po kojoj se savremeni crnogorski identitet može i mora graditi isključivo i jedino na patolo&scaron;koj, paranoičnoj mržnji prema srpstvu.Kraj igre i neminovnost krahaMeđutim, ono &scaron;to kratkovidi kreatori ovih spiskova i njihovi upla&scaron;eni politički pokrovitelji gube iz vida jeste fundamentalna lekcija iz novije istorije. Oni naivno misle da se represijom, tajnim spiskovima, medijskim harangama i policijskim re&scaron;enjima može dugoročno vladati i držati pokorenim jedan žilav i svestan narod. Isti takav iluzorni osećaj svemoći i večnosti imao je i DPS 2019. godine, pa je neslavno zavr&scaron;io na smetli&scaron;tu istorije, ostavljajući iza sebe institucionalne ru&scaron;evine.Ova jadna repriza progona, ovaj očajnički, retrogradni poku&scaron;aj reanimacije antisrpske politike, najjasniji je mogući znak da je i ovaj preobučeni, hibridni sistem u&scaron;ao u svoju zavr&scaron;nu, terminalnu fazu. Građani Crne Gore, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, duboko su umorni od ve&scaron;tački produkovanih podela, od izmi&scaron;ljenih unutra&scaron;njih i spoljnih neprijatelja i od države koja se umesto ekonomijom i pravdom bavi paranoičnim policijskim spiskovima. Ne može se evropska, prosperitetna budućnost graditi na metodama prepisanim iz najmračnijih totalitarnih režima pro&scaron;log veka.Spiskovi će se na kraju ipak otvoriti, maske će pasti pod pritiskom javnosti, a oni koji danas iz senke povlače konce i kukavički potpisuju sramne zabrane ulaska moraće, pre ili kasnije, da se suoče sa političkom, istorijskom i pravnom odgovorno&scaron;ću. Crna Gora jednostavno ne može krenuti napred, niti se može demokratizovati, dok god se ne oslobodi patolo&scaron;kog straha od sopstvene tradicije i dok god njene elite ne shvate da joj Srbija i Srbi nisu i nikada ne mogu biti neprijatelji, već najbliža braća i najprirodniji saveznici. Do tada, nažalost, osuđeni smo da živimo u ovoj mučnoj, jeftinoj predstavi, čekajući konačni pad zavese na komediju apsurda u koju su nas uvukli preobučeni i upla&scaron;eni gospodari na&scaron;ih sudbina&quot;.

Živković za "Kompas": "Sistematski progon – zašto se ponovo pakuju 'crne liste' za Srbe u Crnoj Gori"

0 Komentari